Dinosaurusi – vreme i svet dinosaurusa kada su vladali Zemljom

Mr Desa Djordjević Milutinović


 

Vreme kada su Zemljom hodili dinosaurusi

 

PALEONTOLOGIJA

Paleontologija je nauka koja se bavi proučavanjem izumrlih biljaka i životinja koje su nekada naseljavale našu Planetu. Svako ko bi želeo da proučava dinosauruse i druge izumrle životinje na samom početku svog rada i istraživanja, mora naučiti najvažniju stvar u paleontologiji – A to je da svet kakav mi danas poznajemo nije oduvek tako izgledao. Kontinenti, klima, mora i okeani, planine, džungle, pustinje, životinije i biljke nakada su bili mnogo, mnogo drugačiji.

.

SVET I VREME U KOME SU ŽIVELI DINOSAURUSI

dinosaurusi praistorijski svet i dzinovski reptiliDinosaurusi su živeli u geološkom vremenu koje se naziva Mezozoik. Mezozoik se sa svoje strane može podeliti u tri manja vremenska perioda:

Trijas (početak mezozoika), jura (sredina mezozoika) i kreda (kraj mezozoika). Prvi dinosaurusi su se pojavili u trijasu pre oko 230 miliona godina, a poslednji su izumrii u kredi pre oko 65 miliona godina u velikoj katastrofi koja je zadesila našu Planetu. To znači da su dinosaurusi postojali  gotovo 170 miliona godina. 170 miliona godina! Sa naše tačke gledišta to je nezamislivo dug vremenski period, posebno ako znamo da čovek postoji tek nekih :“bednih“ 3.5 miliona godina.

U vreme dinosaurusa. u mezozoiku, kontinenti nisu bili ni približno slični današnjim. Kao prvo danas ih ima 7 a u Mezozoiku je postojao samo jedan kontinent koji se kasnije, krajem mezozoika podelio na dva a ova dva su se kasnije raspala na naših sedam. Ali da krenemo od onog prvog, velikog kontinenta

Na početku mezozoika, u trijasu postojao je samo jedan jedini kontinent – super kontinent Pangea ili sve-zemlja (pan – sve, gea – zemlja). Ime mu je odlično odabrano jer je on u sebi sadržao sve današnje kontinente. Bio je to ogroman kontinent, koji zbog svoje veličine nije mogao dugo da opstane kao takav. Već u Juri (sredina mezozoika) Pangea se raspada na dva velika kontinenta Lauraziju (severni) i Gondvanu (južni). Vremenom od Laurazije će nastati Azija, Evropa i Severna Amerika, a od Gondvane Afrika. Australija, Antarktik i Južna Amerika.

Dakle ništa nije nepromenljivo, pa čak ni kontinenti. Oni se stalno kreću, stalno se spajaju i odvajaju, samo što im je za to potrebno veoma mnogo vremena tako da mi to ne možemo da primetimo. U dalekoj buducnosti za nekih 150 miliona godina naših 7 kontinenata opet će se  spojiti u jedan.

.

TRIJAS (POČETAK MEZOZOIKA)

U trijasu su se pojavili prvi dinosaurusi. Bile su to male, brze i grabljive životinje. Živeli su na velikoj Pangei i mogli su nesmetano  de se sele i da putuju od severnog do južnog pola. Na većem delu Pangee klima je bila topla i suva, i velike tropske pustinje zauzimale su nepregledna prostranstva.

.

JURA (SREDINA MEZOZOIKA)

Jura je vreme u kome su dinosaurusi bili apsolutni gospodari naše Planete. Nema  mesta na kopnu koji ti čudni stvorovi nisu zauzeli i naselili. U vreme jure  ogromna Pangea se već podelila na Lauraziju i Gondvanu između kojih se nalazio okean Tetis. Dakle, nije više postojalo jedinstveno kopno što znači da dinosaurusi više nisu mogli nesmetano da se kreću od  severa do juga naše Planete, jer ih je okean Tetis sada sprečavao da prelaze sa Laurazije na Gondvanu i obrnuto Nećemo sada ulaziti u komplikovane tajne evolucije ovih životinja, već je dovoljno reći da se kao posledica ovih kontinentalnih razdvajanja javila izuzetno:velika raznovrsnost dinosaurusa.

