Biljni lekovi

 

Biljni lekovi nekada i sad

Gde su se izgubili biljni lekovi. O travarstvu, tradicionalnim preparatima i narodnoj medicini u svetlu nauke

 

Priroda na Dar logo i prirodni biljni lekoviJednog dana kada vam zatrebaju prirodni biljni lekovi ili tradicionalan domaći preparat za neku povredu ili funkcionalni poremećaj, naćićete se zbunjeni. Želite svom detetu da namažete prirodnu biljnu kremu ili domaći melem za ranu, čir, opekotinu ili ekcem, ili pak želite da prirodnim putem smanjite sebi visok holesterol ili nadjete prirodnu zamenu za sintetičke sedative, preporučite starim roditeljima nešto za reumu, shvatićete onda da vam je ponuda takvih, prirodnih domaćih preparata, vrlo ograničena.

Malo su biljni lekovi zastupljeni u ponudi po apotekama i drogerijama, i uglavnom ne znate mnogo o njima i njihovom dejstvu. Vaša kućna apoteka ih nema na svom spisku, izuzev možda kantarionovog ulja, par biljnih čajeva, poznatog melema za sunčanje, sirupa jagorčevine i tinkture valerijane za smirenje i nesanicu.

Domaćih potpuno prirodnih preparata, kompleksnih mešavina lekovitog bilja, baziranog na mudrosti travarske tradicije nema mnogo u preporukama lekara i u prodavnicama gde se podižu i kupuju lekovi, a onih biljnih lekova ojih i ima,  iznenadićete se, mahom su to evropski proizvodi, iz uvoza. Domaće pak preparate i herbalne lekove, najveći broj njih,  mahom možete naći preko oglasa, preporuka i u zadnje vreme putem interneta, kod više ili manje ozbiljnih ljudi i samozvanih iscelitelja. Osim Instituta za lekovito bilje Josif Pančić koji je sačuvao deo nekadašnje tradicije proizvodnje čistih herbalnih preparata, kao što su čajevi, tinkture i poneka biljna kapsula, nijedna druga veća farmaceutska kuća do sada nije stvarala i čuvala domaću fitoterapeutsku mudrost. Mahom su se svi orijentisali na sintetičke i polusintetičke aktivne supstance i podloga, prateći aktuelne svetske trendove, ili su pak uvozili preparate iz Kine, Indije i Južne amerike i prepakivali ih u „domaće“ proizvode.

Nije im zameriti. Publika je to tražila jer je verovala i dalje veruje da je nešto sa strane bolje i magičnije od domaćih lekova i preparata. I dalje će se verovati da ovo tlo i ovaj narod sa Balkana nema mnogo šta da ponudi pacijentu, već da njegov spas leži u šumama Amazonije, ravnicama Indije, brdima Kine ili planinama Anda i nepoznatim i čudesnim biljkama koje dolaze odatle. Misija kompanije Priroda na Dar je da promenimo tu sliku i da svet upozna nacionalno blago lekovitog bilja i moći tradicionalne medicine Balkana.

Postoji i greška u nama samima, odnosno u povrenju koje poklanjamo samozvanim travarima, isceliteljima i vračevima, koji vrlo često nemaju ni znanja ni moći da pomognu, već obmanjuju pacijente i korisnike. Tako je u celom svetu, zbog čega su najrazvijenije zemlje sveta, pre svega Amerika i Evropska unija uložile veliki napor da se ta delatnost stavi pod kontrolu i uvede u bezbednosne okvire. Jer, bilo je mnogo slučajeva zloupotreba pacijenata, trovanja, smrtnih slučajeva i povreda, izazvanih neadekvatnim tretmanom pacijenata koji su koristili alternativnu medicinu. Taj svet alternativne medicine, koja se uvek poziva na neku stvarnu ili izmišljenu tradiciju, domaću, dalekoistočnu, spiritualnu, pun je umišljenih ekeperata i onih koji slobodno eksperimentišu na pacijentima i često su biljni lekovi koje preporučuju problematični i sumnjivi. Iz tog razloga je Evropska unija uvela strože propise prema herbalnim preparatima, posebno onima koji nisu prošli test vremena i sud nauke, i koji dolaze van zemalja Evrope.

