Vrlo bi me interesovalo njegovo tumacenje ko nas je doveo do ovog stanja, do mrznje, podele i dezintegracije. Da li to pripisati uticaju sveta na nas, samo nama samima ili nekoj kombinaciji svega toga. Nas veliki akademik je obisao ceo Balkan, prepesacio ga i upoznao balkansku dusu iz prve ruke i sigurno bi mogao da nam da dobru analizu zasto nam se sve ovo dogadja. I to njegovo zivotno iskustvo, pretoceno u njegova dela, bez obzira sto nas deli vreme, treba citati i analizirati. Svi smo mi praunuci i cukununuci onih delija i ljudi o kojima je g-din Cvijic pisao. Verujem da svako od nas negde zapisano u genima nosi to sećanje, to vreme, taj duh, bez obzira što nas zaslepljuju novovekovna dostignuća, mediji i marketing. Želo bih da se putem ideja na ovom blogu makar i delimicno podsetimo jednog iskrenijeg i uzvišenijeg doba, koje je gledalo šire i motivisanije na život naš svakidašnji.

Neko bi rekao: „Imali su se rašta boriti, za slobodu, za nezavisnost, za kulturu, za državu“

Nama je malo toga ostalo za uzvišenu borbu, do bolje plate, posla, auta, letovanja …

„Ми хоћемо да чинимо са Србима један народ као што су велики народи у Европи”. На приморју, у Ријеци и у Далмацији, ове су се тежње манифестовале са највише живости.

E sad zamislite danas splitsku Torcidu ili navijace sa Kantride, Sibenika, Zadra kako manifestuju zivost prema ujedinjenju, ili kako su tokom drugog Svetskog rata njihovi stariji rodjaci … znate vec sta.

Strasno je to kako destruktivne ideje pobedjuju na svim stranama sveta, treba im mnogo manje vremena i ponesu mnogo vise energije od plemenitih ideala i teznji.