Velibor Mihić

 

Saveti starog pesnika mladoj pesnikinji

 

   Za Valentinu

 

Ne započinji pesmu

ako ti srce

ne uzlupa

pesma se rađa u srcu

srce moje

a što iz srca nije

nije na visini

poezije

 

Budi majstor srca

dete moje

Val

srcu treba dati vremena

prvo šegrt pa kalfa

da gladuje i vodu nosi

da se čistotom srca

ponosi

da ume radost da donosi

i oprašta srca grehe

 

Drži se ideje

drži čvrsto uzde

Pegaza

da te ne zbaci iz sedla

on mora osetiti da ti je duša

puna i da stremi

u visine

 

One poverljive stvari

one samo samo samo tvoje

odbaci

taj kovčežić pripada

samo tebi

ne iznosi svoje krvi

šapate

ne poklanjaj svojih snova

drhtaje

osim osim osim

ako ti srce ne grca

uz moje

eeeeeee

 

Pesma treba da je

ozbiljna građevina

da poštuje statiku

linija i treperenja

da ima boju i miris

lepota je u pevanju a ne u

potpisu

ma kako bio kaligrafski i

od ma kakvog rosnog poljupca

izveden

jak kao Etna

lagan kao leptir

 

Ljubavna pesma

dete moje

Val

takva treba da ti

poraste do srca

do suznog smeha ali i

do smešnih suza

jer sve suze

i najiskrenije

jednog dana

iskopne

dok se osvrneš

obrazi su ti suvi

i nova ljubav zove

Naše pesme su

knjiga našeg života

u kojoj se listaju

okreću drhture

ječe i zveče

dani

 

Pesma ne sme

da ti plače na ramenu

traži pozajmicu

ne sme previše

da filozofira

da se modira prenemaže

i ludira

nije lepo da

besni i mršti se

potamo se

nije samo

dva-tri uzdaha

i da se svrsta na tvoju stranu

Ali svakako mi ostavi

meni meni

bar red-dva

da se i ja dokažem

u uzdisaju

 

Ne sme biti samo tako

napisana

treba da je od ljubavi

i tvog nesna

izatkana

Kad izleti iz tvog srca

poljubi joj krila vita

pesma treba da je

Anđeo tvoje duše

što sa srcem

razgovara

 

Kad tvoja pesma

Val

u tebi odjekne

hej evo me evo me evo

u ogledalu

to je bogami pesma

naći će odziv

i u drugima

Voleće te

postaće tvoja adresa

kao ona kratka reč

premoderna

ali neću da je izgovorim

Da i u drugima

To je dobar znak

ako je voliš

i ona će voleti tebe

ako joj hitaš kao kući

ako je tvoja pesma

tvoja leja

tvoja luka

tvoja kuća

 

Kad ispevaš neku pesmu

draga moja

moj užički Anđele

ako je tebe manje

pesme je više

Tad zahvali Bogu

što ti je dozvolio

da proviriš u večnost

Poezije

 

Sve je u pesmi isto

i ništa nije

Isti smo mi

sve dok nas ljubav

ne promeni

dok od nas ne napravi

snimke borove palate

šminke korove plate

mitinge sove salate

lupinge snove kravate

i izgubimo se

u nepovrate

taman posla

ne desilo se

 

Pesma treba da ima

tajnu sobu

tajno vreme

i ključ kojim se

otključava iznutra

A unutra sedim ja

tvoja tajna

i čitam tvoju

sjajnu pesmu

s usana

 

U toj pesmi

treba da sam

tvoja ruka tvoja zemlja

ukus šljive iz Užica

šesto čulo u tvom umu

a ja tvoja drugarica

 

Niko ne sme

da sumnja u tvoje pesme

ti si gospodarica

Poezije

srasle ste Božjim štepom

i prati te kao senka

i gazi stopama

tvog srca i tvoje krvi

 

Hoću prvo

da ti pesmu vidim u očima

kraj duše

na tvojim krilima

na jeziku

pa onda da mi je

kažeš

da bih je čuo

po drugi put

 

Uz glavnu pesmu

dobro je da ispevaš

i pomoćnu

jutarnju ili ponoćnu

pa kad mi je najteže

da pripomogne

jer nekad mi snage

nedostaje

 

Voli vladaj viči u nju

da u pesmi čujem

samo tvoj glas

da osetim

da je samo samo samo

za mene

tvoje mlado srce

tvoje mlado krilo

u mladosti svojoj

samo meni meni meni

žuborilo

 

oOo