BioCalendula prirodna regenerativna nevenova krema za ekceme, ojede, perutanje, koprivnjaču, crveni vetar, psorijazu, opekotine

Iako često u reklamnim kampanjama alternativne medicine ili putem multilevel mreža imate oglase i preporuke pune tvrdnji izlečenih pacijenata koji su uz pomoć tog i tog preparata, metoda ili iscelitelja ozdravili, mnogo je veći broj onih kojima ti isti biljni lekovi nisu pomogli, čak su i nekim odmogli. Vrlo često lečeći jedna problem napravite sebi drugi problem, jer je biljni lek eksperimentalan. Posebno kada pacijente leče otrovnim ili jakim lekovitim biljem, životinjskim sastojcima i toksičnim mineralima. Zbog toga nauka zahteva da se svaki metod ili biljni lek proveri, ispita i naučno verifikuje. Sve ostalo je mimo zakona i može da vam škodi.

Sve najbolje što je tradicionalna medicina mogla da ponudi klasičnoj medicini, i što je bilo nesumnjivo očigledno, klasična medicina i farmacija su usvojili u vidu standardizovanih i bezbednih preparata. Setimo se samo digitalisa, morfijuma, aspirina, atropina, tamiflua, da navedemo najpopularnije biljke kojes su postale zvaničan biljni lek. Sve ostalo je na, ili ispod granice dokazanog farmakološkog dejstva i bezbednosti. Uz to, zemlje Evropske unije, Amerika i Rusija, delom i Kina, a donekle tek Indija, uložili su ogroman napor da hiljade biljaka i preparata ispitaju i dokažu da li deluju ili ne. Na nivou UN i EU postoje tomovi knjiga i studija sa verifikovanim zapisima koja biljka, u kojoj meri, kako i za šta deluje. I ne postoji nikakva zavera farmaceutske industrije da se herbalna medicina i fitoterapija uguši, da nestanu biljni lekovi, već postoje samo rezultati, da li nešto predvidljivo deluje ili ne.

Na tom mestu dolazimo sada do jedne greške koju je zadnjih decenija napravila farmacija i generalno industrija lekova. U želji da se što više ispoštuju pravila kliničkog ispitivanja i bezbednosni protokoli, i da se bude što efikasniji, da se kontaminacija proizvodnje i preparata svedu na minimum, farmacija se okrenula samo istraživanju jednokomponentnih efikasnih lekova, baziranih na jednoj do dve aktivne supstance. To je dovelo do toga da je medicina počela da često leči simptome a ne telesne sisteme. I to je dovelo do farmaceutskog modela „benefit vs side effect“, odnosno „doprinos protiv štetnih efekata“. I naravno, pacijenti su tražili brza i instant rešenja, niko više nije imao vremena da čeka da pijuckanjem čaja od koprive izleči upalu bešike i bol za sedam dana, već je upotrebom antibiotika to rešavao za 2 dana. Biljni lekovi su počeli da gube trku sa savremenim preparatima.

Tako su se vremenom svi okretali sintetičkim lekovima i preparatima. I pacijenti i doktori i farmaceuti. Na žalost struke, farmaceuti su sve manje znali o lekovitom bilju i tradicionalnim preparatima, a sve više o novim supstancama, formulama i molekulima savremenih sintetičkih supstanci. Počela je trka ko će da kreira i izbaci što efikasniji sintetički lek i svedoci smo da je farmaceutska industrija na tom planu napravila velike korake i proboj. Zahvaljujući lekovima, mnoge teške i neizlečive bolesti su savladane, neke i potpuno istrebljene, prosečni životni vek čovečanstva je produžen, život mnogih pacijenata sa neizlečivim bolestima je produžen ili mnogo olakšan. U svemu tome što je dobro, ima i lošeg, a to je u prekomernoj konzumaciji lekova i u štetnim efektima sintetičkih lekova. Zbog toga je pre svega u Zapadnim zemljama Evrope i Americi stvoren pokret povratka prirodnim biljnim lekovima i tradicionalnim preparatima, koji su bezbedni i nemaju štetne posledice.

