Ko je zapalio granicu?

Evo i jednog teksta koji je napisao moj brat:

Uvod
Osecam potrebu da iznesem jos jedno misljenje coveka iz Srbije. Coveka koji smatra da moze u mislima da se udalji od situacije i objektivnije uvidi sustinu. Vreme vrsi selekciju, u buducnosti ce se pominjati samo neki ljudi, vecina ce otici u zaborav. Smatram da makar donekle mogu da prodrem u objektivnost misljenja koja ce biti prirodno misljenje u nekoj buducnosti.

Bogatstvo
Mislim na bogatstvo u materijalnom smislu. Iz odrzanja rada i energije, mozemo doci i do odrzanja kolicine materije. Da bi neko bio bogatiji od drugih ljudi, on mora od tih, ili nekih trecih ljudi, da uzme/dobije materijlno dobro. Iz toga sledi da niko ne moze da se materijalno obogati, a da ne osteti druge ljude. Ako ste materijalno bogati posto ste nasledili od svoga oca, i to vam nista ne pomaze, jer ste vi i otac vas ovjektivno gledano iz nekih buducih vremena jedno te isto. Prva vazna stvar je razlog zasto su ljudi dosli na ideju da se materijalno bogate? Postoji jaka tendencija da je to iz praiskonske potrebe da sebe uzdignu iznad drugih kako bi mogli da fasciniraju najbolju zenku. Stvari su se malo promenile i zenka vise nije jedina koja ima potrebu da je neko fascinira. Danas treba fascinirati i ljude oko sebe, a narocito ljude iznad sebe. Posto ste materijalno bogati, dakle, posto se na vas vodi materijalna imovina nekih drugih ljudi, vas mozemo smatrati i kradljivcima. Najcesce nesvesnim kradljivcima. Posto imate tudje stvari u svom posedu, imate i moc srazmernu moci koju imaju svi ti ljudi ciji se deo materijalne imovine nalazi kod vas. Jos bolje od toga, vi ste jaci nego svi ti ljudi, posto vi imate nedoumice samo u svojoj glavi. Oni bi imali/imaju i u svojoj glavi i izmedju sebe.

Sustina
Sustina, ekstrakt sve price vezane za materijalno bogatstvo jeste ljudska sebicnost, ljudska oholost, velika zelja da se fascinira zenka, a najvise od svega je ljudski strah. Strah da ako se ja materijalno ne obogatim (uzmem, najcesce od siromasnih novac, na neki vec utaban ili neki novi neutaban nacin), to moze da uradi neko drugi pa da on zavlada odredjenom grupom ljudi u kojoj bih bio i ja. Ne valja to sto ljudi ukraseni ogromnim talentom cesto ne uspeju da isplivaju na povrsinu i da se uzdignu koliko zasluzuju. Cesto se ni ne vide iz buducih vremena bas zbog kojekakvih bogatasa materijalnim. Dozvolite da postavim i jednu pricu koja mi je skoro „pala“ na um, a mogla bi da pomogne prezentaciju datog problema u sistemu koji je danas na snazi.

Prica
U jednom malom selu svi mestani imali su priblizno istu kolicinu materijalnih dobara. Niko se nije bojao za svoju egzistenciju, mada su se neki osecali povredjeno sto nemaju vise od nekog svog komsije. Jednoga dana dosetio se jedan od mestana da otvori mlekaru kako bi prodavao mleko i sir. Vremenom neki ljudi su poceli da smanjuju sopstvenu proizvodnju i poceli da svojim materijalnim dobrom kupuju mleko i sir. Nakon nekoliko godina, covek koji je prodavao mleko i sir imao je vise materijalnog dobra nego svi ostali mestani sela zajedno. Neki su poceli da prose da bi imali za mleko i sir posto nisu imali vise svojih materijalnih dobara, niti mogucnost da sami proizvode.

