Komentari na: Živeti život na sunčanoj strani…

Od: Aleksandar Georgijević

Aleksandar Georgijević — Mon, 21 Jun 2010 17:28:25 +0000

@ Violeta: Draga Violeta, hvala Vam. Drago mi je da delimo iste emocije kada su putovanja i poštovanje naše zemlje u pitanju. Nadam se da ćete među ostalim pričama koje sam ovde postavio, pronaći i deo sebe. Topli pozdrav, Autor

Od: Violeta

Violeta — Mon, 21 Jun 2010 17:04:55 +0000

Jako lepa priča. "Slučajno" sam dospela u baštu Balkana i radujem se životu na sunčanoj strani. Volim putovanja, jer ona oplemenjuju moje biće. Imala sam priliku, da jedno vreme budem na studijama u Beču i taj dogadjaj je izuzetno promenio moj život na bolje. Od tada više cenim i volim sve ono što imam u Srbiji. Shvatila sam vrednost putovanja i želim da putujem još više.
Topli pozdrav.

Od: Njegoslav

Njegoslav — Thu, 04 Jun 2009 09:36:39 +0000

Prosjecni svajcarci ne putuju puno, bar ne po inostranstvu, pa im to ne smeta da bi se prema svojoj zemlji odnosili domacinski, i da bi kao takva bila primjer u svijetu.
Nama ne fali ni prirodnih ljepota, ni istorije, ali sta vrijedi.

Od: Aleksandar Lukic

Aleksandar Lukic — Sun, 24 May 2009 19:19:57 +0000

Kod putovanja najvise volim da udjem u zivot ljudi - da ne budem turista vec nekako da postanem deo njih. Zato skoro nikada ne putujemo preko turistickih aranzmana vec sami izaberemo marsutu i gde cemo odsedati. Tako smo pre dve godine odlucili da posetimo Firencu i ceo Kjanti. Bio je kraj septembra, berba grozdja u punom jekom. Jednog dana smo krenuli od Firence prema Radu (Rhado) da bi dosli do Siene. Prvo smo dosli do jedne vinarije. Kapija je bila otvorena i mi polako kolim udjemo na imanje. Vozili smo skoro kilometar kroz maslinjak da bi konacno stigli do ogromne vile gradjene u Tuskanskom stilu - predivno.
Stali smo izpred velikog stepenista i izasli iz kola. Bilo je cudno da nema nijedna druga kola parkirana. Posle par sekundi izasao je stariji gospodin za zacudjenim izgledom na svom licu. Pitali smo ga gde je soba za degustaciju vina. On se nasmejao i na dobrom engleskom nas pitao a kako smo mi usli? Mi mu kazemo da je kapija bila otvorena, on se nasmeja i kaze da je verovatno njegova supruga zaboravila da zatvori iza sebe. Mi se izvinili i krenemo da se vratimo ali on nas pozove da vidimo njegov podrum kada smo vec usli. Pored vina imao je i cisto domace maslinovo ulje - da nam je da probamo - prosto fantasticno. Kupili smo od njega par boca vina i maslinovog ulja i produzili ka Radu. Vozili smo nekim prasnjavim putem ka vrhu jednog brda da bi stigli u mesto koje se zove Volpaja. Malo seoce, smesteno na samom vrhu tog brda. Kamene kuce i u centru seoski trg sa malom kafanom i preko puta crkva. Seli smo u tu kafanu na trgu i poceli da porucujemo razne djakonije - sve po jedna porcija za nas dvoje - da bi sto vise probali Hrana i domace vino je bilo izvrsno. Ubrzo smo ostvarali kakvu takvu komunikaciju sa svima - koliko je to moguce zbog jezicke barijere. Upitali smo jedno mestanina koliko je staro selo, da bi nam on rekao da kuce po obodu sela su novijeg datuma - stare su negde oko 500 - 600 godina, dok ove oko trga su gradjene za vreme Rima - pre nekih 2000 godina. Potom mi je pokazao iza crkve gde se jos uvek nalazi Rimski hram i bunar. Odjedanputa nas je obuzeo cudan osecaj - sve je delovalo nestvarno - nesto se pamti celog zivota. Ako vas put ikada nanese u Kjanti - nadjite Volpaju (blizu Rhado) - idite tamo na rucak. Ima samo jedna kafana u celom selu, tako da ne mozete da promasite.

