Izvinjenje – Matija Bećković
10. novembar 2009. u Ostalo | |15 komentara |
Đorđe Popović
****
WASP je izraz koji je nastao od engleske skraćenice White Anglo-Saxon Protestant (srpski: Beli anglosaksonski protestant), a koji se u SAD, i ređe u Kanadi, koristi za stanovnike koji u najvećoj meri vode poreklo od prvih evropskih protestantskih naseljenika na područje Severne Amerike.
Iako naziv anglosaksonski sugeriše da su preci današnjih WASP-a bili uglavnom Englezi, odnosno potomci drevnih germanskih naseljenika na Britansko Ostrvo, u taj naziv se u pravilu uključuju i potomci holandskih, švedskih kolonista na području Severne Amerike, kao i potomci Velšana, Škota i Iraca koji su se zajedno s Englezima naseljavali u 17. i 18. veku, isto kao i potomci prvih nemačkih kolonista. Sve te manje etničke zajednice su relativno brzo asimilovale u WASP-ovsku maticu, te ih često nazivaju svojevrsnim nukleusom savremene američke nacije.
Poslednjih godina je izraz WASP dobio pežorativan značaj, te se njime označavaju pripadnici otuđene američke društvene elite, odnosno manjine koja dominira nad većinom koju čine društveno podređeni ne-WASP-ovi.
Izvor: Wikipedia
Izvinjenje
Matija Bećković
utorak, 03. novembar 2009.
Ne mogu prežaliti
Što nekim slučajem
Nije živ Sultan Murat
Pa da odem na Kosovo polje
Da mu se izvinim
Prvo bih nabrao
Pune ruke božura
I fino ih uvio u trobojku
Pa glavom na Vidovdan
Banuo pred njegov čadar
Izvini Padišahu što ovoliko kasnim
Ko će me razumeti ako ti nećeš
Mnogo si išao ispred svog vremena
Ono što je tebi bilo jasno još onda
Ja sam shvatio tek sada
Sve si nam iskreno i otvoreno govorio
Ali nisi imao kome
Ko je onda mogao i pomisliti
Da ćeš ti ispasti pošteniji
Od svih koji su dolazili posle tebe
Ti nisi osvajao svet
A da niko tvoj ne pogine
Niti si ratovao skriven iza oblaka
Nego si došao lično
I sve platio svojom glavom
Nisi me oslobađao nego porobljavao
Niti si me nagonio da te molim
Da me okupiraš i zarobiš
Da sam te poslušao
Gde bi mi kraj bio
Što da ne budemo Turci
Kad više ni Turci nisu Turci
Kad je i Francuze sramota što su Francuzi
I Ruse što su Rusi
I Japanci što su Japanci
Kamoli da Srbi mogu biti Srbi
Ali ako Sultan ni slučajno
Nije mogao toliko nadživeti vršnjake
Mogao je neko od mlađih
Recimo nadvojvoda Franc Ferdinand
Makar samo toliko
Dok odem u Sarajevo
Stanem kod onog mosta
Na onoj istoj reci
U one iste stope
Na onaj isti dan
I dočekam gosta
S pljoskom u poljskom cveću
Izvini carski sine i unuče
Ako ikako možeš
Sad je kasno za sve osim za izvinjenje
Ko je tada mogao i pomisliti
Da ćeš ti ispasti gorostas
U odnosu na kasnije dolaznike
Koji su dolazili kad god hoće
Kao u svoju kuću
Nadvojvoda ipak nije kaplar
A sve smo ih stavljali
Pod gornje vence i najviše lovore
A tebe dočekali barutom iz šestpuca
Ljutili smo se što si stigao na Vidovdan
Sad tek vidim da je to nebitno
To je dan kao i svaki drugi
Došao si za svoje zlo
A za moje dobro
Oprosti u ime maloletnog G.P.
