Lewis Gordon Pugh
ČOVEK JAČI OD LEDA
Plivanje na Severnom polu i plivanje na Maunt Everestu koje je promenilo Luisa Gordona Puha.
Kada sam bio ovde prošle godine, pričao sam vam o tome kako sam preplivao Severni pol. Iako je to bilo pre tri godine, pamtim kao da je bilo juče. Sećam se stajanja na ivici leda, samo što nisam zaronio u vodu, i razmišljanja kako nikada nisam video mesto na Zemlji koje je tako zastrašujuće. Voda je potpuno crna. Temperatura je bila minus 1.7 stepen Celzijusa, ili 29 stepeni Farenhajta. Užasno je hladno u toj vodi.
A onda mi je misao prošla kroz glavu: ako stvari pođu naopako prilikom ovog plivanja, koliko će biti potrebno mom zamrznutom telu da potone četiri ipo kilometara na dno okeana? I onda sam rekao sebi, moram da ovu misao pod hitno izbacim iz glave. I jedini način da skočim u tu ledenu vodu i da preplivam kilometar je da slušam svoj iPod i da se ubrzam, slušajući sve od prelepe opere, pa sve do Paf Dedija i onda da se sto posto posvetim – ništa nije moćnije od donete odluke – i da došetam do ivice leda i samo uskočim u vodu.
Plivanje je trajalo 18 minuta i 50 sekundi, a izgledalo je kao 18 dana. Sećam se da sam izašao iz vode a ruke su me tako bolele i gledao sam u svoje prste a oni su bukvalno bili veličine kobasice jer – znate, mi smo delimično sačinjeni od vode – kada se voda zamrzne ona se širi, i tako su se ćelije u mojim prstima zamrzle i raširile i pukle. I prva misao koju sam imao kada sam izašao iz te vode je sledeća: Nikada više u svom životu neću plivati u ledenoj vodi.
U svakom slučaju, prošle godine sam čuo za Himalaje i topljenje – topljenje glečera zbog klimatskih promena. Čuo sam za to jezero, Imdža. Jezero je nastalo u poslednje dve godine zbog otapanja glečera. Glečer je nestao sa vrha planine i na svom mestu ostavio ovo veliko jezero. Čvrsto verujem da je ono što vidimo na Himalajima sledeće veliko bojno polje na ovoj planeti. Skoro dve milijarde ljudi – znači jedna od tri osobe na Zemlji – oslanjaju se na vodu sa Himalaja. I kako populacija sve više raste, a snabdevanje vodom sa ovih glečera – zbog klimatskih promena – se toliko smanjuje, mislim da imamo veliki rizik nestabilnosti. Na severu je Kina; na jugu Indija, Pakistan, Bangladeš, sve te zemlje.
Tako sam odlučio da se popnem na Everest, najvišu planinu na Zemlji, i da simbolično preplivam pod samim vrhom Maunt Everesta. Ne znam da li je neko od vas imao priliku da ode na Everest, ali prilično je naporno stići tamo. 28 velikih, snažnih jakova koji nose svu opremu uz planinu – ne nosim samo kupaće gaće. Ali tu je i velika filmska ekipa koja potom šalje sve snimke širom sveta. Druga stvar koja je bila toliko izazovna u vezi sa ovim plivanjem nije samo nadmorska visina. Želeo sam da plivam na 5.300 metara iznad nivoa mora. Dakle nebu pod oblake. Veoma, veoma je teško disati. Dobijate visinsku bolest. Osećaj je kad da neki čovek stoji iza vas sa čekićem i udara vas u glavu svo vreme.
To nije najgori deo toga. Najgori deo je to što su ove godine odlučili da urade veliko čišćenje Maunt Everesta. Mnogo, mnogo ljudi je tamo umrlo i ove godine su odlučili da pronađu sva tela tih planinara i spuste ih sa planine. I hodate planinom u pokušaju da uradite nešto što nijedan čovek nije uradio pre, ali i nijedna riba. Ne postoje ribe koje plivaju na visini od 5.300 metara. Kada pokušavate to da uradite, i onda tela prolaze pored vas, to vam oslabi duh i takođe veoma, veoma jasno shvatite da je priroda mnogo moćnija od nas.
