Pa nismo baš cvećke ,-)

Vrlo smo surovo društvo, nezainteresovano za bilo kakvu solidarnost, vrlo prevrtljivi i najčešće podmukli kada je u pitanju vlast, novac ili materijalni aspekt života. Ne držimo reč, malo ima čestitih, lako se korumpiramo i lako izdajemo i ideje i sebe. Skloni smo da verujemo u svakakve lažne ideologije, vere i besmislice. Nismo vredni, ni disciplinovani, i sve pokušavamo da uradimo na "mufte", to jest "lako". Nikakve manire nemamo, pljujemo, psujemo (posebno je karakteristično da u psovkama spominjemo Boga), i vrlo smo bahati (u vožnji, na šalterima, po pijacama, kad smo na poziciji). Imamo jaku i bezobzirnu mafiju koja hara svuda po regionu i po Evropi a najviše u samoj zemlji. U Jagodini, koju su inače mafijaši izgradili svojimi crnim novcem i prave Las Vegas Srbije, a ne Palma, koji bi bez para bio kao i svaki drugi gradonačelnik, tu ekipu zovu Alhemičari.

Iskrivljenu sliku o tome da smo mi dobri kao narod pruža to što smo srdačno i duhoviti po kafićima i kafanama, gde se predstavljamo kao dobri domaćini, što smo generalno druželjubivi i komunikativni, i često vrlo kreativni. Takodje, opušteni smo a kadkad i vrlo prepušteni, pa se stvara slika umiljatih i simpatičnih ljudi.

Salim se, nismo, jer jos postoje entuzijasti, ratnici svjetlosti ili optimisti koji ce spasiti sto se spasti moze, nazalost zbog ogromne kolicine oholosti, zlobe, pakosti i pokvarenosti u nasem narodu taj proces ce trajati malo duze... ali duboko vjerujem kako mi pojedinacno budemo postajali bolji ljudi, tako ce se ta pozitivna promjena odraziti i na nase drustvo

Mislim da vas niko nije shvatio da ste revolucionar u rušilačkom smislu

Izneli ste ključnu tezu mog teksta i pojasnili je, pošto sam ostao nedorečen kada sam napisao kao zaključak "Za to smo izgleda krivi sami. Elita je samo slika nas samih."

Da, mi kao pojedinci nemamo više hrabrosti da se borimo za bolji svet prvo u komšiluku a onda na nivou grad, države, jer vlada masa dezorijentisanih ljudi. Mada ima pomaka, u nekim segmentima, rade entuzijasti, rade mediji, rade nevladine organizacije, ali kada nam Predsednik republike i njegovi saradnici slušaju turbo folk, onda će u društvu definitivno dominirati kultura Ibarske magistrale sa Erom, Velikim bratom, Farmom, Grandom, Menjam ženu, Svadba za 48 sati, itd.

ne slazem se da muzicki ukusi treba da nas razdvajaju nego da se slozimo oko zajednickih interesa za nas i nasu djecu, jer taj uredjeni drzavni sistem ce pomoci i narodnjacima i reperima i nama dzezerima ili vama rokerima, da svi zajedno zivimo bolje... ali mislim d a donekle shvatam zlatka koji kroz muzicki ukus pokusava da oslika jedan mentalni sklop

Za uredjeno društvo je potrebna participacija svih, a sam model društva je u krajnjoj meri nebitan. Može to biti i kombinacija kapitalizma i socijalizma, ili čisti oblik nekog uredjenja, ili neki poseban hibrid. Ljudi su većinom u SFRJ bili srećni, iako je to bio neki oblik soc komunizma, odnosno diktatura partije. Problem SFRJ je bio nedostatak ljudskih prava, kao što je to problem i sa nekadašnjim Čileom i Španijom, koje su napredovale tek pod diktaturama.

Srbija može biti mnogo srećnija samo da je pravednija kao društvo i da je poštenija distribucija društvenog bogatstva, da se zna neki red, da vas štiti zakon. Kada bi to postojalo, mi bi bili mnogo kreativniji i hrabriji preduzetnici, pa bi privredjivali više, a stvorili bi i ambijent za strana ulaganja jer bi pružali garancije da smo mirno i sredjeno društvo. Ovako smo hajdučija koja nikoga ozbiljnog ne privlači.

Hvala na komentaru i pohvalama. Postoji izlaz i način da se od Srbije stvori civilno društvo, samo zahteva mnogo napora, volje i truda pojedinaca. Prevashodno je evolucija posao države i nevladinih organizacija. Od države kako stoje stvari nema trenutno koristi a NVO su u akciji uz mnogo teškoća, no vidi se neki mali pomak. Većina tih glavnih NVO su na žalost političke ili estradne prirode.

I ono što je za mene poražavajuće, što pokušavam da kažem kroz tekstove, a to je da je eliti Srbije amputirana savest. Mi sada imamo generaciju političara koji su potekli iz nvo-a, medjutim čim su se domogli položaja postali su autistični i ništa ih više ne interesuje, osim da dodju do nekih para, da se politički preganjaju sa neistomišljenicima ili da sačuvaju pozicije. Nigde nema želje za dijalogom i stvaranjem zajedničke inicijative. Mnogi nekadašnji studentski lideri Protesta su postali vrlo bogati i uticajni, ali ne i filantropski nastrojeni. Mnogi od njih pristaju na laž i podvale, svuda su afere, veze sa kriminalom, i niko se ne osvrće na to, ne grize ih savest. To samo govori da mi imamo elitu koja se borila samo za vlast i privilegije, ne za opšte dobro. Malima i savesnima ostaje da čine korak po korak ka pravednijem civilnom društvu.

Koliko smo mi u mentalnoj dubiozi govori jedna zanimljiva anegdota koju sam čuo od jednog poslanika DS-a, plus što sam bio zgrožen njegovim muzičkim ukusom tipa Slavica Ćukteraš i ljubavlju prema splavovima, a radi se o beogradskom detetu. Rekao sam da neću pojedinačno ljude da spominjem, ali bolje ilustracije nema. Naime, Predsedniku naše zemlje, na proslavi je pevala estradna umetnica Mia Borisavljević.

Ko ne zna ko je dotična umetnica neka pogleda poučan spot i pesmu sa YT-a:

http://www.youtube.com/watch?v=JbZvcSBxn-4