Koga je zanelo sopstveno ime i prezime
Ali ako se ni Sultan ni Nadvojvoda
I pored najbolje volje
Nisu mogli toliko izdvojiti
I nadživeti svoj vek
Ako je mogao iko
Firer je mogao
Šta je to za njega
Kad je već toliko voleo da živi
Makar da ne umre
Dok ga izmolim da me primi
I čuje šta ću mu reć
Znam koliko si zauzet
I da imaš posla preko glave
Samo sam došao da ti kažem
Da znaš da znam i pamtim
Ti nisi zaratio samo sa mnom
Ni bombardovao samo mene
Za mene si uveo kvotu sto za jednog
I nje si se pošteno držao
Mada si mislio da je malo i hiljadu
A ovi su ubijali ni zbog jednog
I sve odjednom i s reda i zajedno
Istina ja sam prekršio datu reč
I pred celom planetom pljunuo te u lice
Niko moj nije podigao ruku na tvoj pozdrav
Držeći je pri sebi kao da je uzeta
A one koji su ti se našli s ruke
Nikad nisi zaboravio
I bolje su prošli od mene
Uostalom ti si bio slikar
Kakav takav
I umetnik kakav god
Imao si dara kakvog bilo
I slikao si koliko toliko
I stajao si pred štafelajem
Koliko god si stajao
Ipak si stajao
I za toliko nisi žario i palio
I iz tebe je provirilo nešto ljudsko
I na kraju krajeva
Ti si se ubio
Što ti svi priznaju
I umeju da cene
To nije učinio niko posle tebe
A nije da nisu imali razloga
Novi varvari s atomskim glavama
Za koje je tvoj gas mačiji kašalj
15 komentara
Saturn
10. novembar 2009. u 16:46.
| Stalna veza
Ja bih zamolila da mi autor objasni kakve veze ima uvodni tekst ovog posta sa pesmom Matije Beckovica ( nisam obozavalac doticnog akademika)
Tepsijanac
10. novembar 2009. u 16:59.
| Stalna veza
Neko bi od teoreticara zavere rekao da savremeni WASP sada cine ultra bogati jevreji a ne holandske i engleske bogate familije proslog veka.
Matija je vanredan pesnik ali ovo mu nije pesma vec anti anglo-americki pamflet. I malo je degute to sa Hitlerom, bas degute.
Victor
10. novembar 2009. u 19:08.
| Stalna veza
Losa pesma, losa poruka.
Goran
10. novembar 2009. u 20:27.
| Stalna veza
Ako ste razumeli poruku ne razimem kako neko moze da napise da je "losa"(?!).
Pesma govori o tome da su svi ovi prethodni zlikovci bili iskreni tj. nisu nas upozoravali da ce ako budemo dobri Djura da nam oprosti sto nas je tukao.
Mi smo jos sitna boranija ... sta da kazu palestinci, jermeni, kurdi, avganistanci, koreanci ... a tek horori iz centralne amerike, koja su to "oslobadjanja".
Daklem ovi prethodni istorijski zliovci su bili sikreni te im se Matija izvinjava sto ih je dosad smatrao najvecim zlotvorima jer eto ima i vecih ...
Saturn
10. novembar 2009. u 21:44.
| Stalna veza
Ja sam poruku pesme razumela.I sa porukom se slazem. O pesnickim slobodama i metaforama ne bih da diskutujem. Mislim samo da uvodni tekst nije adekvatan.
Zlatko Šćepanović
10. novembar 2009. u 22:20.
| Stalna veza
Moj rodjak je malo dao više sebi slobode da bude političar a manje pesnik. Čitao sam ovu pesmu na NSPM-u ranije i nije mi se dopala, iz više razloga.
Prvo, nije pesma, već kratak esej.
Drugo, ironija kojom piše izjednačava sve zlikovce prema našem narodu, čineći ih simpatičnim, što od jednog Bećkovića ne bih očekivao.
Treće, pominjanje Hitlera i ceo kontakst oko njega mi se nikako ne svidja, tu bih se složio sa još jednim komentarom pre, npr reći o Hitleru "Što ti svi priznaju I umeju da cene".
Četvrto, ispada da postoji gradacija u zločinima, da je gas plemenitiji od atomske bombe.
Iako je Matija "moj rodjeni" mislim da je prešao granicu dobrog ukusa. I generalno, u zadnje vreme su akademici potpuno "poludeli", svi su gorki, ozlojedjeni, rezignirani. Pomenuo sam Dragoslava Mihajlovića Mihiza i njegov intervju pun mržnje prema prečanima, a tu je i kratak intervju pun životne rezignacije i sutona sa Miloradom Pavićem. Kao da pored virusa H1N1 caruej i virus depresije, otudjenja i besmisla.
