Konstantin

 

Najlepše partizanske rodoljubive pesme iz NOB-a

Ide Tito preko Romanije i on vodi svoje divizije uz najlepše partizanske pesme NOB-a

 

Hteo sam sebi da ispunim jednu želju, a to je da malo slušamo najlepše partizanske rodoljubive pesme iz Drugog Svetskog rata i NOB-a.

U mom slučaju je to veliki paradoks, ja ne volim partizane. Ispravljam se, ja ne volim komuniste i Komunističku partiju – KPJ, a volim partizane i sve one rodoljube koji su se borili protiv fašističkog okupatora u Narodno oslobodilačkoj borbi.

Protiv njih, rodoljuba i boraca u partizanskim jedinicama nemam ništa. Jer, sve je to moj narod. U partizanima je bilo mnogo neukog sveta koji nije znao šta je komunizam, i kakva je to zabluda od koje će veliko zlo poteći i dugoročne posledice. Oni, obični partizani, krajišnici iz zabitih sela i rodoljubi iz urbanih sredina su se hrabro borili protiv okupatora i verovali u jednostavne parole: „bratstvo i jedinstvo, pravda za sve, svi smo jednaki, vlast radnicima i seljacima, dole tajkuni i kapitalisti, hrana za sve, pobedimo fašiste, oslobodimo zemlju od okupatora. „

Partizani su kao vojna rodoljubiva formacija i vojska za mene sasvim u redu. Ne volim u stvari komuniste i komunističku partiju, partizanske komesare i islednike u kožnim mantilima, ideologiju koju su silom ljudima nametnuli. Ne volim diktaturu koju su sprovodili i ne volim obezboženje koje su ljudima usadili. Ne volim nacionalizaciju koju su sproveli i jednoumlje koje su komunisti na silu usadjivali ljudima posle rata. Ali to je sad pa moj problem. Lični. Opet jedan paradoks, volim da čujem ponekad partizanske pesme. Kako to?

Vrlo jednostavno, najlepše partizanske pesme su stvarno dobre pesme. Pisali su ih talentovani pisci i komponovali su ih talentovani kompozitori. I to vredi, i dan danas kada njih, komunista, više nema. Ostale su pesme i rad sam da ih ponovo čujem. I smatram da je to zdrava tolerancija, ceniti vrednost ideološkog neprijatelja.

Nek ove nedelje slušamo malo najlepše partizanske pesme, iako partizana odavno više nema, Ali ostala je pesma. I tolerancija. Moja tolerancija i tolerancija bogougodnih ljudi zdravog razuma i dobrotoljublja. Komunisti to nisu imali i zato su nestali sa istorijske scene. Hvala Bogu.

.

Ide Tito preko Romanije

Oj Kozaro

http://www.youtube.com/watch?v=aBWp2kT-Z7Y

Hej brigade

Kraj Sutjeske hladne vode

Padaj silo i nepravdo

Po šumama i gorama

Na Kordunu grob do groba

Sa Ovčara i Kablara

Vstala Primorska

Budi se istok i zapad

.