Sneško Belić u svetu Monaliza #2
Vladimir Krivošejev
* * *
Nastavak prethodnog posta …
.
Na onom istom mestu na kome je stajao veliki Sneško Belić, nastao bez namere da privuče publiku, ali ipak uspevajući da, bar privremeno napuni prazne muzejske sale, četvrt veka kasnije jedna nova slika.
Tokom trajanja letnje gradske manifestacije Muzej je produžeo svoje radno vreme do večernjih časova. Dok sumrak zamenjuje dan i dok se pale ulična svetla, na stepenicama koje vode ka tremu sa koga se ide ka stalnoj postavci i galeriji za povremene izložbe je postavljeno platno video bima, ispred njega su stolice, ali i stolovi izneti iz muzejskog kafea, a sa strane štand. Dok pojedinci pažljivo prate radnju igrano-dokumentarnog istorijskog filma, drugi više tiho ćaskaju sa šoljicama u ruci, a treći pazare prigodne suvenire, pored njih prolaze četvrti u nameri da, koristeći svečarsku atmosveru i produženo radno vreme, pogledaju trenutnu izložbu ili obiđu novu stalnu postavku. Jedan od njih je u knjizi utisaka zabeležio: „Muzej je predivan. Nisam znao kakvu modernu i fantastičnu ustanovu imamo u samom centru. Stvarno svaka čast“, a drugi: „Imao sam priliku da posetim puno muzejskih izložbi. Ova postavka je na mene ostavila izvanredan utisak. Mislim da naši sugrađani ne znaju šta imaju u gradu“.
Upravo pozitivni utisci ova dva posetioca ukazuju da i posle duže od jedne godine od otvaranja, i pored veoma raznovrsne i aktivne promocije („Jesi li ti ugrađen u moj TV; ako te nema nedelju dana zovem servisera jer sumnjam na kvar“ rekao je, u šali, prijatelj) ne mali broj sugrađana nije obišao hvaljenu i nagrađivanu novu postavku svoga muzeja. Usađeni stereotipi da su muzeji dosadna, prašnjava mesta, ili pak hramovi namenjeni samo eliti, teško se menjaju, a bez tih promena muzeji ne mogu ostvarivate bitne svrhe svoga postojanja. Ali ne smeju se imati iluzije da se promene mogu dostići preko noći. To je dugotrajan proces i razlog više za ozbiljniju inplementaciju marketinške prakse u muzejski rad. Ne zarad marketinga, već zarad muzeja i svrhe njihovog postojanja.
Imajući ovo na umu u Muzeju XYZ je osmišljena, a tokom novembra 2008. godine i realizovana velika programsko-marketinška akcija
…
DA LI STE BILI U VAŠEM MUZEJU?
(ako bude interesovanja, nastaviće se… kao Neven 
Odlomak iz uvoda knjige: MUZEJI, PUBLIKA, MAKETING – stalne muzejske postavke i Njegova Visost posetilac (www.muzej.rs)
Slike u postu:
- Plakat za Noć muzeja
- postavka izložbe „Seča knezova“ u Narodnom muzeju Valjevo
- Narodni muzej Valjevo
Osnovna zamerka domacim muzejima je sto ne naprave pricu o postavci niti ima price o predmetima. Mi svi ocekujemo u muzeju poucnu pricu. Ako gledamo nosnju voleli bi da procitamo ne samo odakle je nego i kad se nosi, koliko traje i kosta izrada iste, da li se nasledjuje, koliko je teska, ko ju je i kako pravio.
Savremeni muzeji, pojedinačno i u proizvodnom miksu kakav predstavlja muzejska postavka, posetiocima nude širok spektar mogućih proizvoda. Pri planiranju postavke menadžment i kustosi muzeja moraju da imaju u vidu marketinške aspekte glavnih odlika proizvoda: raznovrsnost, kvalitet, dizajn, karakteristike, ime marke, pakovanje, veličina, usluge, garancije, reklamacije…, kao i da poštuju sve specifičnosti muzejskog rada, uloge i zadataka muzeja, ali, na prvom mestu da poštuju svoga posetioca. Često pominjani muzejski bum je u Evropi počeo onoga trenutka kada su muzeji promenili svoj odnos prema posetiocima i prihvatili klasičnu merketinšku devizu – potrošač je kralj, preobrativši je u njegova visost posetilac, zamenjujući njome staru devizu njegova visost predmet. “Zato su muzeji u Evropi i Americi veoma posećeni, a kod nas upravo suprotno – publika ih zaobilazi u širokom krugu (…) Zašto je to tako svuda u svetu, a kod nas nije. Razlog za to bi mogla da bude drugačija svest o značaju institucija kulture (…) U svetu muzeji postoje da bi se zadovoljile potrebe publike, a kod nas da bi se sačuvali i konzervirali muzejski eksponati”.
Ali manifestacija Noc muzeja je u Beogradu bila ekstra posecena !!!
Doduse, bilo je tu vise zabave i izlaska mladih nego interesovanja za eksponate, ali je bilo posle i drugih manifestacija koje su izazvale guzvu, kao sto je to bio program Nauke u 25-om Maju kada nismo mogli da udjemo unutra od guzve.
Mislim da kod nas postoji glad za naukom i umetnoscu ali da se to ne predstavlja na pravi nacin, mislim da tu i gradske vlasti imaju puno toga da urade.
Kada su muzeji u pitanju, istina bi trebala da bude negde na sredini. I predmetima, ali i posetiocima potrebno je ukazati dužno poštovanje. Besmisleno je postojanje muzeja bez predmeta, bez ideje kroz koju predmet živi i bez publike. Srednji put (ravnoteža, iliti harmonija) je uvek bio i ostao najteži put ka cilju (pravom kvalitetu).
„Ravnotezu, ili ti harmoniju“ ne treba traziti u kompromisu, vec u MAKSIMALNOJ posvecenosti
aktuelna praksa odavanja poste prvom uz zapostavljanje drugoga.
)
I PREDMETIMA
I PUBLICI
A kod nas je decenijama bila, hmmm, pa i danas je, ponegde, uglavnom…
Postavljanje drugoga na pijedestal ne treba da znaci skidanje prvoga sa pijedestala.
S tim sto posetilac, kao zivo bice, treba da misli da je on glavniji. Predmete to ne moze da uvredi