Sastanak

25. decembar 2010. u Kultura | |2 komentara |

Djordje Otašević

* * *

.

 

Te­le­fon je du­go zvo­nio. Du­go. A me­ni se ni­je usta­ja­lo iz kre­ve­ta. Ne­ko je bio upo­ran. Strep­nja se po­la­ko uvla­či­la pod jor­gan. U ovo do­ba no­ći ne zo­ve se bez ozbilj­nog raz­lo­ga. Po­mi­slio sam na sa­o­bra­ćaj­nu ne­sre­ću, na sr­ča­ni udar, na muč­ko ubi­stvo iz ko­ri­sto­lju­blja. Stric se odav­no ža­lio da pro­ba­da­nje is­pod pleć­ke, se­tih se.

Po­di­gao sam slu­ša­li­cu. Čuo se glas mog še­fa. Tih i kon­spi­ra­ti­van. Po­žar u fa­bri­ci, pro­đe mi kroz gla­vu. Ili di­ver­zi­ja. Da, di­ver­zi­ja je ve­ro­vat­ni­ja. Ovo je smut­no vre­me. Otu­da kon­spi­ra­tiv­nost u nje­go­vom gla­su.

„Do­đi od­mah is­pod mo­sta. Ni­šta me ne pi­taj. Ne idi osve­tlje­nim uli­ca­ma. Po­vre­me­no pro­ve­ri da li te ne­ko pra­ti!“ iz­de­kla­mo­vao je u da­hu i spu­stio slu­ša­li­cu pre ne­go što sam sti­gao da ga bi­lo šta upi­tam.

A ni­sam ni znao šta bih ga pi­tao u tri sa­ta po­sle po­no­ći.

Uli­ce su bi­le pu­ste. Ni­ko me ni­je pra­tio. Je­di­no mi je me­sec pi­ljio u po­ti­ljak. Ali on, na­dao sam se, ni­je na spi­sku sum­nji­vih. Šef je sta­jao is­pod mo­sta. U sen­ci, s po­dig­nu­tim oko­vrat­ni­kom.

„Sa­sta­nak kod di­rek­to­ra u pet. Ni­šta me ne pi­taj! Do fa­bri­ke ne idi osve­tlje­nim uli­ca­ma. Po­vre­me­no pro­ve­ri da li te ne­ko pra­ti!“ iz­de­kla­mo­vao je u da­hu, okre­nuo se i oti­šao pre ne­go što sam us­peo da ga bi­lo šta upi­tam. A ni­sam ni znao šta bih ga pi­tao u če­ti­ri sa­ta po­sle po­no­ći.

Me­sec je i da­lje zu­rio u me­ne. Mo­žda je spi­sak sum­nji­vih ne­pot­pun, po­mi­slih. Ovo je smut­no vre­me. U di­rek­to­ro­voj kan­ce­la­ri­ji već je bi­lo ne­ko­li­ko lju­di. Kon­spi­ra­tiv­nost je bi­la za­di­vlju­ju­ća. Di­rek­tor je sa že­nom raz­go­va­rao o pa­ti­ka­ma za si­na. Šef je za­li­vao fi­kus. Dvo­ji­ca rad­ni­ka iz tre­će sme­ne glan­ca­la su no­gi­ce pi­sa­ćeg sto­la. Di­rek­tor je za­tim raz­go­va­rao sa maj­kom. Ma­lo sam se za­bri­nuo, pri­zna­jem. Ta­ko vi­sok pri­ti­sak za že­nu u tim go­di­na­ma mo­že bi­ti opa­san.

Šef je i da­lje za­li­vao fi­kus. No­gi­ce pi­sa­ćeg sto­la su bli­sta­le. Oko pod­ne, na­kon bes­kraj­nih raz­go­vo­ra sa ku­mom, šnaj­de­rom, sva­sti­kom, kom­ši­jom sa tre­ćeg spra­ta, ćer­kom i dru­gom iz ško­le, ako sam do­bro za­pam­tio re­do­sled, di­rek­tor je iza­šao iz kan­ce­la­ri­je. Šef je sa­suo još je­dan bo­kal vo­de u fi­kus ko­ji je pli­vao, ne­u­pa­dlji­vo po­gle­dao da li ga ne­ko pra­ti i iza­šao iz kan­ce­la­ri­je. Rad­ni­ci su iz­ne­li pi­sa­ći sto. Pro­ve­rio sam da li ih ne­ko pra­ti. Ni­je ni­ko. Lak­nu­lo mi je. Ne­haj­no, kao slu­čaj­no, po­gle­dao sam pre­ko ra­me­na. Ni me­ne ni­ko ni­je pra­tio. Kan­ce­la­ri­ja je bi­la pra­zna. Sa­sta­nak je, oči­gled­no, bio za­vr­šen.

Do po­čet­ka rad­nog vre­me­na imao sam još tri sa­ta. Se­deo sam u kan­ti­ni i po­la­ko pio ka­fu. Ose­ćao sam is­pi­ti­vač­ke po­gle­de rad­ni­ka pr­ve sme­ne. Ka­ko li su sa­mo sa­zna­li da sam bio na va­žnom sa­stan­ku? Uz ona­kvu kon­spi­ra­tiv­nost, uz ono­li­ku dis­kre­ci­ju! Ne­ki su po­ku­ša­li da za­poč­nu raz­go­vor. Ni­sam ni ja to­li­ko na­i­van. Pra­vio sam se da ih ne ču­jem. Si­gur­no su mi­sli­li da ću im re­ći o če­mu smo raz­go­va­ra­li. E, pa ne­će mo­ći. Oči­gled­no je da još ne zna­ju ko sam ja.

Ne zna­te ni vi? Maj nejm iz Pe­tro­vić. Pe­tar Pe­tro­vić

. . . .

Tagovi: , , , , , , , , , , , , , ,

 
 

2 komentara

Sastanak | Dosada
25. decembar 2010. u 11:01.
| Stalna veza

 

[...] Sastanak [...]

 

Profesionalac
25. decembar 2010. u 13:14.
| Stalna veza

 

Maj nejm iz DB. Dobri Bata. Inace spijun. Balkanski spijun.

 

Ostavite komentar

 
 
 

Pravila za komentare: Budite pristojni u komentarisanju i raspravi. Ne ostavljajte više od 2 linka u komentaru. Pre slanja komentara unesite Security Code.