Penjali smo se tom stazom, skroz gore. Sa naše desne strane bio je veliki Kumbu glečer. I celom dužinom tog glečera videli smo velike bare leda koji se topi. I onda smo stigli do jednog malog jezera pod vrhom Everesta, pripremio sam se, na isti način na koji se uvek pripremam, za ovo veoma teško plivanje.
Lewis Gordon Pugh
Uključio sam iPod, slušao malo muzike, postao agresivan koliko je moguće – ali kontrolisano agresivan – i onda sam uskočio u tu vodu.
Plivao sam brzo koliko sam mogao prvih sto metara, a onda sam veoma, veoma brzo shvatio da imam ogroman problem. Jedva sam disao. Borio sam se za dah. Onda sam počeo da se gušim, a to je brzo dovelo do toga da povraćam u vodi. Sve se to desilo toliko brzo – ne znam kako se dogodilo – ali potonuo sam. I srećom, voda je bila prilično plitka, i uspeo sam da se odgurnem od dna jezera i izronim i ponovo udahnem vazduh. I onda sam rekao, nastavi. Nastavi. Nastavi. Nastavio sam još nekih pet, šest zamaha, i onda nisam imao ništa u telu i potonuo sam na dno jezera. I ne znam odakle, ali nekako sam uspeo da se što brže izvučem i dođem na obalu. Čuo sam kako kažu da je davljenje najmirniji način da se umre. Nikada nisam čuo veće sranje. To je najstrašniji i najpaničniji osećaj koji možete doživeti.
Stigao sam do obale. Moja ekipa me je ugrabila i onda smo hodali koliko smo brzo mogli dole – preko kamenja – dole do kampa. Tamo smo seli i raspravili o tome šta je pošlo naopako na Maunt Everestu. Moj tim mi je iskreno rekao. Rekli su, Luis, moraš radikalno da promeniš taktiku ako želiš da ovo preplivaš. Sve što si naučio u poslednje 23 godine plivanja, moraćeš da zaboraviš. Svaku sitnicu koju si naučio dok si služio u britanskoj vojsci, o brzini i agresiji, ostavi sa strane. Želimo da se ponovo popneš za dva dana. Odmori malo i razmisli. Želimo da se za dva dana popneš na planinu i umesto da plivaš brzo, plivaj što je sporije moguće. Umesto kraul, plivaj prsno. I zapamti, nikada nemoj plivati agresivno. Ovo je vreme da se pliva sa poniznošću.
Tako smo se za dva dana ponovo popeli na planinu. Stajao sam tamo na ivici jezera, pogledao u Maunt Everest – to je jedna od najlepših planina na Zemlji – i rekao sam sebi, samo uradi ovo polako. I plivao sam preko jezera. I ne mogu vam ni opisati kako je bio dobar osećaj kada sam stigao na drugu stranu.
Ali naučio sam dve veoma, veoma važne lekcije tamo na Everestu. Zahvaljujem svom timu Šerpasa koji su me tome naučili.
Prva je ta da, samo zato što je nešto bilo dobro u prošlosti, ne znači da će biti dobro u budućnosti. I slično, sada, pre nego što nešto uradim, zapitam se kakav mentalni sklop mi je potreban da uspešno završim taj zadatak. I uneti to u svet klimatskih promena, koji je, iskreno, Maunt Everest svih problema – samo zato što tako dugo živimo kako živimo, samo zato što trošimo na isti način već dugo i naseljavamo Zemlju na isti način već dugo, ne znači da možemo da nastavimo na način na koji nastavljamo. Svi upozoravajući znaci su tu. Kada sam ja rođen, svetska populacija iznosila je 3.5 milijardi ljudi. Sada nas je 6.8 milijardi, a očekuje se da nas bude 9 milijardi do 2050.
I druga lekcija, radikalna promena taktike.
Došao sam danas da vas pitam: kakvu radikalnu promenu taktike možete napraviti u svom odnosu prema okolini, a koja će osigurati da naša deca i unuci žive u bezbednom svetu, u sigurnom svetu, i najvažnije, u održivom svetu? I molim vas da odete odavde i razmislite o toj jednoj radikalnoj promeni taktike koju možete napraviti, koja će biti veoma značajna, i onda se 100% posvetite tome. Pišite blog, tvitujte, razgovarajte o tome, posvetite se sto posto. Jer veoma, veoma malo stvari je nemoguće postići ako im se zaista u potpunosti posvetimo.
. . .
Tekst preuzet sa predavanja na TED konferenciji. Originalno video izlaganje možete videti ovde.