Saturn
10. novembar 2009. u 22:26.
| Stalna veza
Ipak ,moram jedan komentar: "pesnicke slobode" uvazenog akademika u ovom "eseju' presle su granicu dobrog ukusa.Bljak!
vanja
14. novembar 2009. u 23:51.
| Stalna veza
dobra pesma još bolja poruka
matija ne relativizuje zločin naših neprijatelja u prošlosti,
šalje poruku da su ovi poslednji gori od svih prethodnih,
ako sa današnjim neprijateljima gradimo partnerske odnose, zašto makar pesnik ne bi imao slobodu da ukaže na tu hipokriziju i napravi jedn ironičnu inverziju pa u pesmi izrazi komplimente istorijskim neprijateljima?
Bojan
25. decembar 2009. u 05:44.
| Stalna veza
Goran i Vanja su lijepo shvatili i objasnili pjesmu... #Zlatko, "ironija kojom piše izjednačava sve zlikovce prema našem narodu, čineći ih simpatičnim, što od jednog Bećkovića ne bih očekivao". Upravo, to i jeste cilj poezije, da uvijek iznenađuje čitaoca. Ako pjesma donosi ono što se od nje može očekivati, koja je onda svrha njenog pisanja? Ako nešto znamo bez pjesme, pjesma je sasvim nepotrebna. Poezija bi bila ponižena kada bi dolazila post festum i naknadno pametovala o bilo čemu. Pjesnici su uvijek išli ispred svog vremena makar 20 godina, eto da ne pretjeram.
Srga
13. januar 2010. u 05:11.
| Stalna veza
Potpuno je jasno kakava je veza uvodnog teksta i pesme, pesma je posvecena "grupacji" o kojoj se pise u uvodu, koja gospodari danasnjim svetom, pokorava ga, gazi, ponizava, perfidnije nego svi prethodni tlacitelji i ostavlja dalekoseznije posledice.... to je cela prica. A pesnik kao pesnik pomalo preteruje, kako bi sto snaznije naglasio zlocine savremenih osvajaca, delilaca svetske pravde i gospodara sveta . Zar je to tesko razumeti?
dragana555
11. februar 2010. u 18:44.
| Stalna veza
Meni izgleda da ova pesma moze da se posmatra i mnogo sire, a aludiram na trenutnu situaciju u nasoj zemlji, na nase "rodjene" neprijatelje koji nam nisu oduzeli zivot fizicki, ali sve ostalo jesu - dostojanstvo, optimizam i nadu. Bez toga se osecam sasvim unistenom. Ako radim i ne dobijam platu, a imam troje dece od kojih dvoje studira, i sve to dok se "oni" smese sa tv - a i dok im kravata vredi kao moja (neisplacena) tromesecna zarada, onda ljudi moji, hitler zaista nije bio tako neposten.
Emilija Stamenov
28. mart 2010. u 02:19.
| Stalna veza
Ova pesma je plod jednog rezimskog pesnika.Kao da je Milosevic porucio od Matije jedno "umetnicko delo",ali sudbina svih (porucenih od strane rezima)dela je ista-kic i sund!Degradirao se potpuno...Strasno!A sto se tice prethodnih komentara,moram da kazem Vanji da su uvek ovi zadnji najgori,zato sto se bas nama desavaju.Samo,ljudi,dajte da ne preterujemo i uporegujemo ih sa Hitlerom-on je stvarno NAJgori.
Bojan
29. maj 2010. u 18:27.
| Stalna veza
Matija Beckovic nije rezimski pjesnik
Srbin iz Bara
26. februar 2011. u 21:03.
| Stalna veza
Nekome bi i 500 godina bilo malo da RAZUME...
ŠOJKA
3. jun 2011. u 17:04.
| Stalna veza
"Neka bude, što biti ne može..."Žalosno je što se zlo usavršava i dobija nove oblike: morbidnije, perfidnije... Prvo me zavade sa bratom, onda nas pomire na silu, usput bombarduju sa osiromašenim uranijumom. Ostave nož između nas, da nam se nađe, pri sledećem klanju, da ga ne tražimo puno. Matija je naš-narodni pjesnik, zato me ne čudi da ga mnogi ne razumiju... Da je na engleskom-možda bi ga shvatili-ko zna...