Zlatko Šćepanović

* * *

Treba razjasniti odmah na početku jednu bitnu činjenicu; u Budvi se možete sunčati, kupati, zabavljati ali se ne možete odmoriti. Budva je grad akcije, ne odmora. Ako tako shvatite ovo centralno primorsko mesto Crne Gore, onda će vam sve biti lakše jer ćete u protivnom biti razočarani svojim letovanjem i godišnjim odmorom.


—

Nakon 8 godina sam ponovo u Budvi. Godina je 2010. Iznenadjen sam nekim pomacima u ovom gradu. Pre svega, dosta je novoizgradjenih i velikih reprezentativnih objekata. Zatim, vrlo je čisto po ulicama i na plažama, tu se vidi veliki napredak. Tokom letnje sezone su zabranjeni gradjevinski radovi u gradu, tako da nema buke mašina i prašine. Primećuje se i sredjenost i organizovanost prodajnih objekata i mesta zabave. Čak sada ima i vode u vodovodu, mada ne uvek i u svako vreme sa dovoljnim pritiskom vode da biste se istuširali. Ipak, budimo realni, kada sve sagledate, Budva je jedno veliko vašarište puno ljudi i gužve, mesto zabave i akcije, što će i ostati i na dalje, sledećih godina i decenija. Nekako imamo utisak da se grad koji je naglo počeo da se razvija devedesetih negde u procepu gradjanskih ratova sa ovih prostora, još pita gde da ide izmedju svog primorskog mentaliteta smirenog života i ludila nalik španskoj Ibici, koju na momente pokušava da imitira. Mada, nas Budva dosta svojim betonom i energijom podseća i na Beograd i njegovu razuzdanost, haotičnu gradnju, polusredjenost, nemir, buku i sklonost prisutnih ka neograničenoj i napadnoj zabavi. Kažu da Budva ima registrovanih 17.000 stanovnika, realno je to 7.000 van sezone, a u sezoni to je oko 70.000 žitelja. Za razliku od malog Perasta u Boki Kotorskoj po kome se i zove jedan od zaliva, i koji ima 250 stanovnika, Budva je velegrad u svakom pogledu.

—

Budva vam nudi puno akcije, što u njoj samoj, što po okolnim mestima. Vrlo dobro organizovana mreža turoperatera vam nudi najrazličitije izlete po celoj Crnoj Gori, po korektnim cenama. To smo koristili obilato. Obišli smo na primer brodom Sveti Stefan i Havaje koji su nakon 10 godina pauze ponovo otvoreni za posetioce. A zatim sledećih dana i celu Boku Kotorsku morem sa jednodnevnim krstarenjem. Valjda sada sa distance shvatiš koliko je Boka Kotorska lepa, posebno sa mora. I u njoj je za razliku od Budve sve mirno, tiho i nema gužve. Kotor je sjajno sredjen, posebno Stari grad. Za mene iznenadjujuće je sredjen i Tivat, koji je meni uvek bio simbol socrealističkog primorskog grada, a on je odjednom dobio neku ljupkost. Ali, Boka je uvek bila drugačija od Budve valjda zato što zbog ograničene mogućnosti gradnje nisu dozvolili brdjanima da sidju medju njih. U Budvu je sišao svako ko je mogao. Neki su i ostali donoseći deo svoje divlje kulture. Posebno oni žestoki momci koji drže diskoteke i fast food restorane i rade posao duž plaža.

—

Pored njih, svuda su Rusi oko tebe, i oglasi na ruskom dominiraju na bilbordima i duž puteva. Prodavci vas prvo pitaju na ruskom a ne na sprskom, to jest crnogorskom jeziku koga ni pola crnogoraca još ne priznaje. Mnogo nekretnina su Rusi pokupovali po crnogorskom primorju i preporodili Crnu Goru novcem koji su unelu u ovu malu zemlju. Razvili su turizam i pokrenuli investicije svojim rubljama i ostalim valutama. Medjutim, tek u autobusu koji nas je vodio na krstarenje shvatiš iz spiska putnika, da nisu svi baš originalni Rusi, da je tu podjednak broj Ukrajinaca i Belorusa. To se vidi i po njihovim fizionomijama i po oblačenju, koje je jedno 2-3 decenije unazad. Čak znate da naletite na garave ruse sa kosim okicama i orijentalnim izgledom, koje biste možda pomešali sa nekim komšijama ispod Beogradskih mostova.

