Put duše posle smrti – Mitarstva. Митарства или царинарнице душе.

Otac Justin Popović

 

Митарства – царинарнице или пут душе после смрти

Из житија Пр. Василија Новог од Оца Јустина Поповића – о митарствима

.

Mitarstva - Rilski manastirМитарства су нека врста царинарница, на које наилазе душе умрлих људи узлазећи ка престолу Небеског Судије. На митарствима стоје духови зла и траже од сваке душе царину или откуп за грехе које је починила. Та царина, тај откуп састоји се у добрим делима, супротним учињеном греху.

Назив: митарства и митари, позајмљен је из историје јеврејске. Код Јевреја митарима су се називала лица, одређена од Римљана за скупљање пореза. При том послу, митари су употребљавали сва могућа средства, само да би што више скупили дажбина. Митари су стојали код нарочитих царинарница, или трошаринских станица, и наплаћивали за преношену робу трошарину. Те трошаринске станице називале су се митнице, митарства. Овај назив хришћански писци су употребили и назвали митарствима она места у ваздуху између земље и неба, на којима зли дуси задржавају душе покојника при њиховом улазу ка Престолу Господњем, истражују њихове грехе, и на тај начин низведу у ад.

Суштина учења о митарствима изражена је у речи светог Кирила Александријског (444.год.): О исходу душе. Тамо се каже: „При разлучењу душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе небеске, с друге — власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту у анђела Божијих. Но и примљена од анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и узлазећи на висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати њено стремљење ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачуна за посебне грехе… Свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазитеље. При томе ће бити присутне и божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће божанске Силе износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене… И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојна награде, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети к Царству… Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржавању, онда ће она чути онај страшни глас: Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње! (Ис. 26,10); тада ће је оставити Анђели Божији и узеће је страшни демони, и душа, везана нераздрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла“.

.

ПРЕПОДОБНА ТЕОДОРА ЦАРИГРАДСКА

Христочежњива монахиња и самопрегорна послушница светог Василија Новог. По смрти јавила се Григорију, ученику св. Василија Новог, и описала му свих двадесет митарстава, кроз која је душа њена прошла после разлучења од тела, док није помоћу молитава св. Василија ушла у вечни покој. Преставила се 30. децембра 940. године.

.

Пут душе по изласку из тела.

Andjeo Božiji„Док смо путовали са земље ка небу, сретоше нас најпре ваздушни дуси првог митарства. На првом митарству се истражују греси, учињени речима људским, речима празним, бесмисленим, ружним, непромишљеним. И ми одмах застадосмо тамо. И ђаволи изнеше књиге, у којима беху записане све моје речи, које сам изговорила од младости: све што сам ма кад проговорила непотребно, и глупо, а нарочито све што сам ма кад ружно говорила, и шале из младости, и смешке, што је уобичајено код младежи. Видех тамо записане све моје луде речи, непристојне разговоре, световне безобразне песме, неумесне усклике, смејања и кикотања. И ђаволи ме оптуживаху због тога, указујући време и места и лица, када сам, где и са ким таште разговоре водила, и речима својим гневила Бога, а нисам то уписивала себи у грех, нити исповедила духовном оцу, нити се кајала. Видећи то, ја сам ћутала као нема, немајући шта да одговорим злим дусима, јер су ме с правом оптуживали. Само сам се чудила у себи, како то они нису заборавили, а прошло је толико година, а ја сам све то давно заборавила, да ми ни касније на ум падало није. А они ми све то потанко и подробно излагаху као да сам данас то говорила. И ја се присећах да је све то било тако. И док сам ја постиђена ћутала, и уједно дрхтала од страха, свети Анђели који су ме водили изнеше насупрот тим мојим гресима нешто од мојих каснијих добрих дела, недостатак допунише од дара преподобног Василија, оца мог, те ме откупише, и ми кренусмо навише.

И приближисмо се другом митарству, митарству за лаж. На њему се истражује свака лажна реч, а нарочито кривоклетства, празна призивања имена Господња, лажна сведочења, неиспуњавања завета датих Богу, нетачно исповедање својих грехова, и друге сличне лажне ствари. Духови овог митарства су љути, свирепи, упорни и цепидлаке. Чим нас зауставише, одмах ме стадоше подробно испитивати. И оптужише ме за две ствари: прво, понекад сам слагала у ситницама, а то нисам уписивала себи у грех, и друго, много пута нисам од стида све тачно исповедила пред својим духовним оцем. И због тога зли дуси ликоваху, и хоћаху да ме отму из руку мојих водилаца. Али свети Анђели иставише против тих мојих грехова нешто од мојих добрих дела, а остало надокнадише даром оца мог, и тако ме откупише. И ми несметано кренусмо навише.

Затим стигосмо до трећег митарства, које се зове митарство за осуђивање и клевету. Кад нас тамо зауставише, ја увидех како је тежак грех осуђивати ближњега, и како је велико зло другога клеветати, осуђивати, срамотити, грдити и исмевати, и туђем се греху подсмевати а своје грехе не видети. Јер такве опаки иследници опако испитују као антихристе, који су на себе узели улогу Христову, и прогласили себе судијама својих ближњих, док су сами заслужили безбројне осуде. Но, благодаћу Христовом, у мени мало што тамо нађоше. Јер сам се целог живота свог будно чувала да никог не осудим, нити оклеветам, нити да се коме потсмевам, нити кога да грдим. Истина, понекад слушајући друге где осуђују, или клеветају, или се коме подсмеваху, ја обратих извесну пажњу или из необазривости додадох по коју безначајну реч, па се одмах тргох у себи. Али, и то ми овде од иследника би оцењено као осуђивање и клевета. Но и ту ме свети Анђели откупише даром преподобног Василија, па кренусмо навише.

И дођосмо до четвртог митарства, званог митарство за стомакоугађање. И одмах изјурише пред нас ти погани дуси, радујући се као некој добити од нас. Лица ових духова беху страховито одвратна, јер они изражаваху собом сластољубиве чревоугоднике и грозне пијанице. И једни од њих ношаху послужавнике с јелима, други чаше и бокале са пићима. Уствари та јела и та пића беху смрдљив гној и одвратна бљувотина. И прављаху се да су пресити и пијани, и играху уз музику, и све чињаху исмејавајући грешне душе које довођаху на њихово митарство. Ови духови нас опколише као пси, и зауставише. И одмах изнесоше пред мене сва моја преједања, и када тајно једох, и када преко мере и потребе једох, и кад као свиња једох без молитве и не прекрстивши се, и кад за време светих постова једох пре но што је црквеним правилом прописано, и кад што због неуздржавања окусих пре обеда, и кад за трпезом преко мере једох. Исто тако они ми показаше сва моја опијања, износећи ми чаше и бокале из којих сам пила, и број испијених чаша, и говораху ми: толико си чаша попила у то и то време, на тој и тој гозби, са тим и тим људима. А у друго време и на другом месту толико си чаша попила, и опила си се да ниси знала за себе, и повраћала си. А тамо и тамо пила си вина и друга пића, и много си пировала, и уз свирку и музику играла, певала, скакала, и једва су те кући одвели, толико си се била напила. Усто ми показиваху и оне чаше које сам у посне дане ради гостију или ради болешљивости пила, а нисам сматрала за грех, нити сам се кајала, А показиваху ми и оно што сам некад у недељне или празничне дане случајно попила пре свете литургије. Све то и многа моја друга угађања стомаку они ми изношаху, и истраживаху, и радоваху се, као да ме већ имају у својим рукама, жељни да ме у пакао одведу. А ја дрхтах, видећи себе тако окривљену, и немајући чиме да се браним. Но свети Анђели, узевши колико треба од дара преподобног Василија, откупише ме. А ђаволи на то повикаше, и силно се узнемирише, грајећи: Пропаде нам труд, пропаде нам нада! и бацаху по ваздуху хартије на којима беху исписани моји греси. Гледајући то, ја се радовах. И ми кренусмо одатле безбедно.

Путујући тако свети Анђели говораху међу собом: Ваистину велику помоћ ова душа има од угодника Божијег Василија. Да јој његови подвизи и молитве не помажу, она би много пропатила пролазећи ваздушна митарства. А ја се усудих рећи светим Анђелима: Господо моја, изгледа ми да нико од оних што живе на земљи не зна шта овде бива и шта грешну душу чека после смрти. Свети Анђели ми одговорише: Зар о томе не сведочи Свето Писмо које се стално чита по црквама? и зар то не проповедају свештенослужитељи Божији?

Freska Strasni sud - Manastir DecaniАли људи, занети земаљским ништаријама, не маре за то, и сматрајући да је уживање свакодневно наједање и пијење, једу сваког дана несито и пију без страха Божијег. Њима је стомак уместо Бога, не помишљају на будући живот, нити се опомињу Светог Писма које говори: Тешко вама сити сад, јер ћете огладнети; тешко вама који се напијате сад, јер ћете ожеднети! (Лк. 6,25). И они сматрају да је Свето Писмо бајка, и живе безбрижно и разуздано, пирују и веселе се сваки дан, као онај еванђелски багаташ. Но они међу њима, који су милостиви и милосрдни, и чине добра ништима и убогима и невољнима, ти лако добијају од Бога опроштај грехова својих и пролазе митарства без муке, ради милостиње своје, јер Свето Писмо каже: Милостиња избавља од смрти, и очишћава сваки грех: они који чине милостињу и правду, испуниће се живота (Товит. 12,9). Они пак који се не старају да милостињама очисте грехе сваје, не могу избећи ова испитивања. Њих дограбљују тамнолики кнезови митарства, које си видела, и опако их мучећи низводе у пакао, где ће их оковане држати све до Страшнога суда Христовог. Но и ти не би могла проћи митарства, да те не откупљује дар преподобног Василија.

Тако разговарајући стигосмо до петог митарства, митарства за лењост. На њему се истражују сви дани и часови, проведени у нераду, и задржавају готовани, који од туђег труда живе а сами неће да раде, и радници који примају плату а не раде колико треба. Тамо се истјазавају и они који се не старају око слављења Бога и лење се у празничне и недељне дане да иду на јутрење, и на свету литургију, и на друга богослужења. Тамо се испитује чамотиња и нехат, и потанко истражује свачија лењост и нестарање о души својој. И многи се одатле низводе у понор. И мене много тамо испитиваху, и не бих се могла ослобадити дуга због грехова те врсте, да мој недостатак не би допуњен даром преподобног Василија. Тако откупљену, одведоше ме одатле.

И потом наиђосмо на шесто митарство, митарство за крађу. На њему нас кратко задржаше. И пошто нешто мало дадосмо, пођосмо. Јер ми не нађоше никакву крађу, осим неких врло ситних које сам у детињству починила из незнања.

Одатле дођосмо на седмо митарство, митарства за среброљубље и тврдичлук. Но и њега брзо прођосмо. Јер ме је Господ целог живота штитио: нисам се паштила око многог стицања, нити сам била среброљубљива; била сам задовољна оним што ми је Господ слао; нисам била тврдица, већ сам радо давала невољнима од онога што сам имала.

Идући навише, наиђосмо на осмо митарство, митарство за камату. Ту истјазаваху оне што дају новац под интерес, и оне који нечасним начином зарађују, и зеленаше, и оне који туђе присвајају. Тамношњи иследници ме врло брижљиво испиташе, и пошто ништа не нађоше, шкргутаху на ме зубима. А ми кренусмо даље, благодарећи Бога.

Онда стигосмо на девето митарство, митарство за неправду. На њему се испитују све неправедне судије, подмитљиве судије, и судије који криве ослобађају а невине осуђују. Тамо се истражује закидање плата радницима, и лажно мерење при трговању. Уопште, тамо се истражују сваковрсне неправде које су учињене. Но ми, благодаћу Христовом, прођосмо ово митарство без муке, давши нешто мало.

Ikona lestviceИсто тако и следеће десето митарство, митарство за завист, прођосмо не давши ништа, јер никоме никада не позавидех. Иако се тамо истраживаше и нељубав, мржња, недружељубље, ненавист, ипак се милосрђем Христовим обретох невина у свим тим испитивањима. Истина, ђаволи бесно шкргутаху на ме зубима, али се ја не бојах. И ми продужисмо пут радујући се.

На сличан начин прођосмо и једанаесто митарство за гордост, на коме надмени духови горде истјазаваху за хвалисавост, високо мишљење о себи, охолост, величање. Тамо се брижљиво испитује и то, да ли је човек указивао дужно поштовање родитељима, оцу и мајци, и властима од Бога постављеним; и ако се огрешио од њих, колико пута и у чему. У опште, испитују се и сва остала горда дела и таште речи. То митарство ми прођосмо, пошто врло мало одговарасмо, и ја бих слободна.

Затим стигосмо на дванаесто митарство, митарство за гнев и јарост. Тамо ваздушни иследници беху свирепи. Али од нас не добише много, а ми одосмо даље радујући се у Господу, који штити грешну душу моју молитвама преподобног оца мог светог Василија.

Потом нас срете тринаесто митарство, митарство за злопамћење. На њему немилосрдно истјазаваху оне који у срцу своме држе злобу према ближњем, и оне који враћају зло за зло. Њих одатле злобни духови са великом јарошћу одводе у тартар.[1] Но милосрђе Господње и тамо ме заштити, јер нисам била злобна ни према коме, нити сам злопамтила учињене ми пакости, него сам чак и према непријатељима својим била незлобива и волела их калико сам могла, побеђујући зло добрим. И нађе се на том митарству да ништа не дугујем. И због тога тамошњи ђаволи кукаху, јер одлажах слободна из њихових опаких руку.

А ми продужисмо даље веселећи се у Господу. И ја упитах моје водиоце, свете Анђеле: Молим вас, господо моја, реците ми, откуда ове страшне ваздушне власти знају сва зла дела свих људи који живе по целом свету, као и моја, не само она јавно већ и она тајно учињена, тачно знају и изобличавају? На то ми свети Анђели одговорише: Свакоме хришћанину на светом крштењу Бог додељује анђела чувара, који невидљиво чувајући човека, упућује га на свако добро дело и дању и ноћу у све дане живота његова све до самртног часа, и записује сва добра дела његова што учини у овом животу, да би дотични човек добио од Господа милост и вечну награду у царству небеском. Исто тако и кнез таме, желећи да сав род људски одвуче у своју погибао, одређује по једног злог духа свакоме човеку, који стално прати човека, мотри на сва његова зла дела, на која га лукавствима својим и бодри, и скупља све зло што човек учини. Затим све те грехе човекове односи одговарајућим митарствима, где се сваки грех записује те су тако свима ваздушним кнезовима познати сви греси свих људи на целом свету. И кад се душа разлучи од тела, и хита да узиђе на небо к Творцу свом, тада је они нечастивци спречавају, показујући записане грехе њене. И ако душа има више добрих дела него грехова, они је не могу задржати. Пронађу ли пак код ње више грехова него добрих дела, они је задржавају за време, и затварају у тамницу невиђења Бога, и муче је, укодико им сила Божија допушта да је муче, све док та душа молитвама и милостињама својих ближњих не буде искупљена. Ако се пак која душа нађе толико грешна и одвратна Богу, да јој нема наде на спасење, већ је вечна погибао очекује, они је одмах низводе у бездан, где је и њима спремљено место за вечне муке, и тамо је држе до другог даласка Господњег, после кога ће се она са телом својим заједно са њима мучити у паклу огњеном. Знај још и ово: овим путем улазе, и истјазавају се, само они који су вером и светим крштењем просвећени; а неверници, незнабожни идолопоклоници и Сарацени[2], и сви туђи Богу овамо не долазе. Јер још за живота у телу они су душама својим погребени у аду, и када умиру, ђаволи им одмах без икаквог испитивања узимају душе, као свој властити удео, и низводе их у понор пакла.

Док ми свети Анђели ово говораху, стигосмо на четрнаесто митарство, митарство за убиства. На њему се истражују не само разбојништва, него и свака рана, сваки ударац чим било и где било по леђима или по глави или по врату или по лицу, све се то потанко испитује, и на теразије ставља. Али ми, и тамо мало нешто ставивши, прођосмо добро.

И наиђосмо на петнаесто митарство, митарство за чарања, бајања, тровања, и призивања ђавола. Духови на овом митарству беху у обличју гмизаваца, шкорпија, змија, аспида и жаба, да их је било страшно и одвратно гледати. Али, и тамо, благодаћу Господа мог, на мени се ништа не нађе, и ми прођосмо одмах не давши ништа. А они духови се срђаху на мене и викаху: Доћи ћеш на место где се истражује блуд, видећемо да ли ћеш се и тамо извући!

Док смо одатде ишли навише, ја упитах свете Анђеле који ме вођаху: Господо моја, да ли сви хришћани пролазе ова митарства? И није ли могуће да човек прође овуда без истјазавања и страха који бивају на митарствима? Свети Анђели ми одговорише: Нема другог пута за душе верних што улазе на небо; све оне пролазе овуда, али не бивају све тако истјазаване као ти, већ само слични теби грешници, који су непотпуно исповедали своје грехе, стидећи се и скрвајући пред духовним оцем своја срамна дела. А они који истински исповеде сва своја зла дела, и жале и кају се због учињених зала, њима се греси милосрђем Божијим на невидљив начин бришу. И кад таква душа долази овамо, ваздушни иследници отварају своје књиге, али ништа не налазе записано против ње, и не могу да јој учине никакву пакост, нити да је уплаше, и душа радујући се улази к престолу благодати. И да си ти потпуно и истински исповедила све своје грехе, и добила разрешење, не би била овако страшно истјазавана на митарствима. Али теби помаже то, што си давно престала да смртно грешиш, и што си остале многе године свога живота провела у врлинама; но нарочито ти помогоше молитве преподобног оца Василија коме си свим срцем много послужила.

Hristov silazak u HadТако разговарајући стигосмо до шеснаестог митарства, митарства за блуд. На њему се истражује свако блудничење, и маштање умом о блуду, и размишљање о блуду, и пристајање у мислима на блуд, и наслађивање блудним помислима, и похотљива питања, и страсни додири. Кнез овог митарства сеђаше на свом престолу, обучен у гадну и смрдљиву одећу, пеном крвавом оквашену, којом се он горђаше као царском порфиром. И мноштво ђавола стајаху пред њим. Они кад ме угледаше да сам стигла тамо, до њих, веома се зачудише. И онда изнесоше записана блудна дела моја, и излобличаваху ме, показујући лица са којима сам грешила у младости својој, и време кад сам грешила дању и ноћу, и места на којима сам који грех учинила. И ја им не могох ништа одговорити, само дрхтах од страха, и стид ме поједе. Тада свети Анђели рекоше ђаволима у одбрану моју: Оставите та давнашња блудна дела; она је остало време свога живота провела подвижнички у чистоти и уздржању. Ђаволи одговорише: Знамо и ми да је она давно престала са грехом, али се није како ваља исповедила пред духовним оцем, нити је од њега добила прописане заповести за откајавање грехова. Зато је наша. А ви: или нам је оставите, или је откупите добрим делима. — И положише свети Анђели много од мојих дела, но много више од дара преподобног Василија, те се тако једва избавих љуте беде. Онда продужисмо пут.

Затим стигосмо на седамнаесто митарство, митарство за прељубу. Ту се истражују греси супружника, који нису били верни у браку и нису постељу своју брачну очували неоскрнављеном. Исто тако се ту ислеђују отмице ради блуда, и силовања. Ту грозно истјазавају и она Богу посвећена лица, која су своју чистоту заветовала Христу, па пала у блуд. На том митарству се и ја показах као велики дужник, и бејах изобличена као прељубница, и погани дуси и немилосрдни иследници већ беху готови да ме отргну из руку Анђела и сведу на дно пакла. Али се свети Анђели много препираше с њима, и изнеше на средину све моје потоње трудове и подвиге, и једва ме откупише, не толико мојим добрим делима колико даром оца мог Василија. Од његовог дара врло много узеше и на теразије положише, и тако моја безакоња надмерише. Онда ме узеше, и ми настависмо пут.

И приближисмо се осамнаестом митарству, митарству за содомију. На њему се истражују противприродни греси мушкараца и женскиња, и блуд са ђаволима, и са бесловесним животињама, и родоскрвњење, и друге гадости што се тајом врше, које је стидно и споменути. Кнез овога митарства одвратнији је од свих одвратних и гадних демона, сав облепљен смрдљивим гнојем; а такве су и слуге његове. Смрад њихов беше неподношљив, наказност њихова неописива, и јарост и љутина њихова неисказана. Они нас брзо опколише. Али милошћу Господњом ништа такво у мени не нађоше, и постиђени побегоше, а ми радујући се настависмо пут. И рекоше ми свети Анђели: Видела си, Теодоро, страшна и одвратна митарства за блуд. Знај дакле, да их мало која душа прође без муке, пошто сав свет лежи у злу, саблазни и поганштини, и сви су људи сластољубиви, и мисао је човекова од младости његове наклоњена злу, и једва ко чува себе од блудних нечистота. Мало је оних који умртвљују своје телесне пожуде, зато мало оних који ова митарства пролазе слободно. Велика већина који довде дођу, овде проподају. Јер опаки иследници блудних дела дограбљују блудне душе и одвлаче их у ад, мучећи их горко. И хвале се кнезови митарства за блуд, говорећи: Ми више од свих других митарстава испуњујемо пакао својом огњеном родбином! Но ти, Теодоро, благодари Бога што си већ, молитвама твога оца преподобног Василија, прошла та митарства, и одсада више нећеш видети зла ни страха.

После тога стигосмо на деветнаесто митарство, митарство јереси. Ту се истражују неправилна учења о вери, одступања од Православног вероисповедања, маловерја, сумње у вери, хуле на светињу, и остало томе слично. То митарство прођосмо без икаквог испитивања, и већ бесмо на домаку небеских врата.

Али нас онда сретоше пакосни дуси последњег двадесетог митарства, митарства за немилосрђе и тврдоћу срца. Ови иследници беху свирепи; кнез њихов љут, изгледао је мршав и мрзовољан, но од беса дисао је огњем немилосрђа. И ако се неко, који је извршио велике подвиге и постове и молитве и сачувао своју девственост и изнурио тело своје уздржавањем, нађе да је био немилосрдан и немилостив, њега са овог митарства одмах одвлаче доле и затварају у бездан пакла, где никад милост доживети неће. Но ми благошћу Христовом, прођосмо и то митарство без муке, уз помоћ молитава преподобног Василија, који им од својих добрих дела подари много за моје откупљење.

Избавивши се од горких митарстава, ми се затим с радошћу приближисмо самим вратима небеским. А врата небеска беху као најблиставији кристал, блистала су неисказано, и на њима стајаху сунцолики младићи. Кад видеше да ме Анђели воде, они се силно обрадоваше што сам се, штићена милосрђем Божијим, избавила од ваздушних митарстава, и с љубављу нас дочекаше и унутра уведоше.

А шта тамо видех, и шта чух, о чедо Григорије! то се не да описати! Јер видех што око људско не виде, и чух што уво људско никада не чу, и што ниједноме човеку на земљи у срце не дође, — таква блага, такве красоте! И бих приведена пред престо Божје неприступне славе, око кога стоје Херувими, Серафими и безброј небесних Војника, који непрестано славе Бога неизрецивим песмама. И павши, поклоних се невидљивом и непознатом Божанству. И запеваше Небеске Силе преслатку песму, прослављајући Божије милосрђе, које греси људски не могу победити. И дође глас од Велељепне Славе, који наређиваше светим Анђелима што ме воде, да ме воде да видим све обитељи Светих, а такође и све муке грешних, па да ме затим упокоје у обитељи блаженог Василија. И свети Анђели ме проведоше свуда, и ја видех многа прекрасна насеља и обитељи, препуне славе и благодати, које је Бог уготовио онима који Га љубе. И моји водиоци ми показиваху посебно обитељи апостолске, и посебно пророчке, посебно мученичке, посебно светитељске, и посебно обитељи сваког чина Светих. А свака обитељ беше неисказане красоте, огромна по ширини и дужини, са многим пресветлим палатама нерукотвореним. И свуда се по тим обитељима разлегаше глас радости и весеља духовног, и виђаху се лица ликујућих. И видећи ме, сви се радоваху моме спасењу, и грљаху ме, славећи Господа који ме избави од замки вражијих.

Razrusenje pakla i oslobadjanje pravednikaПошто обиђосмо те обитељи, моји свети водиоци сведоше ме у преисподњу земље, и видех страшне неподношљиве љуте муке у аду, приправљене за грешнике. Показујући ми их, свети Анђели ми говораху: Погледај, Теодоро, од коликих те мука избави Господ молитвама угодника Свог Василија. — И слушах тамо јаукање, плач и горко кукање оних у мукама: једни викаху: Тешко нама! Авај, љутих мука! трећи проклињаху дан свога рођења. Но не беше никога да се смилује на њих.

Затим ме изведоше отуда и доведоше у ову обитељ преподобног оца нашег Василија, коју видиш, и упокојише ме овде, рекавши ми: Сада преподобни Василије врши помен на тебе. — И мени би јасно, да сам у ово место дошла за четрдесет дана по разлучењу мом од тела[3].

Све то преподобна Теодора исприча Григорију у сну и виђењу, и показа му сву красоту те обитељи и духовна богатства, и насладе, и славу, и разноврсне вртове са златолисним и многородним воћкама, и све весеље духовно што све стече блажени отац Василије многотрудним подвизима својим.

Када се виђење заврши, Григорије се трже од сна, и расанивши се, он се чуђаше и дивљаше ономе што виде и што чу од блажене Теодоре. И уставши изјутра, оде код преподобног Василија да по обичају узме благослов од њега. А он га упита: Чедо Григорије, где си био ове ноћи? А он као ништа не знајући одговори: Одмарах се, оче, на постељи својој. Старац му на то рече: Знам да си се телом одмарао на постељи, али си духом био на другом месту. Зар си заборавио шта ти све откри Бог ове ноћи у виђењу у сну? Ето, добио си оно што си желео: видео си Теодору, и од ње си саме чуо о њој, и био си у мојој обитељи, и размотрио си све што ми је благодаћу Христовом уготовљено за мој мали труд.

Чувши то од преподобнога, Григорије позноде да његов сан није био привиђење већ Божије откривење њему, измољено од Бога молитвама Преподобног Василија. И благодарећи Бога, он се поклони блаженом оцу свом, и овај га поучи колико беше потребно.

Богу нашем слава у све векове. Амин.

. . .

Podelite članak sa prijateljima

Google1DeliciousDiggGoogleStumbleuponRedditTechnoratiYahooBloggerMyspaceRSS
Objavio , 5. septembar 2009.. Kategorija Duhovnost. Sve aktivnosti oko ovog članka možete pratiti putem RSS 2.0. Možete ostaviti i komentar ili povratnu vezu na ovaj članak.

18 komentara na Put duše posle smrti – Mitarstva. Митарства или царинарнице душе.

  1. Neofit

    11. septembar 2009. u 23:39

    Razlicita dela od razlicitih autora i istoj stvari.
    ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ

    ПОВРАТАК ИЗ ОНОГА ЖИВОТА – Монахиња ЕВПРАКСИЈА
    ДУША ПОСЛЕ СМРТИ – јеромонах СЕРАФИМ Роуз
    КАКО СЕ ПРАВИЛНО ОДНОСИТИ ПРЕМА „ЈАВЉАЊИМА“ И „ОТКРИВЕЊИМА“? – Свештеник ДИМИТРИЈЕ Беженар
    СЛОВО О СМРТИ – Св. ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов
    ВИЗИЈА ПРЕПОДОБНОГ ГРИГОРИЈА О СТРАШНОМ СУДУ
    ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ И ЖИВОТ БУДУЋЕГ ВЕКА
    Св. ЈОВАН Шангајски и Санфранциски
    ДУША ПРЕД ПРЕСТОЛОМ ТВОРЦА – Старац КЛЕОПА
    О ВЕЧНОСТИ ЗАГРОБНИХ МУКА – Мит. АНТОНИЈЕ Храповицки

    http://www.svetosavlje.org

  2. Redakcija Bloga

    14. septembar 2009. u 09:07

    Zahvaljujemo se Neofitu na doprinosu postu i listi komplementarnih tekstova koji se bave temom.

  3. Neofit

    14. septembar 2009. u 23:48

    Ne postoji direktna veza izmedju objavljenog teksta i ovoga sto saljem, ali je prica veoma zanimljiva. Ovo je tekst sa sajta manastira Lepavina. Ovde mozete da pogledate i kraci filmski prikaz u vezi dole pomenute ikone.

    http://www.youtube.com/watch?v=JaJffVgBQsk&feature=related

    a na ovoj prikaz ikone u dobroj rezoluciji.

    http://orthodoxwiki.org/Archangel_Michael_of_Mantamados

    Čudesno javljanje Arhistratiga Mihaila

    Krajem X, pocetkom XI veka, kada je vizantijska imperija bila na vrhuncu svog procvata, slava saracinskih pirata je takodje bila najveca. Ne bojeci se nicega, pirati su pristajali na ostrva u Egejskom moru, pljackali naselja, palili kuce i zarobljavali ljude, koje su zatim prodavali kao roblje.

    Ostrvo Lesbos, bogato i veliko, postalo je omiljeno mesto napada nemilosrdnih pirata. U rejonu Lesvados, nedaleko od naselja Mandamados, nekada se uzvisavao velicanstveni manastir Svetih Nebeskih Sila Besplotnih, koji je osnovan pre mnogo vekova. O njegovoj istoriji se moze saznati iz zivog predanja u tom mestu, koje se sacuvalo do nasih dana. Spolja je taj manastir licio na zamak i bio ogradjen tvrdjavskim zidom i strazarskim tornjem. Pirati nikako nisu uspevali da savladaju tu tvrdjavu, i zavetna zelja vecine od njih je odavno bila da vide razrusen manastir.

    Jednog proleca je predvodnik pirata Serhan, jak, tamnokos, krupan covek sa sekirom i krivim macem za pojasom, pozvao svoje vazale i rekao: “Ovoga puta cemo uci u manastir, bez obzira cega nas to stajalo! Sve sto tamo nadjete – zadrzite. Ja za sebe hocu samo zlatnu casu iz Crkve. Iz nje cu da pijem vino.�?

    Sam Serhan nije imao nameru da ucestvuje u napadu. To je za njega bio previse sitan posao. Pirati su uzeli kurs prema ostrvu Lesbos. Do ponoci su stigli do manastirskih zidina i sakrili se medju drvecem. Monasi, ziveci bezbrizno posle zimske tisine, nisu cuvali manastir kako treba i nisu cak ni slutili nadolazecu opasnost. U jednom trenutku se cuo udarac u metalnu plocu, pozivajuci monahe na jutarnju sluzbu. Koraci monaha koji su silazili u Crkvu, su se ritmicno pronosili drvenim balkonom. Uskoro je sve postalo tiho, i vodja razbojnika je dao znak. Jedan od pirata je bacio kuku sa privezanim uzetom, popeo se na zid i ubrzo otvorio manastirska vrata. Sa strasnim kricima, pirati su upali u Crkvu. Pre nego sto su monasi uspeli da se osveste sta se dasava, svi su bili ubijeni. Poslusnik Gavril, jedini koga se piratski noz nije dotakao, se nalazio u oltaru. Videci neizlaznost situacije, hrabri mladic se u magnovenju popeo na krov Crkve. Krvozedne ubice su pocele da ga prate. Ali se odjednom odozgo zacuo strasan krik, i krov se na cudotvoran nacin pretvorio u pobesnelo more! Na penusavim talasima, pojavio se ogroman, ljut vojnik, koji je izvadio plameni mac i krenuo na pirate. Nesrecnike je spopao nadljudski strah, i bacivsi oruzje i ono sto su ukrali, u panici su poceli da beze iz Crkve.