Od: Zlatko Šćepanović

Zlatko Šćepanović — Thu, 14 May 2009 15:27:23 +0000

Putovanja i boravak u stranim zemljama nas oslobadjaju predrasuda koje svesno ili nesvesno gajimo o drugim drustvima i ljudima. Smatram posebno bitnim transfer znanja, ideja i iskustava koja se na taj nacin mogu ostvariti. Tek kada na primer vidite jednu Sloveniju punu cveca po prozorima, lepe i uredjene baste po kucama, shvatite koliko je malo potrebno napora da vam se zivot ucini prijatnijim, a da smo mi to smetnuli sa uma. Cvece makar nista ne kosta, ako nismo u mogucnosti da sredimo sebi luksuzniji ambijent. To podsecanje na realnost malih stvari vredi obnavaljati, a to je moguce samo kada se odmaknemo od sredine u koju smo utonuli.

Od: Tepsijanac

Tepsijanac — Wed, 13 May 2009 17:25:49 +0000

Pojedina moja putovanja su mi ostala utisnuta za citav zivot, i mislim da su me trajno promenila, da postanem bolje i odmerenije ljudsko bice.
Smatram da kada bi prosecni Srbi vise putovali, posebno oni koji podrzavaju nasu lazljivu politicku strukturu, da bi uvideli kakav svet oko nas jeste i koliko smo mi utonuli u laz i prevaru domacih politickih struktura. Tek kada bi imali prilike da vide kako drugi stvarno zive i kakav red i dostojanstvo kod njih vlada (mislim na Evropske zemlje), tada bi mozda postali zahtevniji i kriticniji prema svojim vodjama. Tu mislim na sve politicke lidere i partije, jer ne sto se laganja i korupcije tice, tu kod nas nema razlike, cak oni koji su najgovorljiviji za EU, najvise nas "ubijaju u pojam".
Kad Srbin vidi Svajcarsku, dozivi kulturni sok, a tako je i sa severnom Italijom, Francuskom, Nemackom, Skandinavijom. Pa pogledajte samo Balticke zemlje, koliko su one ispred nas. A mi zivimo u izolaciji nase politike.

Od: Miss Cybernaut

Miss Cybernaut — Wed, 13 May 2009 14:26:58 +0000

U knjizi "Karaoke kapitalizam", jednoj od najvažnijih koju mlad čovek može pročitati, piše

"Setite se kako homoseksualci i boemi utiču na privredni razvoj: oni putuju svetom povezujući probleme na jednom kraju sa rešenjima na drugom. Ovi pojedinci na drugačiji način sagledavaju stvarnost. Otvorenog su uma, ali dobro znaju ko su i šta su. Naći sebe podrazumeva da ste spremni na potragu. Pri tom je to put koji traje čitav život, a ne vikend seminar".
Putovanja i konektovanje sa tokovima su, prema autorima Riderstralu i Nordstormu, jedna od 7 navika srećnih ljudi, onih koji se pozicioniraju sreći na dohvat ruke i mogu da se (re)programiaju na uspeh.

Globalizacija bez presedana je super stvar i nije reč o religiji ili sekti u koju je opciono ući i biti aktivan. Nažalost, i pored mogućnosti za putovanja ja poznajem ljude koji se sa njih vraćaju neizmenjeni.... i to je konačni odgovor zašto naše društvo propada. Kada se zatvoriš za nova iskustva, počinješ da bespovratno stariš.

Koliko znam, sada aerodrom Tesla ima mogućnost da samostalno, nezavisno od JAT-a, pregovara sa low-cost avio kompanijama. Nije sve dakle baš crno za one koji žele da putuju..

Od: Sony

Sony — Wed, 13 May 2009 09:41:04 +0000

U Americi i Evropi je nastao kult putovanja kod mladih. Ali oni imaju sredstva za takav stil zivota, mi jos uvek ne. Dobro je sto sad postoji Interail karta i kod nas, jos samo da nam ukinu vize. Cinjenica je, svako putovanje nas obogacuje duhovno. Naucimo nesto od razlicitih ljudi, kultura, ideja. Samo nam dajte novca, odosmo mi na suncanu stranu ulice i obale.