Poznata ulica uz plažu, gde su diskoteke kao što su Trokadero je i dalje glavna magistrala pešačenja. Tu ćete videti interesantne hostese na ulazu i na šipkama, kao i medju publikom. Detalje neću opisivati, osim da sve imaju podjednako duge i zategnute noge, ostalo domaštajte sami. Sada, uz domaće snage imamo i ruski korpus devojaka, koje nisu baš prva liga kao što ruskinje i ukrajinke znaju biti, ali obogaćuju ponudu. Razumete o čemu pričam, odrasli ste. Za sve njih i njihova mlada i zategnuta tela postoji jutarnje istezanje na Slovenskoj plaži u vidu joge ili aerobika. Ako im to uopšte i treba.

—

Takodje, dobro treba da razumete da su mladi crnogorci, brdjani, kojih ima dosta u gradu, ne baš uvek prijatni. Prvo veče kada smo bili u kafeu na plaži, jedan od takvih tipičnih primeraka brdjanina, 2 metra mišića i 20 godina pameti, je zavitlao stolicu na neke beogradske studente jer su ga nešto popreko pogledali. Samo brza akcija konobara je sprečila krvoproliće i tuču. Takve stvari vas osveste i podsete da niste ni u kulturnoj Italiji, ni Španiji, Francuskoj, Grčkoj, već ipak u Crnoj Gori i medju crnogorcima. Originalni Budvani su inače mahom miran i pitom narod, tipični primorčani koji gledaju svoja posla, drže restorane, hotele i butige, putuju po svetu, vode playboy živote i čuvaju porodično blago.

Zahvaljujući starim Budvanima i primorcima, grad je ulepšan. Iznenadjeni smo koliko ima cveća, bogumila i lijandera u cvetu svuda po gradu i po okolnim mestima. Primorska Crna Gora je procvetala. Stvarno ima dosta cveća, to ranije nisam primećivao i za svaku pohvalu je napor kako komunalnih firmi, ugostitelja tako i pojedinaca da svoje objekte obuku u cvetni aranžman i naprave lepe i prijatne kutke za sedenje i boravak. Vrlo je lep park hotelskog kompleksa Slovenske plaže, kao i hoteli u Bečićima koji su stvarno dobili visok nivo u svakom pogledu, kako u domenu estetike tako i u domenu komfora.

—

Inače, zahvaljujući obilnim kišama ove sezone, sve buja od potoka i izvora koji poniru u more, pa imate utisak da se kupate u gorskom jezeru a ne na moru. Lukavi crnogorci objavljuju da je temperatura mora 25C ali na otvorenom. U plićaku je negde izmedju 20-22C, što je doprinelo da sam se samo dva puta do sada okupao izbegavajući da navučem reumu u najboljim godinama. Da je to zaista tako očigledno je odmah čim dodjete na plažu, jer u vodi nema čak ni poslovično izdržljivih i na hladnoću otpornih Rusa. S druge strane, vrućina i sparina su veliki, sunce jako, i sunčanje je jedino poželjno od 7-10 i od 18-20h ako vam je koža mila. Setite se samo štetnosti UV zračenja i teksta o tome, mada koliko mi primećujemo, niko se na to ne osvrće, svi su sve vreme na plažama. Stan u kome smo odseli je okrenut ka zapadu, na 4 spratu solitera pa je sav kao u rerni i bez stalno uključene klime se ne da živeti. Zanimljivo ali istinito, neko u zgradi ima istu klimu kao i mi, pa nam noću menja režim rada, isključuje je i slično, pa se svi osećamo u rasponu od kuhane šunke do skuvanih hrenovki.

—

Ovo mesto je inače prepuno svih onih koji vole gužvu i koji vole da gledaju druge ljude i budu vidjeni. A takvih je priznaćete, mnogo. Gužve su svuda. Naći prazno mesto na plaži je moguće ako hoćete da već ranom zorom platite po par eura ležaljku i isto toliko za suncobran. Celodnevni eko komplet para drvenih ležaljki i suncobrana od trske sa platnenim paravanom gde mi ponekad odemo košta 10 eura, ali makar nema oko tebe nemirne dece, debelih tata, nervoznih baba i džangrizavih žena. Uobičajeno, komplet ležaljka i suncobran košta 7 eura. U svakom drugom slučaju ako nećeš da platiš, moraš da se izboriš za parče zemlje, odnosno kamenja i to grčevito braniš od invazije drugih kupača. Same plaže u Budvi su od šljunka i ne baš prijatne za ulaženje i izlaženje iz vode. Samo more je uglavnom čisto. I ako baš hoćeš da ne budeš u gužvi, koje ima i na plaži Jaz i u Bečićima, ostaje ti jedino da pobegneš na Sveti Stefan ili na obližnje ostrvo nazvano Havaji, ili pak čamcem na neke male i teže dostupne uvale.

