Članovi žirija

18. decembar 2011. u Muzika nedeljom | |1 komentar |

Velibor Mihić

* * *

Juče sam primio nove učenike, đake-prvake. Zaređam od prve do poslednje klupe, pitam: kako se zovu, odakle su, šta su im očevi... I svako reče da mu je otac - član žirija!...
U prvi mah pomislih da sanjam.

Kako, to, da su im očevi, svi, odreda, članovi žirija?!... Ma, ne može biti!...
Želeći da se, još jednom, uverim, zaređam ispočetka... sigurno je sigurno!...

- Šta ti, malopre, reče da je tvoj tata? Reci uča-Stevi...
- Član žirija... Pa rekao sam vam!...
- A tvoj?...
- I ja sam vam, učo, rekao. I moj tata je član žirija...
- A tvoj, devojčice… vidi kako si porasla roditeljima i učitelju, šta je tvoj tatica?...
- Moj tatica je član žirija - reče i ova mala...
- I tvoj, mali?...
- Član žirija...
- Hm… A tvoj, šta je?...
- Pa, naravno, član je...
- Žirija?...
- Pa, svakako da je član žirija!... A šta ste vi mislili, da nije?!…
Odoh za katedru, sve mi se vrti, srce preskače, pritisak raste, sedoh, znoj me... A tek će ti jedan švrća, otresito dete:
- A zašto se vi, učitelju, čudite što su naši očevi članovi žirija? To je sad u modi...
- Ko kaže da je u modi?!
- Moj tata, a on nije član žirija...
Meni kao da svanu!... Ipak, uštipnem se za obraz...
- Čekaj... rekao si da nije?! - skočim ja (sa stolice) i sav se tresem (stari pisci bi rekli "ceptim k'o prut"). - Nemoj da porekneš!... Držim te za reč! Rekao si, rekao si da: nije!
- Pa nije... Nije član žirija...
- A šta je tvoj tata?! Reci, Stevči… blago uči…
- Moj tata je – predsednik žirija! - reče mali...
I srušiše se lepi snovi, moji, a, baš sam se ponadao!...
- A, tako...
- Ako vas, učitelju, interesuje rad žirija, mogu da vas povedem. Danas moj tata predsedava od 2 do 4, od 4 do 6 i od 6 do 8 sati.
- Ne razumem, je li to jedan isti žiri?
- Vidi se da niste u toku. Žiri je uvek različit, ali su članovi žirija uvek isti. Moj tata je uvek predsednik žirija. I prvog, i drugog, i trećeg. Svaki žiri dodeljuje svoju nagradu...

Odvede me đak na sastanak prvog žirija...
Čim sam ušao, predsednik mi se obrati:
- A gde si ti, bre, do sad?! Mi već zaseli pa zasedamo!…
Nikad ga u životu nisam video, a on tako...
- Sedi ovde i učestvuj u radu…
Hm, možda me je s nekim zamenio?!...
Dobih kafu.
Žiri je radio, u stvari, rečito ćutao. U vazduhu se osećala mudrost. Ćutali su i bistrili beleške.

