Krstaši

24. septembar 2010. u Kultura | |3 komentara |

Djordje Otašević

* * *

.

Pro­la­zi­li kr­sta­ši kroz na­še kra­je­ve, a vla­dar le­žao pod dr­ve­tom i spa­vao. Sa­nja on ka­ko kr­sta­ši pro­la­ze kroz na­še kra­je­ve, a on le­ži pod dr­ve­tom i spa­va i sa­nja ka­ko kr­sta­ši pro­la­ze kroz na­še kra­je­ve, a on le­ži pod dr­ve­tom i spa­va i sa­nja ka­ko kr­sta­ši pro­la­ze kroz na­še kra­je­ve, a on le­ži pod dr­ve­tom i spa­va. Pro­bu­dio se vla­dar, po­gle­dao pre­ko zi­di­na, pa vi­deo kr­sta­še ka­ko pro­la­ze. Du­bo­ko se za­mi­sli, te­ška ga di­le­ma mu­či. Ako se s voj­skom kr­sta­ši­ma pri­dru­ži, mo­ra­će iz hla­da na vre­li­nu jul­sku da iza­đe. Ako kre­ne sam da pre­go­vo­ri­ma pro­blem re­ši, mo­žda ga ne­pri­ja­telj ne­će s po­ča­sti­ma ko­je vla­da­ru do­li­ku­ju do­če­ka­ti. A uko­li­ko se okre­ne i na­sta­vi da spa­va pod dr­ve­tom, kr­sta­ši će pro­ći bez nje­ga. Mo­zgao, mo­zgao, hla­dan znoj ga ob­lio.

Uto se pro­bu­di i mu­ke nje­go­ve ne­sta­še. Obri­sa znoj sa če­la, po­gle­da pre­ko zi­di­na, pa vi­de kr­sta­še ka­ko pro­la­ze. Du­bo­ko se za­mi­sli, te­ška ga di­le­ma mu­či. Ako se s voj­skom kr­sta­ši­ma pri­dru­ži, mo­ra­će iz hla­da na vre­li­nu jul­sku da iza­đe. Ako kre­ne sam da pre­go­vo­ri­ma pro­blem re­ši, mo­žda ga ne­pri­ja­telj ne­će s po­ča­sti­ma ko­je vla­da­ru do­li­ku­ju do­če­ka­ti. A uko­li­ko se okre­ne i na­sta­vi da spa­va pod dr­ve­tom, kr­sta­ši će pro­ći bez nje­ga. Mo­zgao, mo­zgao, hla­dan znoj ga ob­lio.

Uto se pro­bu­di i mu­ke nje­go­ve ne­sta­še. Obri­sa znoj sa če­la, po­gle­da pre­ko zi­di­na, pa vi­de kr­sta­še ka­ko pro­la­ze. Du­bo­ko se za­mi­sli, te­ška ga di­le­ma mu­či. Da li se pro­bu­dio iz sna u snu ili je stvar­no bu­dan. Mo­zgao, mo­zgao pa za­spao. I sa­nja ka­ko su kr­sta­ši pro­šli i sve nje­go­ve pro­ble­me re­ši­li. Pro­bu­dio se vla­dar, če­lo su­vo, pa ne zna da li se pro­bu­dio iz sna u snu ili je stvar­no bu­dan. Ali mu to vi­še i ni­je bi­lo va­žno. Bit­no je da su svi pro­ble­mi re­še­ni. Okre­nu se vla­dar pa za­spa. A sa­da, ka­da su svi pro­ble­mi re­še­ni, ko­ga je bri­ga šta sa­nja.

. . .

Tagovi: , , , , , , , ,

 
 

3 komentara

Ognjen Božur
25. septembar 2010. u 13:12.
| Stalna veza

 

Kad ujutru jutro osvanulo
I gradska se otvoriše vrata,
Tad išeta carica Milica,
Ona stade gradu kod kapije:
Al' eto ti vojske na alaje,
Sve konjici pod bojnim kopljima,
Pred njima je Boško Jugoviću
N alatu, vas u čistom zlatu,
Krstaš ga je barjak poklopio,
Pobratime, do konja alata:
Na barjaku od zlata jabuka,
Iz jabuke od zlata krstovi,
Od krstova zlatne knjige vise,
Te kucaju Boška po plećima;
Primače se carica Milica,
Pa uhvati za uzdu alata,
Ruke sklopi bratu oko vrata,
Pa mu poče tiho govoriti:
"O moj brate, Boško Jugoviću,
Car je tebe mene poklonio
Da ne ideš na boj na Kosovo,
i tebe je blagosov kazao
Da daš barjak kome tebe drago,
Da ostaneš sa mnom u Kruševcu,
Da imadem brata od zakletve."
Al' govori Boško Jugoviću:
"Idi,sestro, na bijelu kulu;
A ja ti se ne bih povratio,
Ni iz ruke krstaš barjak dao,
Da mi care pokloni Kruševac;
Da mi reče družina ostala:
- "Gle strašivca Boška Jugovića!
On ne smjede poći u Kosovo
Za krst časni krvcu proljevati
I za svoju vjeru umrijeti!"
--------------
Jedini Krstaš jeste Boško,sin Starog Jug-Bogdana koji ''Još razgoni Turke na Buljuke, Kao soko tice golubove''.
Svi ostali su- KRIŽARI!

 

gordana
25. septembar 2010. u 14:07.
| Stalna veza

 

Djordje, šta je Vama onaj Daniil Harms? ;)

 

Zlatko Šćepanović
25. septembar 2010. u 20:06.
| Stalna veza

 

Ognjeni božuru kosovski :-)

I križarima i krstašima je isti simbol, sve ostalo je leksika :-)

 

Ostavite komentar

 
 
 

Pravila za komentare: Budite pristojni u komentarisanju i raspravi. Ne ostavljajte više od 2 linka u komentaru. Pre slanja komentara unesite Security Code.