—

Problem gužvi je posebno izražen ako hoćete da vozite auto po gradu, od parkiranja do same vožnje ulicama. Mi smo već prvog dana izgrebali vrata auta od provlačenja izmedju automobila, ljudi i uskih ulica. Često ste prinudjeni da u uskim ulicama morate da se vraćate unazad da bi propustili auto iz drugog pravca. Dodajte tome da 30% Budvana vozi džipove kao i 50% svih ostalih crnogoraca koji letuje u ovom gradu – fin je to izbor i selekcija džipova, bolje nego na Beogradskom sajmu automobila. Sad, za grad koji i nema puno bulevara, a ima džipove i konvoje autobusa sa turistima, to postaje problem, i postaće vam jasne razmere gužvi u našem malom mistu. Rešenje je u mopedima i vespama, ali ih začudjujuće malo ima, iz meni nepoznatih razloga koji su u stvari vrlo logični, jer oni koji dolaze sa porodicom to čine kolima, a oni koji dolaze sami to čine da bi se pokazivali. Moj lokalni poznanik tvrdi da je to stoga što motocikli nisu dovoljno dobri za pokazivanje. Verovatno je u pravu, ne bih se ni ja vozio motociklom ako već mogu sa recimo Mercedes ML-om.

—

Cene u Budvi su mahom u proseku 20-50% više u odnosu na Beograd. Nekada možeš naći neku sitnicu i po istoj ceni, ali ima i duplo viših cena. Naizgled svega ima i grad je relativno dobro snabdeven osnovnim stvarima. Medjutim, kada kreneš u potragu za nekim posebnim sitnicama, zna da bude traumatično. No, da ne grešimo dušu, rekli bi da svega ima, posebno ako imate auto pa možete da odete van Budve ka Tivtu, gde ima uz put robnih kuća i hipermarketa. Svi ovde na primer hvale kvalitet mesa i sira, u šta smo se i sami uverili, bolje je nego u Beogradu iako skuplje. U svakom slučaju, letovanje u Budvi nije jeftino, jer će vas nebrojeno mnogo punktova mamipara sa najrazličitijim sitnicama ubrzo lišiti vašeg teško stečenog novca. A i sva je prilika da ćete naći i neke druge načine da potrošite novac u ovom gradu greha.

Zabava vam je u Budvi zagarantovana u svakom slučaju osim ako ste izuzetak koji voli tišinu i usamljenost. Toga ovde mahom nema. Cele noći ima muzike, doduše malo tiše nego što se ja toga sećam iz proteklog veka. Ako niste blizu glavnih diskoteka, šetališta i Starog Grada možda i ne bude problematično. Ali razumećete, ovde dolaze mladi a mladi prave svuda svoje žurke, odvrnu što folk grand, što ex sfrj muziku i prave tulume. Često se i napiju, pa malo lupaju, malo urlaju, skiče, vrište ili se potuku. Znate već kakva je mladost. A nekada vam se zadesi da to bude u vašem kraju. Mi na primer imamo sreće, jer smo dalje od glavnih dešavanja i imamo fin komšiluk. Na primer u našem je komšiluku plesna trupa devojaka koje igraju na šipci, party animatorke, pa pošto one rade noću, to nama tada vlada mir. Malo je nemirnije predveče kada horde klinaca dodje da viri preko ograde njihovog smeštaja i dobacuje umetnicama. Jedno od posebno popularnih mesta je diskoteka Top Hill u brdima iznad Budve. Ne znamo šta se tamo dešava, ali kažu da je mladalački razuzdano, ma šta to značilo.

—

Inače, sami stari Budvani se bune protiv tih umetnica, jer ih deca gledaju sa šetačke magistrale, a umetnice znaju da budu nepristojne. Pogadjate kako. Imaju stari Budvani inicijativu da se one i njihove šipke i kavezi ne mogu videti sa ulice, sa čim se mi u potpunosti slažemo. Kao što se slažemo i sa tim da se plaža Mogren noću zatvori, jer je postalo omiljeno mesto narkomana koji tu, u miru i romantici divne plaže i izolovanosti bodu sebe i svoju dušu. I ostave mnogo igala oko sebe. Neke od njih su od HIV pozitivnih. A naša i vaša deca se tu kupaju.

Apelujemo na gradske vlasti da srede Budvu i njeno centralno jezgro od neukusa i nemoralnih manira, da sklone kaveze i šipke u mrak diskoteka. Sva je prilika da će se to vremenom preseliti u okolna brda iznad Budve u kojima se grade ogromne diskoteke u kojima će se imitirati Ibiza i doživljaji sa iste. Neka i bude tamo ludovanje, daleko od očiju male dece. I neka noću patrole obilaze plaže i sklanjaju narkomane.

Šta reći za kraj o Budvi a da ima smisla, za grad koji je izrastao ne nekom svom ludilu 90-ih. Ništa pametno zaključiti. Ko je voli, voleće je zbog toga kakva je, a ko je ne voli, ići će dalje.

. . .