Komentari na: Radoslav Petrović – The Serbian King of Roses

Od: Ratko

Ratko — Thu, 04 Jun 2009 10:12:01 +0000

Ruze su kao i vino, ko se u njih razume, one ga obuzmu. I veci su zaljubljenici u ruze muskarci nego zene. Zene vise vole ono sitno cvece. Ruzine bodlje i orezivanje ih nerviraju, jer za ruze treba imati fizicku snagu. One vole samo ruzine latice u kadi i jacuzziju, parfeme i da im se iste poklanjaju. Ali da rade oko njih, ne!

I zato je Trnova ruzica samo bajka.

Od: AIDA

AIDA — Thu, 28 May 2009 15:06:10 +0000

Site je super!

Samo nastavite tako, site je odlican.

Bas ste zanimljvi!

Od: Mila

Mila — Sun, 24 May 2009 14:42:21 +0000

Slucajno sam na preporuku drugarice pogledala vas site. Hvala za text i link gospodina Petrovica, mojoj mami je to bas bilo potrebno. Ona hoce da nadje one stare, crvene i mirisne ruze, sa weba smo videli da ih verovatno ima.
Podrzavam svaku dobru ideju i prikaz kvalitetnih ljudi i stvari. Samo nastavite tako, nemojte da se izgubite u dnevno politickim stvarima, tracevima i teorijama ko je koga i sta. Uaaa tabloidi na netu

Od: Aleksandar Lukic

Aleksandar Lukic — Sun, 24 May 2009 14:31:01 +0000

Pa o karanfilima naravno!

Od: Sony

Sony — Sun, 24 May 2009 13:59:53 +0000

Blogeri, ako ste sa postom Nebeska liturgija pogodili datum, sa ovim ste omasili. Post o ruzama ide 25 maja, na Dan cveca!
Iako mi se tema dopada, mada je malo za devojcice, propustili ste trenutak da poentirate. Razmisljajte malo!
I sta cete sad da pisete za Dan cveca?

Od: Zlatko Šćepanović

Zlatko Šćepanović — Sun, 24 May 2009 13:43:35 +0000

Sad pa karanfil!? To cvece mi je oduvek bilo strano, jer su ga socrealisticka ikonografija i simbolizam sahrana potpuno degradirali. Ruze su kao i dijamanti veciti, razumemo li se JJ
Vrcin je covek izabrao jer mu je bilo dovoljno blizu Beograda, napravio je svoju oazu, cvece, cvrkut, vazduh itd. I ruze stvarno nije mogao da gaji u sred Beograda, sto zbog prostora sto zbog kiselih kiša, cadji, izduvnih glasova, radijacije, mikrotalasa, buke, itd..
Sad, stare ili nove, to je pitanje senzibiliteta i toga sta covek hoce. Original ili bolju kopiju od originala? Ja sam uvek za original kada govorimo o prirodi, ma kako to retrogradno zvucalo

Od: Tepsijanac

Tepsijanac — Sun, 24 May 2009 11:12:50 +0000

Pominjali su coveka po nekim magazinima cini mi se. U svakom slucaju svaka cast na hrabrosti da se posvetis cvecu i postanes cudak za prijatelje i okolinu. Treba imati petlju za to. Sada kada je on the top verovatno ga drugacije posmatraju. Dorcolac je to, stara beogradska snaga

Jedino mi nije jasno sto gaji stare sorte, kada su nove bolje, verovatno raskosnije, mirisnije, otpornije na bolesti, bez bodlja, duze cvetaju, ne prskaju se i sve redom sto genetske manipulacije mogu da stvore, jer da nije tako, ne bi ni postojale nove i moderne vrste. Ipak, svaka cast majstore ako si isterao svoje!

Od: Aleksandar Lukic

Aleksandar Lukic — Sun, 24 May 2009 09:41:24 +0000

Lepa prica – samo me je zaintrigirao prvi deo – odrastao na Dorcolu i otisao u Vrcin. Mnogo je ljudi koji su rodjeni i odrasli u centru grada da bi se potom odlucili da zive van Beograda. Uspeli smo da u zadnjih 20-ak godina napravimo od Beograda deponiju. Ono sto je najgore je lose isplanirana gradnja, prenasteljenost gradskog jezgra kao i zagadjenje vazduha. Vecina dece koja raste danas u centru grada imaju problema sa disanjem koja cak ide i do stadijuma astme. Gradilo se puno stambenih i poslovnih objekata ali se nije pratilo sa odgovarajucom strukturom – dovoljan broj parking mesta, zelene povrsine, parkovi.
To se sve moglo resiti strogim regulacijama od strane vlasti ali pre svega i nasom savesnoscu koja je ocigledno prva zatajila.