Klima je i dalje bila tropska ali je bilo sve manje pustinja i sve više šuma. Biljni pokrivač je bio mnogo drugačiji i zeleniji nego u trijasu, a šume koje su naseljavale Lauraziju i Gondvanu nisu bile ni nalik današnjim sumama jer u njima nije bilo ni cveća, ni trave, ni ptica pa čak ni leptirova. Nije ih bilo iz prostog razloga što u vreme jure ptice, leptirovi, trava i cveće uopšte nisu ni postojali – njih je priroda „izmislila” tek 30-ak miliona godina kasnije – u kredi.

.

KREDA (KRAJ MEZOZOIKA)

U kredi su kontinenti već počeli da dobijaju koliko toliko današnje obrise. Na južnom polu, prvi put posle 250 miliona godina, počeo je ponovo da pada sneg. Klima je i dalje u najvećem delu Planete bila tropska i vlažna ali ipak na severnom i južnom polu postala je hladnija i donekle slična današnjoj klimi mediterana.

Pojavile su se prve ptice i prve biljke cvetnice. Prvi cvetovi na našoj Planeti procvetali su pre oko 100 miliona godina.

Dinosaurusi su se i dalje nesmetano razvijali. Stotine i hiljade generaciia raznih stegosaurusa, triceratopsa, tiranosaurusa i ostalih živelo je pod okriljem naše Planete. A onda, negde pre 65 miliona godina takav svet  bio je zbrisan sa lica Zemije u jednoj velikoj globalnoj katasrofi. Od dinosaurusa i svega što ih je okruživalo nije ostalo gotovo ništa.

.

DINOSAURSl

Svako zna bar ponešto o dinosaurusima i ta znanja se uglavnom svode na par uopštenih rečenica. Napravite mali eksperiment: pitajte prijatelje ili poznanike šta znaju o dinosaurusima.

U 90% slučajeva dobićete jedan od sledećih odgovora

1.    živeli su u praistoriji

2.   bili su ogromni. teški i glupavi

3. postojale su dve vrste: onaj sa velikim zubima (tiranosaurus) i onaj drugi, debeli sa ogromnim repom, dugačkim vratom i malom glavom (diplodokus)

4.   nešto se desilo i svi su izumrli

Svaki od ovih odgovora je delimicno tačan ali nam ne govori baš mnogo

.

Živeli su u praistoriji:

Šta je to praistorija? Pra-istorija je istorija pre istorije. Istorija obuhvata proteklih 10 hiljada godina, sve pre toga se naziva praistorija. Ljudi imaju vrlo nesiguru predstavu o praistoriji i obično će vam reći da je to vreme kada su živeli praljudi, mamuti i dinosaurusi. Odgovor je doduse tačan ali malo vremenski neusaglasen jer dinosaurusi su nestali sa ove Planete desetinama miliona godina pre pojave pračoveka i mamuta.

dzinovski dinosaurusi

Bili su ogromni, teški i glupavi:

Istina je da je među njima zaista bilo ogromnih vrsta. Neke vrste su dostizale preko dvadeset metara. Koliko se danas zna to su bile najveće kopnene životinje koje su ikada hodile pod kapom nebeskom. Pravi džinovi veliki kao kuće, ali nisu baš svi bili ni veliki ni opasni.

Nekada je postojalo ubeđenje da su to trome i glupe životinje sa veoma malo mozga i majušnoj glavi, međutim to je bila jedna od najvećih zabluda o dinosaurusima. Na svu sreću ovakvo mišljenje je pobijeno mnogim palentološkim primerima i istraživanjima. To nisu mogle biti glupe životinje, pa opstajali su 170 miliona godina! Neko ko toliko dugo gospodari zemljinom kuglom niukom slučaju nemože biti glup. Grupa sa 170 miliona godina bivstvovanja iza sebe mora biti prilagodljiva, usko specijalizovana i savršeno prilagođena prirodnom okruženju.

