O prijateljstvu i bratstvu u Bogu

27. jun 2010. u Čovek | |3 komentara |

Al Gazali

* * *

Pronađi prijatelja koji poseduje sledećih pet osobina: mudrost, dobar karakter, preziranje greha, lažnog učenja i pohlepe.

Provođenje vremena sa budalom ne donosi ništa dobro. Završava se žalosno. Dobar karakter je neophodan zato što se može desiti da i mudrim čovekom vladaju rđave strasti i da zato nije dobro društvo. Grešnike i lažne učitelje bi trebalo izbegavati zato što nisu bogobojažljivi, te bezbrižno čine zabranjene radnje, tako da se na njih ne možete osloniti. Osim toga će se, a da oni to ne znaju, ta bolest duše preneti, tako da će i prijatelj jednog takvog čoveka ubrzo početi da razmišlja lakomisleno o grehu, postepeno gubeći sposobnost da mu odoli. Pohlepnog, svetovnog čoveka bi, međutim, trebalo izbegavati zato što njegovo društvo koči srce u potrazi za nebeskim carstvom.

Alkama je na svojoj posmrtnoj postelji dao dobar opis toga šta je prijatelj. „Sine“ - rekao je - „ako čezneš za društvom, pokušaj da pronađeš prijatelja koji te brani, uvećava tvoj ugled, koji ti pomaže da podnosiš teret patnji, koji ti pomaže u radu, koji te u vrlini bodri i greh ne savetuje, koji drage volje uslišuje sve tvoje molbe, koji i kada ćutiš pokušava da sazna šta ti je potrebno, koji u patnji sa tobom duboko sapati, koji potvrđuje (svedoči) tvoje reči, koji ti u svemu što činiš daje dobar savet dajući prednost tvom stanovištu nad svojim sopstvenim kada među vama postoji neka nesloga u mišljenju.“

Ovaj savet ukratko sažima osobenosti jednog prijatelja. Kada ga je čuo halifa Mamun iz roda Abasida, rekao je: „Gde se može pronaći takav prijatelj?“ - A Jahja mu odgovori: „Alkamin opis u stvari znači da bi trebalo da živimo bez prijatelja.“

Džafar al-Sadik daje negativan opis prijatelja. On kaže: „Ne traži društvo sledećih pet vrsta ljudi: kao prvo, lažnoga koji te obmanjuje poput fatamorgane; kao drugo, budale koja ti ne može biti ni od kakve koristi (čak i kada bi pokušala, samo bi ti škodila svojom ludošću); kao treće, škrticu koji se odvaja od tebe baš onda kada ti je najpotrebniji; kao četvrto, kukavice koja te ostavlja na cedilu kada si u opasnosti; i, kao peto, rđavog grešnika koji bi te prodao za šaku sitniša.“

Mora se poći od toga da ovi opisi mogu da posluže samo kao idealna slika. Međutim, u životu bi trebalo obratiti pažnju na trenutnu situaciju i iz nje izvući najbolje. Jer čovečji život nema mnogo smisla ako nema prijatelja.

Ljudi su kao drveće. Neki daruju plodove i hladovinu, drugi pružaju samo hladovinu, a opet treći daju samo čičkove i trnje. Tako je i sa prijateljima. Neki od njih su blagoslov, kako na ovom svetu tako i na onom. Neki su samo u ovom svetu korisni. Oni odgovaraju drveću koje pruža samo hladovinu, jer ovaj svet je senka. A neki nisu korisni ni u ovom svetu ni u sledećem, baš kao da su škorpije u ljudskom obličju.

. . .