Mada, treba iskreno i ozbiljno reći, greška je misliti da samo zato što su prirodni, ti preparati nisu opasni i da su bezazleni. I kod njih sve zavisi od koncentracije aktivnih materija i dužine primene. I samog korisnika i njegove konstitucije i stanja organa. Uzmite primer meda, prirodne supstance, hrane i leka, koji zbog sve veće osetljivosti ljudi na polenske alergije, postaje preparat koji postaje opasan, a vi i dan danas imate firme i pojedince koji nude med kao sredstvo za lečenje astme, bez upozorenja da ga ne smeju koristiti osobe koje imaju alergijsku reakciju na polen. Kako će da reaguje na takav med pacijent koji ima astmu ali i alergiju na polen a nije obrazovan i upozoren?

BioBalsam krema za opekotine, rane, dekubit, psorijazu, čireve

Stara mudrost i novo znanje u službi vašeg zdravlja

Iz svih gore nabrojanih razloga i još mnogih koji nisu nabrojani, farmaceutska kompanija Priroda na Dar se okrenula selekciji starih travarskih receptura i preparata koji imaju naučnu utemeljenost, i za koje se zna koliko i kako ljudima pomažu. Postoji na stotine raznih biljaka i prirodnih supstanci koje deluju i na hiljade travarskih recepata koji su negde zapisani i primenjeni. Mnogi od tih recepata su prevazidjeni, nisu izdržali test vremena, mnogi su beskorisni, neki čak i štetni, a neki jednostavni nisu primenljivi, jer je teško naći sirovinu za njih, posebno kada se radi o upotrebi retkog divljeg lekovitog bilja. Uz to, većina recepata ima geografsko poreklo, jer je nastala ne jednom tlu i sa biljkama koje su karakteristične za taj kraj, i sastav biljnih receptura je zavisio od toga koliko lokalni iscelitelj poznaje svaku travu. Vrlo često, nekadašnji iscelitelji nisu znali više od 15-ak lekovitih trava koje su koristili u tretmanima, i to iskustvo se prenosilo sa kolena na koleno, pa smo imali situaciju da u krugu od 30-ak kilometara postoji potpuno različita fitoterapijska praksa. Treba znati i da nekadašnji tradicionalni recepti često u sebi imaju prejake koncentracije i doze aktivnih materija, koje su danas farmakopejom zabranjene, jer van neke dozvoljene granice koncentracije je dokazano njihovo štetno dejstvo na organizam korisnika.

Ujedno, danas je skupljanje i skladištenje lekovitog bilja standardizovano i dobija se ujednačeni kvalitet lekovitog bilja, što skoro nikada nije slučaj kod narodnih iscelitelja i travara, i proizvodjača tradicionalnih preparata u kućnoj radinosti, koji vrlo često, kako su istraživanja i pokazala, rade sa lekovitim biljem koje je slabog farmakološkog i biodinamičkog dejstva jer je pogrešno brano i tretirano, ili je pak toksično (skupljano pored puta, deponija) ili zagadjeno prljavštinama i parazitima. Stoga smo u našem radu i u našim preparatima morali da isključimo sve one recepture i preparate koji se baziraju na nestandardnim sirovinama, ili sastojcima koji nisu naučno verifikovani. Time smo, nadamo se, pokazali ozbiljnost da se stavi znanje nauke u službu stvaranja visokokvalitetnih preparata pre bilo čega drugog.