Druga važna stvar zbog koje je priča o „glupom dinosaurusu“ prevaziđena jeste činjenica da oni nisu prirodno izumrili već da ih je uništila katastrofa velikih razmera.

.

Postojale su dve vrste: onaj sa velikim zubima (Tiranosaurus) i onaj drugi, debeli sa ogromnim repom, dugačkim vratom i malom glavom (Diplodokus):

Dinosaurusi spadaju u grupu gmizavaca (reptila), kao i danjašnji gušteri, zmije, krokodili i kornjače. Oni su bili neverovatno uspešna i raznovrsna grupa životinja. Neki su bili zaista ogromni poput diplodokusa ill brahiosaurusa, ali ne svi. Neki su bili spori i veliki, neki mali i brzi. Neki su bili opasni, pravi krvoloci iz horor filmova, a neki pak bezazleni i mirni biljojedi. Dakle bilo ih je svakakvih.

Kao što danas postoji ogroman broj veoma različitih sisara koji nemaju gotovo ništa zajedničko u izgledu ili veličini npr. slon, zirafa, slepi mis ili delfin tako su se i dinosaurusi razlikovali među sobom – možda čak i više.

.

Nešto se desilo i svi su izumrli.

To je zaista tačno: nešto se desilo i svi su izumrli (ili gotovo svi). Veliki poetični događaj koji već decenijama nadahnjuje pisce i režisere. Nešto se desilo …

Zapravo niko tačno ne zna šta se zaista desilo. Postoji veliki broj teorija mnoge od njih su logične i međusobno se razlikuju samo u detaljima, ali nijedna u potpunosti ne objašnjava tako veliki pomor ogromnog broja vrlo različitih životinja.

Ono što se sa velikom sigurnošću zna jeste da se to desilo pre 65 miliona godina. Katastrofu je izgleda izazvao sudar komete ili meteorita sa Zemljom. Međutim nije se sve to desilo kao na filmovima ili kao u romanima. Nije to bio jedan jedini udar i nije čitav svet dinosaurusa nestao “tokom jednog stravičnog dana i jedne užasne noći“. Kako današnja nauka kaže bila je to kiša kometa ili meteorita koja je udarala u Zemlju tokom nekoliko hiljada godina da bi na kraju potpuno dokrajčila jedan praistorijski svet. „Tokom nekoliko hiljada godina!“ nama to izgleda kao dugačak period, ali gledajući veoma dugo geološko vreme (jer naša Planeta postoji već 4.5 milijardi godina) to je za Zemlju zaista bio samo jedan trenutak u kome je sve uništeno.

Ovu hiljadugodišnju katastrofu preživele su biljke, ptice i primitivni sisari. Dinosaurusi, pterosaurusi i vodeni reptili nisu bili te sreće. Oni su bili isuviše specijalizovani, isuviše prilagođeni svetu koji ih je do tada okruživao, kada je taj svet nestao, nestali su i oni zajedno sa njim.

U sledećem nastavku Kako pronaći dinosaurusa

. . .

6 Responses to "Dinosaurusi – vreme i svet dinosaurusa kada su vladali Zemljom"

  1. suza  12. jun 2012. at 12:03

    stvarno super stranica :)

  2. mima  4. jul 2012. at 15:16

    super mene su uvek zanimali dinosaurusi!

  3. mima  4. jul 2012. at 15:17

    mada ja verujem i da su izumrli i od ledenog doba a i od kometa mada vise verujem u ledeno doba…:D

  4. Dusan  23. april 2013. at 20:13

    ja sam se od malena zainteresovao za DINOSAURUE i dan danas ih obožavam.

  5. milica  7. april 2014. at 15:11

    Pa ja treba da predajem o njima a u mojoj knjizi nema mnogo toga o njim,a na ovoj stranici sam sve nasla sto mi treba>3

  6. Straja  5. maj 2014. at 18:18

    Ja sutra treba da predajem o njima,a ovde sam nasao sve sto mi treba.Super stranica!!!!!!!!!!!! :)

Leave a Reply

Your email address will not be published.


Security Code: