Patrijarh Pavle (1914-2009) – In memoriam

Redakcija Bloga

* * *

Patrijarh Srpski Pavle +

Bez osuda, otvoreno, očinski   [sećanja i razmišljanja] – odlomci

Iz: Serbia i komentari (1993/1995), poseban otisak
Zadužbina Miloša Crnjanskog, Beograd, 1996.
Za uredništvo zbornika – Živorad Stojković
Za izdavača – Rade Đ. Mikijelj

. . .

Ali, sem u svoje ruke, srpski narod mora da se uzda i u Boga. Molimo se Gospodu da urazumi sve one koji nesreću nose ili seju među narodima, ali da urazumi i nas same, kako bismo se klonili svega što je neljudsko i nedolično. Kao oni Sveti ratnici, na našim freskama, budimo najodlučniji pobornici dobra u ovom današnjem svetu zla oko nas i u nama. Jer, i zlo, kao svaka sila, za vremena je. Zaslužimo da Bog bude u nama, pa će nam Bog i pomoći da se oslobodimo strahova, da se otvorimo svemu što vodi napretku i nadi.

. . .

Do istina, koje su jedina prava svetlost u pomračenju ljudskih savesti i svesti, dolazi se raznim putevima. Nečastivo se goji u pritvornom, lagodnom obilaženju da mu otkrijemo pravo lice i na njega ukažemo. Nismo sveznajući i zato biva da se ogrešimo. Ali mi znamo za svetu tajnu pokajanja. Oni koji ne znaju za nju, misle da im je sve dopušteno, i zato verujemo da bi veća krivica bila prećutati njihova nedela nego u prekorevanju katkad preći meru.

. . .

Najzad, kao u svakoj prilici, i u ovoj bih morao da ponovim jedno te isto: budimo čovečni i prema onima koje ne prestaju učiti da smo im neprijatelji; ne žurimo sa zagrljajima, ali pružajmo ruku svakome ko uviđa da moramo živeti kao ljudi, kad nismo mogli kao braća. Negujmo što bolje odnose sa našim susedima koji, i pod najvećim pritiscima, ipak nisu zaboravili da smo upućeni jedni na druge. Ne prizivajmo Božju pravdu i milost, ako ljudima svih naroda, vera i nevolja ne poželimo ono isto što se i za sebe molimo.

Ako nas porazi i poniženja ne ozlojede, ako u trpljenju sabiramo snage da se ne poništimo, naša velika patnja može nam biti veliko čistilište za preporod, bez koga nam nema ni podmirenja nasušnih potreba ni pravog duhovnog života. Beznađe nije samo poraz, već porok obezdušenog čoveka kome je lakše prepustiti se nemoći nego uporno, istrajno boriti se i moliti, svakog dana, da se sačuva i spase velikomučenički narod naš. Nijedna služba njemu ne može biti samo povremena ili usputna, već zavetovanje da ona mora biti neprestana, predana, Bogu pristupačna.

. . .

Poslednja poruka Patrijarha Pavla Srbima: Vaskršnja poslanica 2008 godine

. . .

Patrijarh Pavle – Biografija

. . .