    Gavril, zadivljen cudom koje je ucinio Arhangel, je sisao i kleknuo pred ikonostas. Dosavsi sebi od uzbudjenja, iskusenik je pogledao na ikonu. Ali ga je posmatrao jedan Lik! Prepun zivota, on je zracio bozanstvenom sladoscu. Iskusenik je pozeleo da naslika taj lik.

    - Arhagele, – pomolio se – zamoli Gospoda da upokoji duse moje brace, a meni pomozi da naslikam tvoj divni Lik!

    Gavril, nadahnut Svetim Athangelom, je uzeo sundjer, sa strahopostovanjem skupio krv postradalih monaha u canak, pomesao je s belom glinom i poceo da nalepljuje Lik nebeskog zastupnika. Od samog pocetka, Gavril je osetio prisustvo i pomoc nebeskog Arhistratiga. Ruke iskusenika, vodjene nevidljivom silom, brzo su naslikale Lik Arhangela Mihaila. Bilo je to lice, koje je Gavril video na krovu Crkve – strasno, ali blagodatno.

    Kada se u manastiru Arhistratiga Mihaila desavala ova drama, zivot u najblizim selima se odvijao svojim normalnim tokom. Samo je jedan pastir, posmatrajuci more koje se ogledalo u zracima zalazeceg sunca, s vrha planine ugledao piratske brodove privezane za obalu. Mladic je skocio na konja i odjahao u manastir, zureci da upozori monahe. Od prizora koji je potom ugledao je izgubo svest.

    Dosavsi sebi, on je otrcao i obavestio o tome sta se desilo Alekseja, vodju grupe, koja se nalazila u oblasti koja se granicila s manastirem u selu Stenaka. On je poveo sa sobom pedeset konjanika i uputio se u manastir. Ulazeci u Crkvu, ljudi se razbezali. Pod je bio prekriven mrtvim telima i zaliven krvlju monaha. Pred Svetim Prestolom je lezalo telo mrtvog igumana. Stisnuvsi zube, Aleksej je izasao iz Crkve, i pozvao suseljane da se osvete ubicama. Skocivsi na konje, Aleksejevi vojnici su jahali prateci tragove pirata koji su bezali. Tragovi su ih doveli u ravnicu. Konjanici su se brzo zaustavili. Prizor koji su ugledali ih je veoma potresao: pirati su svi do jednog bili mrtvi, a njihova tela razbacana naokolo. Svako telo je bilo raseceno macem – od temena do stomaka. Niko od konjanika nije upitao: “Ko je to uradio?�? Svi su se setili ko je kaznio bezzakonike.

    - Velika je Arhangele tvoja Blagodat i sila! – prosaputali su konjanici, osenivsi se krsnim znakom.

    Medjutim, pirati, koji su na obali mora cekali svoje prijatelje su se uznemirili. Ne znajuci sta da rade, razbojnici su se uputili prema manastiru. Popevsi se padinom planine, izasli su na zaravan, gde ih je ocekivao strasan prizor. Vratili su se kao obezglavljeni na brod i ispricali svom predvodniku o onome sto su videli. Cuvsi to, razbojnik je udario pesnicom o sto, zaklevsi se da ce se osvetiti.

    Sledece godine, krvozedni vodja je napravio plan napada na selo Stenaka. Nocu su pirati necujno sisli na morsku obalu i sakrili se u zasedi, kako bi zorom mogli napasti seljane koji su mirno spavali, nista ne predosecajuci. Ali se u tom kriticnom trenutku ponovo umesao nebeski Arhistratig, javivsi Stefanu, sinu kmeta Alekseja. U odeci sa zveckajucim zlatom, Athangel je izgledao velicanstveno. Svetla kosa mu je padala na ramena, i belosneznim krilima davala zlatnu nijansu. U desnoj ruci Arhistratig je drzao ognjeni mac, a leva ruka mu je bila podignuta sa ispruzenim uvis kaziprstom. Angel se osmehnuo mladicu i slatkim glasom rekao: “Ustani Stefane! Budi oca, i pripremite se za odbranu sela. Saracini se spremaju da vas napadnu. Ali ne bojte se nista, ja cu biti pored vas neprekidno i tvoj Sveti zastupnik. Mi cemo vas cuvati i usmeravati. Pirati su se smestili u zalivu, malo nize od vaseg sela. Nekoliko njih ce se popeti na zidine, pretucice cuvare i otvoriti vrata. Pirati ce vas napasti kad pocne da svanjiva. Budite pazljivi na vratima!

    Dogadjaji su se odvijali tako kako je predskazao Arhangel Mihail. Kada su pirati napali, branioci su bili spremni i nalazili su se u puskarnici. Odred pod Stefanovim rukovodstvom se necujno spustio do morske obale i zapalio piratske brodove. Ugledavsi crvenilo od vatre, koje je dolazilo s mora, pirati su se uznemirili. Paniku koja je posle toga nastupila medju njima je nemoguce opisati. Razbojnike, koji su bezali prema moru, su presretali zitelji i ubijali u hodu. Samo mali deo grupe pirata, medju kojima je bio i krvozedni vodja, je uspeo da se sakrije u sumi. Medjutim, tamo su naisli na Stefanov odred, koji ih je opkolio. Do kraja dana svi pirati do jednog su bili ubijeni.

    Prosli su vekovi. Zbog neprekidnih napada nevernika, manastir je opusteo. U XVIII veku, na mestu stare Crkvice, bio je izgradjen novi, veliki hram. Cudotvorna ikona Arhangela Mihaila, napravljena od krvi i gline, sacuvala se do nasih dana onako, kako ju je napravio iskusenik Gavrilo. Ikona je sacuvala prvobitni oblik i uopste se nije ostetila ni od vremena, ni od hiljade poklonika koji je svake godine celivaju. Ljudi prilazu novac, stavljajuci ga na celo i obraze Arhangela, i ostavljajuci tragove na Njegovom licu. Ali svaki put oni nestaju sami po sebi. Nekada se Arhangelove oci napune suzama, i hriscani ih brizljivo brisu. Isto tako rade i kada se na licu Arhistratiga pojave graske znoja. Velika cuda tvori Arhangelova Blagodat s onima, koji prilaze ikoni s jakom verom.