Poseban problem, na koji želimo da skrenemo pažnju svima koje alternativna medicina ili fitoterapija zanimaju je samo dejstvo neke lekovite biljke na svakog pacijenta ponaosob. Postoji na desetine biljaka koje leče istu bolest ili poremećaj. I vi za svoj medicinski problem možete da koristite niz biljaka ili preparata koji će vam biti više ili manje uspešni. Stari travari su svakog pacijenta gledali kao posebnu celinu i na osnovu toga vam odredjivali travu koja će vam pomoći. Na primer, disfunkciju jetre možete lečiti nanom, odoljenom, kičicom, maslačkom, lincurom, hajdučkom travom, žalfijom, i još mnogim drugim biljkama, ali svaka od tih biljaka ima poseban opseg delovanja i na neke druge vaše telesne sisteme. Ako na primer zbog stresa imate uvećanu i masnu jetru, odoljen će vam bolje pomoći nego maslačak, ali ako pak zbog alkohola vaša jetra pati, bolja je hajdučka trava od lincure, iako je lincura cenjenija biljka. Kičica dobro čisti jetru i creva, ali ako ste anemični, onda je bolje da koristite maslačak, a ako pak imate probleme sa kožom, onda je najbolje da koristite petrovac. Žalfija je moćna biljka, ali je zbog prisustva supstance tujon toksična, posebno ona koja uspeva na Balkanu. Malo ko to zna, da je jedino španska žalfija dozvoljena za oralnu upotrebu, i da ako upotrebljavate žalfiju, to morate raditi pažljivo i na poseban način je spremati da bi eliminisali štetnost tujona, koji inače razara jetru. I to je jedan paradoks koji jedino nauka može da razreši, da žalfija ili kadulja leči jetru u jednom obliku a da joj šteti u drugom slučaju. Takvih primera je puno, navešćemo samo opasnu upotrebu ulja etarskog idjirota, bosiljka ili koncentracija ekstrakata imele.

Zato je tradicionalna medicina postala toliko neizvesna i ne uvek bezbedna, jer je bazirana na malom broju istinskih iscelitelja koji stvarno znaju svoj posao i čiji biljni lekovi deluju. Tim pre što je naći pravu kombinaciju lekovitih biljaka prava umetnost, koja traži mnogo znanja i iskustva, a često i dosta sreće, jer biljke su i dalje jedna velika tajna i svakim danom nauka otkriva nešto novo. Svaka biljka ima svoja svojstva, koja iako leče isti problem, ne znači i da sa drugom biljkom koja leči isti problem ima pozitivno sadejstvo, možda se isključuju. Obe leče na primer hemoroide, ali jedna biljka skuplja tkiva a druga ih opušta, kao što je to steža i nasuprot nje kamilica. U tom slučaju traba stvarno mnogo medicinskog i naučnog znanja da bi se napravila adekvatna kombinacija, prilagodjena većini ljudi i njihovim disfunkcijama. To je problem koji stvaraju biljni lekovi u našim očekivanjima.

Stoga nije bilo lako da naši stručnjaci u sadejstvu sa pravim nosiocima tradicionalne mudrosti  naprave analizu tradicionalne medicine i fitoterapije na Balkanu i procene dejstva stotina divljih lekovitih biljaka i hiljade recepata, kako bi napravili što bolje prirodne preparate što šireg dejstva. Iza toga stoji dve decenije rada i istraživanja nekolicine ljudi i multidisciplinaran tim stručnjaka, koji su timskim radom došli proizvoda kojima se ponosimo.

Nadamo se da smo u našoj nameri uspeli, da vratimo sve ono što valja narodu koji zaboravlja, da vratimo Prirodu na Dar, zbog naše i vaše dece, zbog budućnosti.

. . .

Ovo je text farmaceutske kompanije „Priroda na Dar“  www.prirodanadar.rs

7 Responses to "Priroda na Dar – prirodni i tradicionalni biljni lekovi i herbalni preparati"

  1. Aleksandar Zlatar  18. maja 2011.

    Koliko je sve to u skladu ili suprotnosti sa čuvenim, monstruoznim Codex Alimentariusom?

  2. Priroda na Dar  18. maja 2011.

    Codex Alimentarius (Knjiga hrane) je skup propisa i preporuka dobre proizvodjačke i bezbednosne prakse koji regulišu proizvodnju, označavanje i trgovinu hranom i suplementima, kako bi se potrošači zaštitili od nesavesnih proizvodjača i pogrešne upotrebe hrane.

    Codex Alimentarius je u sebi okupio postojeće standarde u proizvodnji hrane, i pokušao da neke kontroverzne stvari ograniči a neke pak, kao što je gmo hrana u USA, standardizuje na nivou celog sveta, zbog čega je u drugom delu sveta postao nepopularan.

    To nije monstruozan set preporuka. Ljudi iz struke ga dobro razumeju i mahom prihvataju. On je polemičan jer je kompromis mnogih uticajnih grupa koje pokušavaju da se kroz njega ostvare globalniji interesi i jer pokušava da pomiri različite standarde.

    U mnogim zemljama postoje strožiji propisi od Codex-a, mada u većini zemalja su oni mnogo slabiji. U svetskim okvirima postoje takozvani „privatni ili korporativni standardi“, posebno u farmaciji i proizvodnji lekova, gde su standardi nabavke sirovina i proizvodnje lekova strožiji i obavezniji nego Codex Alimentarius.

    Mi smo se u formulaciji proizvoda držali standarda kvaliteta i propisanbih doza aktivnih supstanci tri farmakopeje: Srbija, EU i USA. To je imalo za posledicu uskladjivanje prvobitnih formula, ali se dobilo na bezbednosti. Time smo svakako ispunili uslove koje postavlja Codex Alimentarius, jer naši preparati svojim sastavom i proizvodnjom nemaju upliv ni u jedan kontroverzni deo Codex-a.

  3. Zlatko Šćepanović  18. maja 2011.

    Primer jednog članka farmaceuta i prikaza o dejstvu lekovitog bilja u interakciji sa lekovima – sigurnost pre svega:

    http://www.b92.net/zdravlje/prevencija.php?yyyy=2010&mm=05&nav_id=431128

  4. Victor  18. maja 2011.

    Velika je ekspanzija u svetu herbal drugs i svega i svacega, zato EU pokusava da tu uvede red. Dobra stvar je sto vecina toga ne deluje, obican junk supplements.

  5. Toma Panter  19. maja 2011.

    EU ukida biljne lekove!!!

    http://www.novodoba.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=108%3Azabrana-prirodnih-lijekova-u-eu&catid=36%3Aaktuelno&Itemid=85

    Zavera farmaceutske industrije, doktora i države?

  6. Priroda na Dar  19. maja 2011.

    @ Toma Panter

    Interpretacije odluke EU o registraciji herbalnih lekova nije korektna na ovom članku i generalno postoji veliko nerazumevanje u internet zajednici o tome šta se zapravo dešava.

    Novi propisi su uvedeni da bi se zaštitili pre svega pacijenti i ne ukidaju se herbalni lekovi, posebno ne oni koji su se decenijama prakse pokazali valjanim i imaju predvidljive efekte i posledice.

    Novi propisi su usmereni mahom na registraciju novih herbalnih, odnosno biljnih lekova koji nemaju valjano izvršena klinička ispitivanja. To jest, zahteva se od svih proizvodjača herbalnih lekova da sprovedu strožija i skuplja klinička istraživanja, kako bi se uočili i side effects – štetni efekti.

    Mere su usmerene pre svega na proizvodjače kineskih i indijskih biljnih lekova koji su preplavili tržište sumnjivim preparatima i čije dejstvo nije adekvatno dokazano u Evropi, jer te biljke i ne rastu u Evropi.

    Ujedno, zbog uočenih nus pojava prekomerne upotrebe vitamina i mineralnih suplemenata od strane korisnika, koji su agresivnim pr-om i marketingom forsirani da troše sve veće količine vitamina i minerala, i ta oblast pokušava da se reguliše i ograniči preterana konzumacija.

  7. Pingback: Priroda na Dar – prirodni i tradicionalni biljni lekovi i herbalni preparati | Dosada

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.