Već rekoh da istina, ma kog nivoa, nije stvar dokazivanja već je stvar stanja svesti same osobe. Kada kežm svest ne želim reći viša ili niža već samo sebi posebna.

Podsetimo se bar onoga što je sigurno nepobitno sadržano i u pisanjima Hrišćanstva; Bog je kreirao sve što je kreirano posredstvom Reči svoje. Ono što gotovo stoji izostavljeno u Bibliji ali ga jedan jedini stih pomalo razgolićuje (davno sam proučavao Bibliju pa mi sećanje nije sveže) jeste da je Reč Božja Sveti Duh.
Otuda, svet, ljubav, Bog, religije, učenja, život i čovek jesu postojali i daleko pre pojave Isusa i Hrišćanstva, zar ne?

(Napomenuo bih da se sigurno ti ne bi osećao srećnijim ako bismo se mi priklonili tvojoj religiji a po tvom nagovoru. Istovetno, bio bih u totalnoj koliziji sa samim sobom ako bih ovo pisao da bilo koga preobratim. Tačnije, mnogo više bih izgubio nego li dobio. Ne bih dobio ništa. Prihvati ovo samo kao razgovor posle kojeg ćemo reći jedni drugima, "želim ti sve najbolje.")

Sveti Duh je iza svih učenja i religija koja su ikada videla svetlo dana na ovoj planeti. On je davao učenja svih nivoa i kategorija kako bi zadovoljila potrebe svake Duše (čoveka) u njenom duhovnom sazrevanju i sticanju iskustava. Kako svako od nas dozreva tako prepoznaje sebi sledeći korak - praktično je to sledeći korak ljubavi i mogućnosti davanje od sebe iste.

Kada se svako od nas nadje u "svojoj" religiji oseti da je to ono najviše i jedino ispravno. I jeste u pravu jer svako dopre do nečeg što do sada nije sagledavao. Zato svako na ovom svetu oseća da sledi jedino ispravnu religiju ili učenje.
To poimanje je pomognuto takvim izjavama ondašnjih duhovnih velkikana baš zato što to i jeste važilo ali samo za one njegove sledbenike koji sa sa njim zajedno hodali po prašini ove planete. Za one koji su u tom trenutku sledili živa učenja koja je dotični iznosio.
Takva stara izjava nije se odnosila niti se odnosi na generacije koje bi i koje su došle kasnije što znači ni za nas danas. Danas, ako bismo to hteli da imamo bilo bi neophodno da potražimo živog Bog-Čoveka današnjeg trenutka kada i sami vučemo noge po prašini ove planete.
Uvažavam veliki intelektualni rad G-dina Jerotića ali on je ostao da bude samo intelektualni rad. Duhovno gladnim, ili onima koji su žedni najviše Istine, Jerotić svojim otkrićima i saznanjima ne može mnogo pomoći.

Svaka religija ima svoje mesto i ulogu ali ko želi znati Boga biće neophodno da se sam snalazi. Nijedna elita u prošlim vekovima i eonima nije prepoznavala najviša i najčistija učenja Svetoga Duha (ili živa učenja Svetoga Duha) pa neće ni danas.
Dobro je kloniti se onoga što nas može povući unazad ali nije dobro ako to činimo sa strahom pa propustimo prepoznati ono što nam može dati živu hranu našem srcu.

1: Knjige i spisi starih, otaca pravoslavlja. Zdrava, jednostavna misao, puna praktične mudrosti i prikaz jednog velikog misaonog i telesnog podviga.

2. Ezoterijska praksa i new age misao. Verovao sam u to dok malo po malo pukotine u tom verovanju nisu bivale sve veće što sam sve više nailazio na britke kritike tih učenja i shvatao njihovu nedoslednost. A da ne govorim o praksi.

3. Preumnijenje. Objasnio sam to u jednom ranijem postu:

http://www.bastabalkana.com/2009/07/cudotvorna-ikona-presveta-majka-bogorodica-mlekopitateljnica-galaktotrofusa/

Stideo sam se sam sebe kada sam nakon preumnijenja počeo da čitam svu nekadašnju literaturu, kao što su razni jogiji, tibetanci, teozofi, Kastaneda, Štajner, Krišnamurti, Gurdjijev, Ošo, itd, gde odjednom jasno sagledavate koliko su ta učenja slična medjusobno, kako imaju zajedničku pozadinu i u biti pogrešna, bazirana na poluistinama, delom istinama i velikim delom na zavodjenju vašeg uma.