Ipak, predsednik upita ima li ko neki predlog.
Ustade jedan mlad starac, izborana lica, videlo se da je već prekaljen član mnogih žirija, pa reče:
- Ne mislim da sam u pravu, ali, što se kaže, zaključak je jasan... Uostalom, pisao sam o tom u jubilarnom broju povodom... Tolikio od mene. Zasad.
- U redu, prihvatamo mišljenje - reče predsednik.
Ustade drugi:
- Nisam čitao njegovu knjigu, ovogodišnja produkcija je bila prevelika, ali ja bih nagradu dodelio njemu.
- Zašto?
- On nije do sad dobio nijednu nagradu, pravo bi bilo da i on jednom dobije.
- Nisam dobio ni ja pa ćutim!!! - viknuh koliko me grlo posluži...
Onaj moj mališan me povuče ispod stola za nogavicu. Svi se malo pogledaše, predsednik se, čak, ušmrknu u zelenu čoju i otpi gutljaj ustajale vode iz vaze da se osveži.
- Ja sam da se nagrada da šestom autoru - reče neki član žirija. - Prvo, broj 6 je paran broj, drugo... on je često u štampi pisao da bi rado primio nekakvu nagradu, evo, sad je prilika da ga ne zaobiđemo. Udelimo autoru da i on bude upisan u Knjigu zaslužnih pisaca!
- Taj bi mogao, zaista - počeška se po glavi predsednik - ali ima još desetak... tačnije: devet drugih bez ikakve nagrade. A ne možemo ih sve odjednom nagraditi, već jednog po jednog kakve su propozicije koje su odredili naši dedovi (a babe?!, prim. aut.).
- A zašto smo onog - svi znate na kog mislim - dva puta nagradili?! - čuo se nečiji glas.
- Zini da ti kažem! - odbrusi predsednik i onaj zaćuta, ali ne zadugo.
Ponovo se javi:
- Ipak, dodajem... ali čovek se sam ponudio, valjda, on najbolje zna vredi li njegova knjiga ili ne vredi. Ta nije mu drugi pisao!
- Možda i jest... jer, on je nepismen! - upade član žirija koji je do tad ćutao.
- Kako nepismen?! - reče jedan star mladić.
- Pa tako, meša ćirilicu i latinicu!...
- Ja bih, ljudi, prelomio nagradu preko kolena, k'o narod pogaču - reče jedan. - Pa pola jednom, pola drugom! Milutinu po polutinu!...
- A šta ćemo s trećim kandidatom sa spiska?
- Pa podelimo, onda, nagradu na tri polovine, biće u redu...
- Ne slažem se s predlogom. Nagradu treba dati onom čije će delo nadživeti vekove! I zbog koje se naši unuci neće stideti!...
- Polako, ljudi, ja bih da se usvoji moj predlog, ali ga, zasad, nemam... Ali, ako sačekate...
- A da nagradimo onog kog smo i prošle godine?
- Ne, nikako, taj je dibidus nepismen!
- Ali, trudio se!... Išao je, čak, i na kurs kreativnog pisanja!...

Sutradan u školi nema onog mog osnovca, đaka-prvaka koji me je vodio...
Čujem da je postao član nekog žirija! Ako, bravo, na mlađima svet ostaje!...

Dođem kući, izvadim da podgrejem rezance, posolim pa navalim na klopu... a novine raširim po stolu da zaštitim polituru.
Braćo, umalo se ne onesvestih!... Spaslo me je, to, što sam se zagrcnuo, suvi rezanci...
Meni, razumete, meni - dodelili glavnu godišnju nagradu!!!...
Odmah sam telefonirao.
Tako i tako, ovako i ovako...
Navodno, samo da dostavim ime i prezime, nagradili su me po sećanju, to jest, po njušci, zapamtili je dok sam sedeo na onom sastanku članova žirija!...

I, svakako, vreme je radilo za mene: već u sledećem izdanju večernjih novina, pisalo je - pogodili ste! - da sam izabran za člana žirija!!! To jest - odluka o dodeljivanju nagrade meni, povučena je! - a doneta! - jednoglasno! - nova, veća, ispravnija! - izabran sam za novog, doživotnog člana! - stalnog žirija!!!…

Pošaljite, nešto, garantujem vam… čim dođete na red…

. . .

Pilerovi - pobednici prve sezone "Ja imam Talenat"

Vilenjak iz šume iz serijala "Ja imam talenat Srbija"

Pobednici "Ja imam talenat 2011" - Milica i Nenad

Tagovi: žiri, djaci, izbor, ja imam talenat, književna nagrada, muzika nedeljom, nagrada, najbolja knjiga, ocena žirija, Pilerovi, selekcija, takmičenje, talenat, učenici, Velibor Mihić

Jedan komentar

Marjan Paradoksija
19. decembar 2011. u 13:51.
| Stalna veza

Nažalost, tako je to u današnje vreme! Lak lebac je svima zanimljiv! Gomilanje funkcija takodje! Verovatno ti klinci treba da kažu da je njihov taka "i" član žirija, pored nekih drugih funkcija. A znamo i kakvi će biti ti klinci, tatini sinovi koji će biti naviknuti da bez po muke idu kroz život, a da tata završava sve za njih!