Analiza
Sve bi bilo koliko-toliko u redu u toj prici da sin bogatog coveka i sin prosjaka imaju istu mogucnost za uspeh u zivotu. Oni to nemaju. Oni su neravnopravni od starta. Sin prosjaka osudjen je na tezak zivot ne svojom krivicom, sin bogatog nagradjen lagodnim zivotom ne svojom zaslugom. Neko ce reci da je logicno tako, mlekar je ulagao vise energije nego onaj koji je samo trosio. Medjutim pitanje sudbine njihove dece ni sada nije reseno. Problem je u tome sto je covek koji je poceo sa prodajom sira i mleka bio svesniji od drugih ljudi kakve ce posledice imati takva akcija. On je iz svoje sebicnosti cutao ili se pak reklamirao kako prodaje sir i mleko. Pravedno bi bilo da je svoju ideju podelio sa drugim ljudima, pa da svako pocne sa proizvodnjom nekog dobra, kako bi ravnoteza bila ispunjena, i kako bi svi ljudi i dalje imali istu kolicinu materijalnog dobra u svom vlasnistvu. Ne bih osudjivao coveka koji ne zna, jos manje dete coveka koji ne zna. Smatram to za greh, veliki greh ljudskog roda. To se desavalo kroz istoriju, to se desava i danas. Covek koji dodje na neku ideju, prvo pomislja na to kako da je iskoristi za svoje dobro, tek posle, i sporedno, za dobro covecanstva. Pitanje na kraju price, nije li covek svojom sebicnom proizvodjnjom mleka i sira negde u krajnjoj tacki osudio dete svoga komsije na siromastvo materijalnim u detinjstvu?

Zakljucak
Logicno se postavlja pitanje da li bi ovaj covek koji je zapoceo proizvodnju i prodaju ispao dobar covek kada bi poceo da deli ljudima besplatno sir i mleku u vidu humanitarnih akcija. Ne, naravno. Time bi ih samo jos vise ponizio. Ljudima ne treba humanitarno pomagati davanjem odredjenih sredstava, njih treba nauciti kako i sta treba da rade. Evuntualan nacin da se iskupi za svoju sebicnost bio bi da prizna svoju gresku kada je sam zapoceo proizvodnju bez konsultacije sa drugim ljudima, da podeli iskustva i postavi temelje za neki nov sistem zakona koji bi tako nesto sprecavali. Vec “zaradjen” novac mogao bi da ulozi za opste dobro, u puteve, skole… koji ne bi bili u njegovom licnom vlasnistvu. Ljudi treba da razgovaraju, treba da budu stalozeni, metodicni i da sto vise pricaju o sustini stvari. Nije dobro, a tek igde lepo biti materijalno bogat, tek milioner ili milijarder. Ljudi koji imaju toliko novca su mozda srecni, ali srecni su samo zbog svoje nesvesti isto kao sto je srecan covek koji je zapoceo porizvodnju u prethodnoj prici(njegova deca imaju) nesvestan da je prouzrokovao da dosta dece njegovih komsija zivi na ivici egzistencije. Greske se cesto prave iz najboljih namera. Neki ljudi ce i preko ovoga preci, neka predju. Ne ocekujem da napravim revoluciju, ja sam samo covek koji je u stanju da se malo izmakne od sadasnjeg trenutka i situaciju pogleda iz daljine.

Za kraj. Navescu i nesto sto sam video sad skoro. Na jugu Srbije po raznim selima zive ljudi, Srbi, koji nemaju ni za najelementarnije stvari. Vidjao sam primere ljudi koji jednu malu pastetu Carnex, sumnjivog kvaliteta, dele na tri dela da bi imali za dorucak, rucak i veceru. Njihova deca razigrano trce po livadama, nesvesni tuge koja je obuzela srca roditelja u nemogucnosti da im pruze vise. Hoce i da rade bilo sta, ali nema posla. Treba imati na umu da nikada to dete nece imati secanje na detinjstvo kakvo najcesce imaju deca materijalno bogatih ljudi.

Mislim da bi se i motivisanost ljudi u savremenom svetu mogla resiti na mnoge druge nacine, a ne ucenom materijalnim dobrom. Ne zelim nikom nista lose, sistem je takav kakav je. Moje misljenje je misljenje jednog sitnog coveka skoro na ivici egzistencije koji je osudjen na takav zivot zbog nesvesti raznih sebicnih ljudi.

@Konstantin
Vrlo smelo (da ne kažem neosnovano) baratate procentom verujućih na planeti. Tako je i Srbija proglašena hrišćanskom, pravoslavnom i religioznom zemljom. Na osnovu kojih kriterijuma? To bi valjda trebala da bude po nekom „difoltu“. A da li je baš tako? Još je Arčibald Rajs tridesetih godina prošlog veka, kao dokazan prijatelj srpskog naroda, rekao da su srbi religiozni na neki poseban način, jer se ne mole i ne idu često u crkvu, što ne umanjuje njihovu vrednost. Mogu da prihvatim da Srbija pripada većinski hrišćanskom i pravoslavnom svetu, ali ne i da je narod većinski religiozan i veruje u ono što crkva propoveda.
Stvoritelj, kako god se zvao, postoji, ali ko je od religioznih najbliži istini – čiji je bog onaj pravi. Medjutim, nije ovde pitanje vere već Vaš stav da se molitvom mogu stvari popraviti u ovoj zemlji, odnosno da se „prevaspitavanjem lokalnih bitangi“ mogu postići početni rezultati u promeni svesti ovog naroda.
Mislim da grešite u takvom stavu, jer je poimanje ispravnosti postupanja individualna kategorija, pa samim tim i osećaj u kom pravcu treba da bude usmerena molitva. Mnogi su se upisali u liste dobrotvora koji su pomogli izgradnju hramova, ali njihove molitve nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa onim kako Vi vidite ulogu molitve i vere. I političari se mole, idu u crkvu i slave slavu pa se opravdano postavlja pitanje – kom se bogu mole i za šta?

Religija nikad nije bila „sporna“ – sporna je njena zloupotreba. A pošto je više zloupotrebe vere onda se i nameće logično pitanje preispitivanja i crkve i religije.

Što se tiče „srpskih budala“ koje su se zaigrale i zapalile granične prelaze – zar zaista verujete u spontanost i slučajnost takvih dešavanja? Zar Vam se ne čini da postoji neka čudna (spontana) povezanost izmedju „navijača“, sportskih klubova, političkih stranaka, nacionalističkih udruženja i sl. sa dogadjajima koji su u bližoj ili daljoj prošlosti svojim destruktivnim delovanjem bacile ljagu na srpski narod, ali koji su osudjeni od aktuelne vlasti sa čvrstim obećanjem da će se vinovnici pronaći i primereno kazniti?

Tipično srpski . Mi razglabamo teorije šta je bilo motiv onim momcima da zapale granicu umesto da oni kojima je to posao pogledaju snimak ,pronađu ih i priupitaju te momke:zašto ? Da li iz patriotizma ili za nečije pare ? A zašto uopšte mislimo da je njima dole koji su od rođenja u vanrednim okolnostima,ratu i strahu uopšte stalo do mišljenja onih koji su ih napustili ?

Dugujem Aleksandru objašnje oko „spontanosti“ a i Vojsije se nadovezuje na to.

Postoji „spontanost“ mnogih dogadjaja u srpskoj istoriji koju sam nazvao „zao duh“. To je jedna spremnost i energičnost kod ljudi sa ovih prostora da ne razmisle i promisle, nego da delaju, i uglavnom nasilno prema nečemu što im smeta.

Bezbroj je takvih primera i imate ih na dnevnom nivou nekoliko, sve objavljeni po novinama. Pošto su takva delovanaj uvek ista i čak predvidljiva, nama deluje kao da su „organizovana“, a ona su u stvari manir ponašanja.

Pozdrav Abdulla :-)

Urednik bloga me je zamolio još ranije da ne „potpaljujem“ dnevno političke teme, pa ću da se suzdržim oko komentarisanja nezavisnih država. Samo ću reći da kad Kiprani i Irci čekaju, možemo i mi, kad su kinezi dočekali Hong Kong, možemo i mi ;-)