Ima i toga, da su radnici atomizirani. Nego pre no što i ja krenem u štrajk za vikend (čitaj izmedju redova ski vikend na Staroj planini) jedna poučna priča o sindikatima.

Elem, pre 2 godine je osnovana Srpska Asocijacija Menadžera, takozvani SAM, sa ambicijom da bude sindikat menadžera u nekoj budućnosti. Takve institucije postoje svuda po Evropi, čak smo i mi postali član Evropske asocijacije menadžera koja okuplja slične organizacije iz svake zemlje. S obzirom da sam jedan od osnivača, ali i disident iz iste, hoću da samo skrenem pažnju na jednu stvar.

Počeli smo sa željom da budemo sindikat menadžera, da okupljamo sve menadžerske strukture, iz svih krajeva zemlje. Članarina simbolična, 150 eura godišnje. Danas je SAM postao zatvoren klub, sa članarinom od 800 eura u koji ulaziš samo preko preporuke nekog od članova, i moraš da budeš neki baja iz privrede da bi te primili, jer je takva vizija sadašnjeg predsednika SAM-a gospodina Slobodana Vučićevića. I cela ideja za izgradnju nacionalne menadžerske strukture je pala u vodu, sve je pretvoreno u Slobin privatni poslovni klub.

E sad, nije on čovek kriv. Mi smo mu to dozvolili, osnivači i članovi, koji su na Skupštini prihvatili njegove vizije, članovi koji na UO nisu glasali protiv njegovih ličnih ideja. Mnogi su se posle pokajali, ali je suština da su mnogi više želeli da budu deo SAM-a zbog "grejanja pored vatre (čitaj Slobe i ostalih tajkuna)" nego što ih je zanimala filantropija i pomoć ovom društvu.

I sada, kada tako nešto imamo u srednjoj gradjanskoj klasi prisutno, šta možemo očekivati od proleterijata, koji još i nije informisan, dovoljno povezan, sa manjkom nekih znanja.

Poenta mog razmisljanja je da mi nemamo razvijen sindikalizam zato sto vise nemamo dovoljno radnika, a nemamo ih jer vise nema ni velikih fabrika ,nasa nekadasnja proizvodnja je skoro ugasena, svodi se uglavnom na nove privatne firme sa malim brojem radnika koji nisu sindikalno povezani.
Digresija- takve firme ne samo da nisu sposobne za sindikalne pokrete, nego ni za ozbiljnu proizvodnju, niko ne proizvodi dovoljne kolicine za izvoz,tapkaju u mestu.Treba jos par generacija da se iz tih manufaktura razviju ozbiljna privatna preduzeca koja ce onda ozbiljno shvatati i svoje radnike a i oni svoj posao u njima.
Dakle, nas kapitalizam ,samim tim i sindikalizam, jos su u povoju.

...da li je taj polu-ropski mentalitet izgradjen hiljadugodisnjim trpljenjem raznoraznih osvajaca... cinjenica je da nam je prag trpljenja jako visok, nazalost...

No, meni su interesantne Viktorove ocene sindikalizma u srbiji.One su tacne. Nekadasnja "radnicka " zemlja popuno je izgubila radnicku svest,radnicku hrabrost,osecaj solidarnosti, snagu da se suprotstavi (interesantno da je suprotna strana jos uvek najcesce drzava,a ne gazda ,toliko o uspehu privatizacije) i trazi svoje pravo na adekvatan i produktivan nacin. Viktor opisuje sindikalne akcije u zemljama razvijenog kapitalizma koje su ovde za sada nepojmljive. Mi u stvari vise i nemamo radnicku klasu, broj firmi koje zaposljavaju veci broj radnika u proizvodnji vrlo je mali,a odatlew se regrutuju radnicki kadrovi.Ne ocekujete valjda od sindikalaca u velikim drzavnim firmama prave strajkove?Oni su suvise zavisni i imaju previse da izgube.

"Menjam 1000 radnika za jednog G+ direktora. Mladja"