    Izgradnja nove Crkve je pocela i zavrsila se usred mnogih neprekidnih cudesa. Komisija, koja je obrazovana radi izgradnje Crkve, je odlucila da izgradi novu Crkvu iza manastira. Radnici su poceli da kopaju temelj, ali su ga sutradan ujutru nasli zatrpanog zemljom, a svoj alat – u porti stare Crkve, koja se nalazila u manastiru Svetog Arhangela. Radnici su ponovo zapoceli radove na mestu na kojem im je receno. Kada se smracilo, ljudi su namerno ostavili svoj alat na svetlu, a nekoliko njih se sakrilo u zbunje, da bi videli sta ce da se desi. U ponoc se desilo nesto neverovatno! Iz stare Crkve je izasla zaslepljujuca svetlost, napravila krug i zaustavila se nad iskopanom rupom. Ostavsi malo nad njom, svetlost se vratila u Crkvu i rasejala se. Ljudi, koji su skriveni to posmatrali, su bili zadivljeni. Svuda se osecao miris sveze iskopane zemlje. Priblizivsi se temelju, radnici su uvideli da je opet zatrpan zemljom, a alat je nestao. Uznemireni i zbunjeni, uputili su se prema staroj Crkvi. Pocelo je da svanjiva i culo se manastirsko zvono. Utihnuvsi za kratko, zvono je ponovo pocelo da udara tiho i ritmicno. Kako su kasnije svi saznali – u zvono nije udarala ljudska ruka. Kada su radnici usli u manastirsko dvoriste, uvideli su da je njihov alat, stajao pored zida, na istom mestu gde je ostavljen prethodnih dana. Svi su shvatili, da je Arhangel zeleo da se nova Crkva izgradi na mestu stare.

    Pocelo se sa izgradnjom. Svi su ucestvovali u gradjevinskim radovima, cak i Turci-muslimani. Oni su se bojali Arhangela i postovali ga od davnina. Desavalo se da su neki od njih smelo oskvernili Crkvu, na primer, ulazili bi u manastirsko dvoriste jasuci na konjima, ali ih je svaki put Arhangel kaznjavao. Kada je doslo vreme da se u novu Crkvu prenese ikona nalepljena od gline i monaske krvi, Arhistratig je ometao svaki pokusaj. On je zeleo da njegova ikona bude na onom mestu, gde ju je stavio onaj koji ju je i napravio – iskusenik Gavril.

    Gradjevinski radovi su proticali brzo. Medjutim, kada je izgradnja hrama bila skoro zavrsena, blagajna je bila prazna. Preostali novac nije cak bio dovoljan za isplatu radnicke dnevnice. Komisija za izgradnju Crkve se skupila u blagajnikovoj kuci. Ona je do kasne veceri pokusavala da nadje neki izlaz, ali su se svi razisli, ne nasavsi nikakvo resenje.

    Bila je skoro ponoc. Potisten i zamisljen blagajnik je sam sedeo u fotelji, kada su se ulazna vrata neocekivano otvorila. U kucu je usao neko nepoznat i popeo se stepenicama u sobu, gde je cuvan sanduk sa malo predodredjenog novca za izgradnju. Blagajnik je pokusao da ustane, ali nije mogao ni prst da pomeri. Telo nije “slusalo�?, bukvalno kao da ga je neko prikucao za fotelju. Poklopac na sanduku je dvaput skripnuo, i neznanac je otisao. Bio je to mladic tamne kose i bukvalno kao munja, sjajnog izgleda. Njegov hod je bio tezak i spor. Neznanac je imao sako ruzicaste boje i visoke crne cizme, koje su mu dosezale do bedara. Osmehnuvsi se domacinu, on je rekao:�?Novac za zavrsetak izgradnje Crkve se nalazi u sanduku�?.

    Manhuvsi rukom na rastanku, mladic je izasao i nestao u mraku. Blagajnik je otisao do sanduka, ali je on bio zakljucan. Skinuvsi rezu, on je zanemeo od uzbudjenja: nedavno skoro prazan sanduk je bio napunjen dukatima, srebrnim monetama i lirama poslaganim u tri reda. Da bi se uverio da to nije san, blagajnik je sakom zagrabio novac i uz zveket ih bacio u sanduk. Novca, koji je dao Arhangel Mihail, je tacno toliko bilo, koliko je bilo potrebno za izgradnju Crkve.

    ——————————————————————————–

  4. Omega 8

    15. septembar 2009. u 11:08

    @ neofit

    I ja sam verujuci hriscanin, pa nikada ne bih izabrao legendu koja nije potvrdjena, zatim koja je puna krvi i ubistava kao i holivudski film, tim pre sto te na ovom blogu, ako nisi primetio, cita dosta ateista, agnostika i jeretika, pa sta ce oni pomisliti kada im serviras pricu o Arhangelu Mihailu koji kaznjava gusare (ili Turke po drugoj verziji), time sto im raspara trbuhe, Boze me oprosti!

  5. Omega 8

    15. septembar 2009. u 11:20

    Jos da dodam, bogougodno je predstaviti Svetu ikonu i samo naznaciti pricu ili postaviti link. Hriscanstvo je vera smirenoumlja i Bozijeg mira, cemu hriscani treba da teze a ne predstavljati osvetu, gnev i srdzbu nebeskih sila, Arhangela Mihaila. To ima svoje mesto u nasem zivotu, ali nije za svakoga. Ljudi ce te pogresno razumeti i mnoge ces odaljiti od hriscanske vere sa ovakvim pricama i legendama. Ljudi trebaju spasenje i mir a ne borbu i osvetu, jer i sam znas, ko nam i kada sudi.

  6. Neofit

    15. septembar 2009. u 14:19

    Ovo je deo Akatista Sv.Arhangelu Mihajlu – autor prevoda je Sv.Ava Justn Celijski (Akatist – u prevodu znaci molitva koja se cita stojeci ). Izvor www. svetosavlje.org

    Икос 9.

    Говори красноречиваца и разлози филозофа нису у стању да искажу силу твоју, Михаиле Архистратиже, како си ти за једну ноћ погубио сто осамдесет и пет хиљада војника цара Асирског Сенахерима, за казну да више не хули име Господње. Ми пак, поштујући твоју свету ревност за славу Бога истинитог, весело ти кличемо овако:
    Радуј се, православних војски непобедиви војводо!
    Радуј се, страху и уништење ратних похода зловерника!
    Радуј се, праве вере и богопоштовања засадитељу!
    Радуј се, душегубних јереси и раскола искоренитељу!
    Радуј се, ти који си побожне Макавеје много пута на бојишту укрепио!
    Радуј се, ти који и Антиоховог безбожног војводу Илиодора у самом храму порази!
    Радуј се, Михаиле, велики Архистратиже, са свима Небеским Силама!