Vaše sledeće pitanje će sigurno biti kako, zašto, pa šire objašnjenje, pa zašto je loš onaj autor kada on piše dobro, voli ceo svet, daje ti upustva kako da se duhovno uzdižeš itd. Sad, ne mogu vam lako i jednostavno odgovoriti, pa ću vam samo skrenuti pažnju na nekoliko signifikantnih stvari:

- većina njih govori o relativnosti
- svi su antropocentrični, ključ leži u tebi
- niko od njih nije skončao na blaženi način
- nastavak njihove tradicije i učenja je u najmanju ruku sumnjiv i po ljudima i po praksi
- ideje su im mahom intelektualne i umne
- svi nose ideju spiralnog razvoja duha, koja je beskonačna, nema konačnost
- svi su sebe sagledavali kao Bogo Čoveka, odnosno egoistično se izjednačavali sa Tvorcem
- pomoć Tvorca nisu tražili, sve su mogli sami, svojom voljom

... itd. Sve su ovo zamke u koje ona tamna Sila peca nas naivne, raspirujući našu samoljubljivost i radoznalost.

Pravoslavni veruju u Jednog Boga, ne u više bogova. Veruju u svetitelje i Svetu Majku kao nekada žive ljude koji su prošli pravi put i koji nas sa nebesa pomažu svojim molitvama i milošću koj im je od Boga dana. Sad, ispadoh sam sebi i vama kao propovednik, mada je moje znanje pravoslavlja malo, ali nekako hoću da vam približim neke osnovne principe, da razumete pre svega šta pravoslavlje nije i šta jeste, da bi pravednije o njemu prosudjivali. I to radim stoga što sam i sam bio u velikoj zabludi oko pravoslavlja i hrišćanstva generalno, jer sam ga prosudjivao spolja po nekim stvarima, a ne iznutra po živom i delujućem sadržaju. Čitajte svetitelje i njihova dela. Neki su teži za čitanje, neki su lakši, neki su jednostavni neki traže predznanje, ali možda uočite koliko je njihov podvig velik, i koliko je njihova ljudskost duboka i visoka, daleko iznad jednostavnih humanističkih floskula "volite ceo svet, menjajte sebe promenićete ceo svet, sve je jedno" i td.

Ne negiram druge ozbiljne religije. Pišem o pravoslavlju onima koje to interesuje. New Age i novovekovne religije kritikujem jer su nedosledan mix različitih religija i učenja, pokušavajući da nadju srednju vrednost i zajedničku nit Nečega od Ničega.

Uzmimo primer pojma Svetog Duha. U hrišćanstvu se tačno zna i daje precizno tumačenje šta je Sveti Duh, i nije uopšte blisko vašim tumačenjima, koje su pokušaj sinteze istočnih mističnih verovanja sa tim pojmom. Takodje, Duša, Duh, um i slično, je u pravoslavlju vrlo daleko od vaših tumačenja, koje koketiraju negde izmedju tibetanske i budistike misli, sa primesama zapadnih misterija novog veka. To je klasičan primer univerzalizma New Age shvatanja, koje je zavodljivo, naizgled logično, naučno i humano, ali nije istinito. Pravoslavlje i hrišćanstvo generalno čuvaju duhovnu Istinu oko dve hiljade godina nepromenjenu. Duhovna Istina nije istorijska kategorija, ona se ne menja sa promenom životnih stilova, razvojem nauke i pojmova, ukrštanjem kultura. Ona je uvek jedna i ista. I nije njen način da se pokazuje svežom, jer se ona nikada nije menjala.

A vrlo je jednostavna: smirenoumlje - moralnost - skromnost uma - čistota srca - dobrota - vera u Jednog i Jedinog Boga.

Tu nema priče o duhovnom uzdizanju, o stepenima duha ili svesti, o jedinstvenosti učenja, o sampospoznaji, itd, već o jednostavnom i prostom životu. Jer, svaka Istinita vera je prilagodjena i prostom i komplikovanom čoveku, i onom koji ništa ne zna i onom koji glavu puni znanjima.