    Psalma 109
    ……..
    10.Почетак мудрости је страх Господњи,(Реш).
    а разумевање добро свима који га творе.(Шин).
    Похвала Његова остаје у век века.(Тав).

    autor prevoda umirovljeni V.Atanasije Jeftic

    http://www.svetosavlje.org

  7. Tepsijanac

    15. septembar 2009. u 18:20

    Cuda u hriscanstvu imaju svoje mesto, kao Objava, kao Opomena, kao Demonstracija, kao Pouka, kao Utvrdjenje u veri, kao Preumnijenje nevernih i tako redom.

    No cesto su ona i delo necastivog i njegovih slugu. U tom smislu pouke svetih otaca su nedvosmislene, NE BAVITE SE I NE ZANIMAJTE CUDIMA! Jer, kako oni kazu slabim i neiskusnim dusama to moze jako stetiti, jer verujuce moze lako baciti u ambis prelasti. A danasnji svet i mladi ljudi su opsednuti potragom za cudima, za andjelima, za arhandjelima, bozanstvima. Svi znamo da se Necastivi zna pojaviti i u takvim formama, i bolje to ne prizivati.

    Isto tako, rekla kazala price i prenosenje mitova i legendi bez blagoslova duhovnika je paganska praksa i prelast, to treba jako dobro razumeti i izbegavati. Biblijske price o cudima se citaju sa blagoslovom duhovnog staresine i na to odgovarajucim mestima.

    U tom smislu, ne bih podrzao samostalno objavljivanje prica o cudima, bez blagoslova ili blagodeti Svetog Duha koji te vodi. S druge strane, ne bi bilo ni vere bez cuda, pa mirjani treba da cuju i poznaju cuda Nebeska, ali se ja licno ne bih usudjivao da to prenosim ili iznosim, jer za to nemam blagoslov.

    Za stih „Početak mudrosti je strah Gospodnji … “ bih samo dodao da taj strah nastupa ne od uplasenosti od gneva Bozijeg, vec od shvatanja nase odgovornosti u ovom svetu, gresnosti i pokajanja. Kada osetimo Bozije prisustvo i velicinu naseg greha, nasu otudjenost, i otrgnutost od Izvora zivota losim ponasanjem, bezverjem, nemoralom, povrsnoscu, tada pocinjemo da se plasimo sebe sama i nasih zlodela, i otrgnutosti od ljubavi Bozije, a ne Bozijeg gneva.

    Rekao bih da se Boziji gnev stize okorele gresnike i krajnje zle nevernike, dok verujuci strahuje, ne zbog kazne nego zbog praznine i mogucnosti da izgubi svoje spasenje.

    Sam strah, onaj tipican za coveka, je dejstvo i uticaj demona i nema veze sa ovim stihom, koji je duhovno obelezje blagoslovenog coveka, koji dolazi do mudrosti i uvida izazvanim blagodascu Svetog Duha. Plasiti nevernike gnevom Svetog Arhangela Mihajla nije bogougodan cin.

  8. Neofit

    16. septembar 2009. u 10:06

    Postovani ( omega 8 i tepsijanac )

    Malo je previse da objasnjavam i tumacim sta sam napisao – prosledio u ove dve prethodne poruke. Ono sto bih hteo da naznacim jeste da je tekst o cudu Sv.Arh.Mihajla sa zvanicnog sajta man.Lepavina ( to je i napisano ) sto znaci da nije “holivudska prica“ a to potvrdjuje i kratki filmski zapis sa sluzbe gde se cudotvorna ikona nalazi. Znam osobe koje su se poklonile ovoj ikoni. Tekst nije upucen onima koji su van crkve vec onima koji su i njeni pripadnici. U dalje analize komentara na tekst o cudu na ostrvu Lesbos, dela akatista i stiha iz Psaltira necu da ulazim.

  9. Omega 8

    16. septembar 2009. u 11:21

    @ Neofit

    Jasno je meni sta si ti pokusao i hteo da uradis, pa te stoga iz dobrih namera upozoravam da ozbiljno promislis kome i sta upucujes. Treba imati puno obzira i mudrosti u sadasnjim vremenima koja su „ulaz u katakombe“ za verujuce. Iskrivice se tvoja dobra namera i prica ce otici u pogresnom toku, jer na ovakvim siteovima nisu svi posetioci hriscani, naprotiv, malo ih je.

    Ni ovaj site nije hriscanski, naprotiv, on je „otvoren“ za razne uticaje i ideje. A ateisti sadasnjeg doba, koji svi propagiraju medjusobnu ljubav, prastanje, jednakost vera, rasa i polova, nestajanje granica svega i svacega, ce ovakvu pricu razumeti krajnje pogresno i samo ce ih odaljiti od spasonosnog Izvora zivota. O tome se samo radi.

    Oprosti brate ako si se nasao uvredjen. S Bogom.

  10. Neofit

    16. septembar 2009. u 12:47

    Ma pusti njih, a sta cemo mi koji znamo a ne tvorimo.

  11. Omega 8

    16. septembar 2009. u 13:07

    Mi cemo se da zivimo tiho, mirno i povuceno i da se molimo i za nase i za njihovo spasenje. Bolje, ugodnije i mocnije stvari pred Gospodom Bogom nema.

  12. Neofit

    16. septembar 2009. u 16:23

  13. Danilo

    13. oktobar 2009. u 03:10

    “ Grobovi su vecne zizni dveri, Kroz njih mora svaki smrtni da prodje, Blago onom ko u cistoj veri, Iz ovoga u nov Zivot podje..“

  14. Povratni ping: Bašta Balkana Blog » Blog Archive Mi samo pišemo da vam život učinimo zanimljivim - arhiva tekstova - Bašta Balkana Blog

  15. goran

    10. april 2012. u 23:41

    lepo i istinito

  16. slaven jov.

    15. april 2013. u 01:38

    Prema ovom svedočenju ako ne postanemo živi svetci na zemlji,a pogotovo ako se ne udaljimo iz većinh naseljenih mjesta gdje blud i razvrat odavno vlada mi se ne možemo spasiti…. ? :O

  17. Povratni ping: Depresija i lečenje depresije duhovnim metodama – terapija duše - Bašta Balkana | Bašta Balkana

  18. Povratni ping: Moja posna Nova godina ili posni doček Nove godine medju mesojedima - Bašta Balkana | Bašta Balkana

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>


Security Code: