Nije mi teško … kako promeniti život na bolje – kontrola misli i društva
Konstantin
Promeniti život na bolje
Ako želite da promenite život krenite od vaših misli. Kako? Nije teško. Samo recite sebi: „Nije mi teško!“
Inspirisan tekstom o meditaciji, morao sam da napišem i ja ponešto na tu temu – kako promeniti život na bolje. Ali bez meditacije. I sve to povezano sa tim kako da promenite život na bolje, onaj jedan i jadan život koji umesto vas vode političari. Zato sam rešio da pišem sigurno i odlučno, da investiram u vaše novo radno mesto, sigurnost i bolji život u koaliciji sa „malo sutra“.
Pre svega morate da usvojite novi način mišljenja, da negujete nove i bolje misli. Većina stvari nam se dešava u glavi, tu je naš raj i naš pakao. Spoljašnje okolnosti skoro nikada nisu tako dramatične i teške kao što su to naše misli. Mi umišljamo naš život.
Misli nas vode do visina najveće egzaltacije i ushićenje i najcrnjeg pada i depresije. A spolja je sve manje više isto, samo se u našoj glavi dešavaju „čudesa“. Zato izaberite šta ćete i o čemu misliti. Odbacite od sebe turobne i mračne misli, misli o osveti, teškoći, mržnji, zaveri, odbacite od sebe misli o spletkama, o pokvarenosti, o prevarama i misli pune straha za zdravlje.
Mnogi su naviknuti da misle loše o sebi, drugima ili svetu. Taj način mišljenja je stvoren od strane sredine u kojoj boravimo, od našeg znanja, proživljenog iskustva, doživljenih emocija, lične inteligencije, kao i od samog karaktera osobe. Neke osobe lakše usvajaju loše misli i ideje, sugestivne su i sklone crnilu. To dobro razumite. Neko i nešto je stvorilo vaše misli takve kakve su sada, to mahom niste bili vi. Roditelji, prijatelji, knjige, filmovi, mediji, učitelji, demoni, oni su vam kreirali sliku sveta u kojoj proživljavate vaše živote iako vi puni samozaljubljenosti i sujete mislite da ste baš vi kreator svog misaonog univerzuma i sopstvene pameti. Nije tako! Opet su vas zavarali. Napunili su vas pogrešnim i ružnim mislima kao punjenje golubove.
Odbacite takve crne i turobne misli lagano. Odbacite „tudje“ misli. Odbacite misli koje nisu stvarnost, ukinite ih tako što ćete ih postati svesni. Bez napora, samo ih posmatrajte i videćete da su došle niotkuda, bez nekog razloga ili uzroka i da vas truju. Onda uvedite kontrolu tih misli. Nemojte misliti o njima. Recite sebi jednostavno, zadajte si komandu, da o njima nećete misliti. Istisnite ih iz uma, lagano. I budite disciplinovani, uvek ih lagano istisnite kada se pojave. Odbijajte ih. Pravoslavni vernici se uvek u takvim situacijama kratko pomole za zaštitu i prekrste.
Na primer, javi vam se misao da će biti rata ili propasti sveta. Pa šta onda? Malo toga vi možete promeniti na globalnm planu. Zapravo možete napraviti još veću štetu šireći vašu paranoju i strahove dalje i plašeći najbliže. Odbacite tu misao. Razmišljajte o nečemu korisnom i lepom što vam sada znači.
Ili vam se javi misao da ćete oboleti, da će se nešto strašno desiti, da ćete ostati bez posla. Odbacite to sve od sebe. Kažeš samo: „Sveta Majko spasi me“ i prekrstiš se. Svoje brige predaješ Svetoj Majci i moliš je za vodjstvo, jer ona mnogo bolje zna šta ti je potrebno i ima veću moć da te zaštiti od tvojih malih ljudskih sila.
Svakodnevno slušaš vesti o katastrofama i odlukama koje zvuče katastrofalno. Ujedno, sve te vesti se uvek pojavljuju u svojoj negaciji, kao suprotnost, smenjujući se iz dana u dan, čas su vesti tragične čas su optimistične. To je podvala Lukavog, koji ljude pobudjuje da šire nesigurnost i paniku. „Biće smak sveta, neće biti smak sveta“, „Javila se nova neizlečiva bolest koja će na sve pobiti. Nije bolest tako strašna.“ „Primiće nas u Evropu. Neće nas primiti u Evropu“ „Biće još dublja kriza. Počeli smo da izlazimo iz krize“ „Horoskop mi nije naklonjen, to je strašno. Horoskop mi je naklonjen, super“.
Svakodnevno vas muče demonske vesti, koje vas greju i hlade trošeći vašu emotivnu energiju i iscrpljuju vas. Odbacite sve te informacije, prekinite tok lažnog i zavodljivog informisanja. Vas to više ne zanima, gledate svoja posla i svoj svakodnevni život i obaveze koje imate. Tu je vaš smisao a ne u globalnim prevarama. Mislite o lepim i korisnim stvarima, budite kreativni.
Ali pazite da u tome ne napravite suprotnu grešku. Ne bežite u sanjarenje, jednostavno rešavajte na miran način neki problem, ili razmišljajte kreativno kako da nešto unapredite, nešto stvarno i postojeće, ne neku imaginaciju. Sanjarenje je loše ako obuzme za stalno čoveka. Jer i sanjarenje vas zavodi, odvodi u nerealnost i odvaja od sveta, čini vas ranjivim. Sanjarenje i previše maštanja ljude izoluju i stvaraju od njih izgnanike, jer postajete osetljivi na stvarnost onakvu kakva jeste, pošto očekujete da bude nalik vašim snovima. Probudite se! Odmah!
Gledajte život onakvim kakav jeste, bez zatamnjivanja ili ulepšavanja, tako ćete i promeniti život na bolje.
U promeni načina života promenite i sopstveno okruženje
Niste svesni koliko sredina u kojoj ste deluje negativno ili pozitivno na vas. Upetljanost u probleme drugih zna da bude vrlo opterećujuće ali isto tako i podrška drugih ljudi zna da vas podigne i izdigne. Zato procenite ko su vam prijatelji, partneri, u kakvom ste okruženju, čime se oni bave i šta rade, šta i kako misle. Ako je to nešto što je dekonstruktivno, ako su to misli pune zlobe, mržnje i ogovaranja, ako vas uvlače u zavere i spletkarenja, onda delite i njihovu sudbinu i negativne energije koje kreiraju. Bežite od toga! Bežite od takvih ljudi i takvih dogadjanja. Ne treba da se uvlačite u negativnu atmosferu. Jednostavno napustite to polje očitavanja zla. Napustite te ljude, odnosno držite ih dalje od sebe, na distanci. Vrlo vas skupo košta život sa njima.
Pomozite im ako vam pomoć traže. Ali ne pomažite im ako će to vas oboriti u njihov emotivni i misaoni mulj. I ne izigravajte napornu milosrdnu sestru za ljude koji vašu pomoć ne prepoznaju. Vi hoćete na silu da im pomognete a njima to smeta. Pazite se toga, navlačite sebi i njima muku.
Ako su vam bližnji, molite se i borite se za njih, jer su vaša deca, bračni partneri, roditelji i rodjaci. To vam je duhovna obaveza, ali to ne znači i da primate njihove energetske uticaje tame. Najbolja odbrana od toga je molitva za bližnje. Molite se vašem Svecu zaštitniku, Gospodu Isusu Hristu ili Majci Božijoj da oni pomognu vašem bližnjem. Ne vi, nego oni da pomognu, vaša je samo molba i molitva, jer su vaše snage nejake i vi i ne znate šta je najkorisnije za vaše bližnje.
U životu ima više negativnih i mračnih, pesimističnih, napetih i manijakalnih ljudi nego blaženih i smirenih. Jednostavno, budite sebični kada se susretnete sa crnim i negativnim ljudima u svom okruženju, jer ćete tako sačuvati i svoju dušu. Mnogi negativni i mračni ljudi su talentovani i harizmatični da vas uvuku u svoj svet, da vas izmanipulišu i navedu da delite njihove patnje, odnosno da uvećavate patnje ovoga sveta. Odbacite to od sebe, isecite problem u startu, klonite se takvih ljudi, makar vam najbolji prijatelji bili.
I bežite od takvih ljudi ma gde oni bili i ma kakvo vam obećanje lagodnog života davali. I kada su takvi ljudi u strukturi vlasti, moći i novca, uvek ćete uz njih patiti i pratiti njihovu jadnu i surovu sudbinu, koja ih pre ili kasnije dočeka. Ne treba vam to. Žrtvujte sva obećanja statusa, novca, karijere, uspeha, odagnajte ih od sebe i prihvatite lepšu sudbinu, jer su čudni putevi Božiji, i svuda se nadje način da neko pošten i dobar ostvari svoju sreću a da ne mora da uprlja i svoju dušu. Za takve gestove vam treba hrabrost, ali se isplati. Sreća prati hrabre.
S druge strane, prilazite i družite se sa onim ljudima koji su pozitivni, puni optimizma, životnog duha, koji vas osvešćuju, koji vam bude nadu, pomažu vas. Družite se sa onim osobama koje su nesebične, plemenite i imaju pozitivne misli. Družite se sa ljudima koji su istinski vernici, jer njih štiti molitva i blagodat Svetih. Kroz njih ćete i vi napredovati.
Izbegavajte neo paganine i sve one koji misle da sreća leži tamo negde, u nekoj novoj ili staroj veri, simbolima, ritualima, knjigama i obredima. Ma kako takvi ljudi bili veseli i naizgled srećni, bežite od tih večitih tragalaca za srećom, jer se njihov entuzijazam lako obrne u svirepu agresivnost. Ljudi koji samo umom i dečijom radoznalošću sagledavaju svet imaju hladno srce, a hladno srce je surovo.
Sklonite se od ljudi koji vole novac i vlast. Oni će vas prvom prilikom izdati zbog jednog od ova dva. Njima cilj uvek opravdava sredstvo. A vi ste samo sredstvo do cilja. I nikada nećete razumeti otudjenost takvih ljudi od ljudskosti, jer su njihove duše okoštale i otupele za ljubav prema bližnjemu.
Ne idite na mesta i u sredine gde se gaji primitivizam, neguje kič i vaspitava bezgranična sloboda. To su legla kriminala, nasilja i agresije. Osobama u takvim sredinama vlada euforija i manijakalna želja za radošću, koja se pretvara u nasilje. Oni su srećni samo kada igraju uz muziku ili napadaju slabije. To su osobe posvećene demonu euforije a taj demon je neuračunljiv, od najvećeg prijatelja očas posla napravi žrtvu.
Sve u svemu birajte smireno mesta i ljude sa kojima ćete živeti i sa kojima ćete se družiti.
.
Promenite loše navike je put za kako promeniti život
Uz to, za svaku promenu koju nameravate da sprovedete potrebna vam je volja, napor i savladjivanje prepreka. Medjutim, vi ste se ulenjili, ili vam jednostavno neke stvari ne prijaju. Postali ste razmaženi. Deluje kao da nikada nećete promeniti vaše loše namere. Nemate vere u sebe i svoje sposobonosti. Mislite da vi to ne možete, jer je suviše teško. To vam se sve dešava u glavi. To ne mora da bude teško. Uvek sebi recite samo jednu probudjujuću rečenicu, i recite je sebi nekoliko puta:
„Nije mi teško. Nije mi teško. Nije mi teško“.
.
Objavio Konstantin
, 13. maj 2012.. Kategorija Život.
Sve aktivnosti oko ovog članka možete pratiti putem RSS 2.0.
Možete ostaviti i komentar ili povratnu vezu na ovaj članak.
50 komentara na Nije mi teško … kako promeniti život na bolje – kontrola misli i društva
Ostavite odgovor
Konstantin
15. maj 2012. u 15:53
A da i liturgija. Što češće na liturgiju, što češće. Prvo će da vam sve smeta, da bivate umorni, nervozni, nestrpljivi. Na kraju ćete da trčite da ne propustite liturgiju i umiljenje. Naravno, ako vam ašov bude veliki i ako se budete dobro oznojili „kopajući“ u medjuvremenu.
Marta
15. maj 2012. u 15:55
Obećala sa tamo neki tekst ponovno napisati.Nemam volje,sve smo nekako rekli.Pa mogu reći,dobro mi je ovdje.To je sve.Kako sam se u početku osjećala,a kako sada.Nije sve tako različito kod nas.I znate šta,neka su i razlike,sve što govorite razumijem,da je bar kod nas raspoloživih duhovnika,ovdje si prepušten sam sebi,ne baš,imaš Krista i sakramente i imaš sve,al katkad kad te napadaju demoni,nemaš s kim razgovarati,jer možda si lud,trebaš uzimati apaurin,jer mnogi svećenici govore kako đavao ne postoji,ne svi al mnogi.Što sam sve prošla …I umorila sam se jako.Svakodnevno sam na misi.To mi daje snagu,živoga Boga.Moj suprug,nije baš u vjeri.Što biste vi rekli kada bih vam rekla kako me je noću tukao njegov demon alkohola?Da lažem?Da sam luda.Sve je počelo mojim istinskim obraćenjem i koliko sam više nastojala biti Isusova,napadi su bili žešći.Do očitovanja.I kada je suprug došao doma pod utjecajem alkohola, što je običaj,već u njemu nisam vidjela sliku Božju nego onu drugu.Al treba razlikovati duha od čovjeka,da ne bismo zamrzili čovjeka kojega Bog voli.Ne bih vam sad tu htjela sve pisati,uglavnom imala sam duhovno ratovanje sa demonom alkohola koji me istukao preko tijela supruga dok je spavao.Dvije aktivnosti istovremeno. Samo zato što sam bila neispavana potukla sam se sa demonom fizički,dok nisam shvatila da u rame udaram supruga.Onda sam se pomolila za oboje,poškropila blagoslovljenom vodom oboje i zaspala.Nisam se bojala.Imala sam snagu Kristovu al svoj način.Ne baš mudar.Suprug se ne sjeća ničega,bar sada ne pije kada sam mu ispričala, a ja nemam nikakve masnice na grudima gdje sam dobila batina,niti me što boli.To zahvaljujem Bogu.Ovo je isječak.Mogu reći da se demoni ne pojavljuju nužno zbog nečijeg grijeha,moga osobnoga,nego Gospodin katkad dopusti nešto na izgradnju duše a i za spas drugoga katkad otrpimo.Možda se ovo ne slaže sa vašom teologijom,mogu reći Isus me jako voli i pomaže mi.Dobro je imati duhovnika,da ti dadne snagu kroz molitvu,al najveći dio moraš proći sam.Kao slijepac dopustiti Gospodinu da te vodi sa potpunim povjerenjem i predanjem.I svakako zagovor Blažene Djevice Marije,ta ona je zmiji glavu zgazila.Nje se jako boji.Moje iskustvo.Ima toga još,al nije za priču ovdje.Bog mi je pomoć i pomaže,u Njega se uzdam.
Marta
15. maj 2012. u 16:05
Vojsije ,Gospod čuje grešnika ako se grešnik sa povjerenjem i svim srcem obrati Bogu.Al tada se i u srcu grešnika nešto pomakne,odlomi i grešnik više ne želi ići starim koracima,u sebi ima čežnju sa Bogom.To vas odvede na liturgiju,tamo su vam dani svećenici,a njima je dana vlast odozgor za molitvu zagovora za vas,jer predstavljaju Krista na zemlji po sakramentu svetog reda. Stvar je i u poslušnosti onomu što nam je Krist ostavio po uskrsnuću.I tako ljubimo Krista,iz poslušnosti.Ne sudimo i opraštamo im,jer i oni su ljudi.U tome je Ljubav Isusova.
Marta
15. maj 2012. u 16:13
LJUBITI DRUGE
Biti sličan Kristu jest prepoznati Isusa u drugima. Na svojim putovanjima srećem mnoge drage muškarce i žene za koje znam da su potpuno predani Gospodinu. Onoga trenutka kad ih sretnem, moje srce poskoči. Iako se nikada ranije nismo sreli, imam svjedočanstvo Duha Svetoga da su puni Krista.
Još uvijek mogu vidjeti lica nekih pastora, biskupa, siromašnih uličnih evanđelista. Bez ijedne izgovorene riječi, shvatio sam onoga trenutka kad sam ih sreo: „Ovaj je muškarac bio s Isusom. Ova je žena zadovoljna u Kristu.“ Pozdravljajući ih, uvijek kažem ono što bih htio da drugi kažu za mene: „Brate, sestro, u tebi vidim Isusa.“
Sličnost s Kristom u vezi je s time kako se ponašam prema onima koji nisu iz moje obitelji, ljubeći druge kao što Krist ljubi nas. Međutim, to znači ljubiti i naše neprijatelje, one koji nas mrze, koji nas zlobno iskorištavaju, koji nisu u stanju ljubiti nas. A mi to trebamo činiti ne očekujući ništa zauzvrat. Ljudski govoreći, ljubiti na taj način nije moguće. Ne postoje knjige s formulom za to, ne postoji skup principa ili neka količina ljudske pameti koji bi nam pokazali kako ljubiti naše neprijatelje kao što je Krist ljubio nas. A mi to moramo činiti uvijek sa sve većom odlučnošću. Kako, dakle, to činimo? Kako ljubim muslimana koji me pljunuo u lice samo blok od naše crkve? Kako ljubim ljude koji me na Internetu nazivaju lažnim prorokom? Kako ljubim homoseksualce koji paradiraju Petom avenijom noseći transparente koji govore: „Isus je bio homoseksualac“? Kako ih doista ljubim u Kristu? U svojoj vlastitoj sposobnosti ne znam čak ljubiti ni druge kršćane.
To mora biti djelo Duha Svetoga. Isus se molio Ocu: „…da u njima trajno bude ljubav kojom si me ljubio, i ja u njima“ (Iv 17,26). Krist traži Oca da stavi svoju ljubav u nas. I obećava da će nam Duh Sveti pokazivati kako da tu ljubav živimo.
Duh Sveti vjerno će sabrati sve načine kojima je Krist ljubio druge i pokazati nam to (Iv 16,15). Doista, Duh se veseli pokazujući nam više o Isusu. To je razlog zašto boravi u našim tjelesnim hramovima – da nas uči o Kristu. „Vi ga poznajete, jer boravi s vama i jer će biti u vama … on će vas naučiti sve“ (Iv 14,17.26).
iz pera pokojnog pastora
POSTED BY DAVID WILKERSON
http://davidwilkersonincroatian.blogspot.com/2009/09/ljubiti-druge.html
Ja ovo poštivam i vjerujem da je tako.Zato sam stavila,iako nas mnoge stvari dijele.Na kraju i katolici ovo vjeruju.
Marta
15. maj 2012. u 16:18
„Zato ortodoksni pravoslavci neće da ulaze u raspravu sa vama, i deluju grubo kao Fitilj Dogme, jer vide iz koje pozicije krećete i koliko ste u stvari nezaštićeni. I da ne bi preuzeli vaše duhove. Opasajte se i naoružajte mirom, tvrdom verom i šutnjom „.Ovo mi je promaklo.Pa čemu strah,GDJE JE LJUBAV,PRIJATELJSTVO,ONDJE JE I BOG.Tko se boji na njega će doći demon straha.U ljubavi nema straha.(piše u Pismu).Nasmijala sam se.u jednu ruku i razumijem,moja narav,nije sve demon,no ako sam ja takva a oni u miru onda i ne može išta naškodti,preko mira demon ne može.A za šutnju se u potpunosti slažem s Vama.Iscrpilo me iako sam s dobrim namjerama došla.Umorila sam se od sebe same. A i nije neka duhovnost sjediti za računalom.Pozdrav
Vojsije
15. maj 2012. u 16:50
Gosn Konstantni zar zaista mislite da ne poznajem taj put ? Moja replika bi samo proširila temu pa odustajem do neke druge prilike . Da damo priliku nekom da iskomentariše vaš gornji po meni odlični tekst . Kao da ga niste vi pisali
Konstantin
15. maj 2012. u 17:16
Vidite dragi Vojsije slučaj naše sestre Marte. Vi bi u vašem sholastičkom hrišćanstvu negirali postojanje Martinog sveta i preporučili joj psihijatra. I lekove.
Ili u drugom slučaju, ako i prihvatite da to postoji, možda bi hrabro i samouvereno bi krenuli da rešavate njen problem a da niste obučeni i spremni za isti. Jer, svakako ne bi „klečali na kukuruzu“ da naučite od starijih i iskusnijih duhovnika o čemu se tu radi i kako pomoći verniku koji vidi onostrano.
Draga Marta, iz moje početne šale iskočiše na videlo sile kojima naša snaga nije dorasla. Za razliku od katoličkih svećenika, pravoslavni monasi ne beže od odgovornosti borbe protiv demonskih sila, ali i to se radi organizovano. Protiv vaših nemira ne može da se bavi običan sveštenik ili monah, to mora biti duhovno uznapredovali duhovnik. Morali bi verovatno proći i obred jeloosvećenja, i čitati molitvu Svetom Kiprijanu, mislim da je čak objavljena i na ovom blogu.
Ali ja nisam dorastao ni da vas savetujem po tom pitanju. Pronadjite neki pravoslavni manastir u vašoj blizini, i pokušajte da stupite u kontakt sa bratstvom ili sestrinstvom, izložite im vaš problem, a oni će odlučiti kojim putem treba ići.
Vojsije
15. maj 2012. u 17:32
Malo ga preteraste s tim što ‘znate’ šta bih ja uradio . Čini mi se da vam vaša vera u crkvu malo zaklanja Boga .
Marta
15. maj 2012. u 18:31
Dragi Konstantine,zahvaljujem na komunikaciji na dobronamjernm savjetima,al ne bojte se Isus kaže,ja sam sa vama,tako ja sam sa Martom,kaže Isus,jer ja sam otkupio svijet.Budući da nisam pravoslavka,ne bi htjela ni sa jednom vjerom eksperimentirati,niti se miješati.Nastojat ću na svom putu po Božjoj providnosti i volji za mene.Ja se ničeg ne bojim.Ni neprijatelja,ni smrti.Bojim se jedino da ne zatajim Isusa kao Petar.Eto,skoro sam rekla,sjetite me se u molitvi a onda se sjetih da vi ne molite jedni za druge.Ja shvaćam da treba biti oprezan.Al Isus nam je ostavio autoritet u svome imenu.Nema ništa jače od Njega.Imam jednog svećenika na putu,neće mi biti ništa.A imam i vrhovnog svećenika Isusa.Mnogi su se oslobodili od katolika – đavla ustrajnim molitvama krunice,dakle Mariji (kod vas je brojanica),mnogima su pa i meni krunice bile pokidane a da ih sami nismo pokidali,djelo sotone,znamo.Dobro je imati monahe,pustinjake,svećenike.Kako bismo vjerovali da nema monaha i ostalih?Kada dođu teška vremena mučenja,Otkrivenja,morat ćete se osloniti na snagu Isusovu.Što da vas Isus stavi na kušnju kao što je i sam bio 40 dana u pustinji.Ako ljubimo Isusa,moramo ga ljubiti do kraja,do smrti,do svoje krvi.Jesmo li spremni umrijeti za Krista?A vrijeme Otkrivenja nije daleko,vrijeme mučenika.Svi smo ovdje,nema katolika,protestanata,pravoslavnih,samo onih koji će svoj život dati za Isusa.Kad dođu takva vremena dao Bog da imamo jedinstvo da smo na pomoć i utjehu jedni drugima.Ja ne znam govoriti drugačije nego iz svoje vjere.Poštivam vaše,može se puno naučiti,mislim da i iz pravoslavlja i iz katoličkog pa i protestantskog ima dobrog.Može se naći i ono što nas razdvaja.Al zajednički nam je Krist i nama-Marija.Braćo pravoslavci,nemojte se bojati katolika.Ja vas ljubim u Kristu.Neka vas blagoslovi i čuva Naš Trojstveni Bog,Otac,Sin i Duh Sveti.Amen.S ovim bih vas pozdravila.Svako dobro.
Marta
15. maj 2012. u 18:46
Evo,imam ovu knjigu,divna je poput tekstova vaših mistika svetaca,ako se ne bojite katoličke literature ostavljam i preporučam.Može se i naručiti,pa da vide katolici ako su na ovom blogu,baš ih i nema…
http://www.verbum.hr/knjige/kako-cemo-ljubiti-isusa-krista-dzepni-uvez-4639/
Tko ljubi Krista,ljubi poniznost,ne uznosi se vlastitim vrlinama,nego se ponizuje i godi mu kad je ponižen.Oholica je kao naduti balon koji sam sebi izgleda velik,a ustvari se sva njegova veličina svodi na malo zraka koji za tren isčezava.Tko Boga ljubi,doista je ponizan i ne nadimlje se ni onda ako posjeduje neku vrlinu.On zna da je sve što ima dar Božji i da je njegov jedino grijeh zbog kojega,priznajući se nedostojnim milosti Božjih,što ih više prima,više se ponizuje.
To je tek odlomak.Temelj djela nalazi se u crkvenom nauku i Sv.Pismu.O svemu više na stranici,možete prelistati knjigu i vidjeti sadržaj.
Konstantin
15. maj 2012. u 18:58
Draga Marta, vidjenje onostranog i delovanje onostranih sila ne bi trebalo a ni smelo da vam se dogadja. Potražite pomoć.
Ne verujte samo u svoje sopstvene snage, niko se ne spašava sam. Zato i postoji nebeska i zemaljska hijerarhija, stepeni čistote, napredovanja i duhovne snage. Nema preskakanja stepenica, preskakanja Crkve. Nema samostalnog puta spasenja, ima samo samostalnih iskušenja i trpljenja.
Pravoslavni se mole jedni za druge, krivo ste me shvatili. Mole se i za svoju zemlju, crkvu, dom, porodicu, za ono što krštenjem dele sa bližnjima. Mnoge su duše spašene molitvom svetitelja ili Svete Majke, koja se za neku dušu zauzme.
Molimo se i za neprijatelje, i za razbojnike, okultiste, alkoholičare, bolesne, ali moramo imati visok stepen savršenstva u molitvi da bi to smeli da radimo bez duševne štete. Naše duše moraju biti jako čiste da bi mogle da uznesu molitvu Svetoj Majci ili Svecu zaštitniku protiv jakih sila koje obitavaju u materijalnom svetu.
I nije stvar u tome da je molitva opasna i štetna, nego kontakt sa silama protiv kojih se borimo. One će naći najmanju pukotinu, slabost, strast, greh, da udju u dušu molitvenika, samo ako dobiju razlog za to. A molitvom ih vi izazivate. Zbog toga mi naše molitve predajemo sveštenim licima i monasima u crkvama da se pomole za one kojima je pomoć potrebna jer mi nismo dovoljno osposobljeni i zaštićeni.
Nije se igrati. I nije u pitanju verski eksperiment, već pronalaženje duhovnog lekara, a vaša vera u Sina Božijeg i Svetu Majku će ostati sa vama, samo će terapija biti drugačija.
S Bogom u dobro zdravlje!
Marta
15. maj 2012. u 19:27
Ne brinite,javit ću se.Sve sam razumjela.Potrebna je duhovna pratnja.Gospodin mi je poslao iskusnog svećenika katolika.Samo mu se trebam javiti,nakon dugo vremena.Osjećala bih se ko Juda da napustim svoje,ne mogu to.Molitva je uvijek rizik,uvijek.Duše će nam bit čiste skroz tek gore.Znate li da se demoni obruše i na svećenike koji mole,za osvetu.Pa ipak mole.Ali isto trebamo imati povjerenja da nas Bog ljubi i da nas neće ostaviti da nas sotona ubije.To sam mislila,uz dužno poštivanje prema monasima,svećenicima.I dali bi opće jedan pravoslavni htio moliti za nekog katolika a da on ostane u svojoj vjeri?Zahvaljujem na svemu,pa eto,preporučujem se u nakane onih koji će moliti,za mene,muža i brak.
Marta
16. maj 2012. u 10:08
@Vojsije,ako ste tu,želim Vam nešto ostaviti.“Pet minuta za tebe“ – svakodnevna pouka ,meditacija,kratka o Bogu prenesena u ovaj život,govori velečasni Tomislav Ivančić,jedno vrijeme i egzorcist,predavač na katoličkom bogoslovnom fakultetu,imate svaki dan novi kratki govor ovdje
http://www.ple-mir.com/ a ako želite možete prelistati naš list“ Ljubite jedni druge“ na stranici Isusovaca http://www.scj.hr/index.php?tekst=243
Naravno,ako želite. Ne zamjerite. Bilo mi je drago biti s Vama. Često ste me nasmijali. Svako dobro. Vrijeme je da odletim i da svak ima svoj mir. Po svome.
Vojsije
16. maj 2012. u 11:42
Raduje me ako sam uspeo da vas nasmejem . Smeh je najbolje odbrambeno oruzje .
Marta
16. maj 2012. u 14:09
Ne sjećam se kad sam se smijala da se moram savinuti od smijeha.Ima u Vama nešto bezazleno i duhovito,bez obzira na strogost vaše braće,i koliko Vam se ukazuje na ovo ili ono,djetinje dobro i nepokvareno.Ostajte nam vedri.
Vojsije
16. maj 2012. u 14:16
Hvala Vam , odavno nisam dobio lepse komplimente. Bar ne u ovom zivotu
Marta
16. maj 2012. u 14:29
A u drugom životu bit će vam dovoljan Bog koji će vas grliti na nebesima.Vjerujem u to.
Marta
16. maj 2012. u 14:46
@Vojsije,Ti si jedinstveno biće.Ukucaj Ti si jedinstveno biće PPS i treća odozgor,(www.pastoralmladih) pogledaj.Za tebe.Mogla bih ti posvjedočiti što se dogodilo kad sam ja to pogledala,ovako prvo ti pogledaj.
Marta
16. maj 2012. u 15:16
Kada sam mailom dobila tu prezentaciju dogodilo se da me kroz priču dotakao Bog.On je Eli iz priče a ja Drvenak.Plakala sam čitajući i gledaju prezentaciju ali sam osjećala kako me Bog dotiče i skida naljepnice,iscjeljuje mi rane,srce.Nakon prezentacije ostala sam samo Bog i ja u dubokoj tišini i mislim da su mi suze klizile bar još pola sata,a klizile su od radosti susreta sa Gospodinom.Od tada sam drugačija,jača.Gospodin je sveprisutan,kada ga dozoveš pored tebe je,ispred tebe i iza tebe a i u tebi jer stvoreni smo na sliku Njegovu.Gospodin čuje grešnika,briše mu suze i povija rane.I čini ga novim.I zove se Isus.U dlanove te je svoje urezao i zazvao te imenom Vojsije ili kako se već zoveš.Kaže ti „moj si“.
Postoji i druga ista prezentacija sa drugom glazbenom podlogom ovdje http://www.youtube.com/watch?v=mdselsQK8jo
Ti si Božji original,jedini na kugli zemaljskoj,važan si mu,njegovo si dijete. Bog te voli.
pozdrav.
Vojsije
16. maj 2012. u 16:18
Zaista lepa bajka . Zapravo istina. Znam da ne znaci mnogo ali vam lepim jos jednu zvezdicu
. I nemojte me hvaliti vise , pogordicu se pa pomisliti da sam zaista takav 
Marta
16. maj 2012. u 18:40
@Vojsije
Nije gordost voljeti sebe, -jer te Bog stvorio iz ljubavi i drži te u svojoj ljubavi. -“Ljubi bližnjega svoga kao sebe samoga“ – .Samo osoba koja voli sebe,voli i drugoga,pa i Boga.To je zdrava ljubav,a ne narcisoidna oholost.Tko“ zdravo“ljubi sebe, prihvaća sebe kakav jest sa krepostima i slabostima.Samo čovjek koji sebe prihvaća u slabostima može voljeti drugoga u njegovim slabostima i u njegovim vrlinama ,a da nismo zavidni ili da se ne osjećamo manje vrijedni.Bit je dopustiti Bogu da te ljubi kakav jesi i prihvatiti sebe Božjim očima.Ne odlaziti u krivnju i odbačenost,radije se uteći Gospodinu koji te stvorio i čija te ljubav samo može beskrajno preobražavati.Samo trebaš dopustiti da te voli.Bog ništa ne čini na silu,on čeka da mu se Njegovo dijete vrati,dopušta ti izabrani put,tvoju volju.Poanta priče jest da nas Bog voli i da smo svi u Njegovim očima vrijedni.Samo on je kadar vidjeti u čovječje srce.Samo on je Pravi Sudac,Milosrdni Sudac,jer da nam sudi po pravdi loše bi se svi proveli,ali svi na kugli zemaljskoj.
Primite ovu moju pohvalu,ne kao moju, nego kao Božju,jer Bog govori po ljudima,ja sam se samo sjetila da bih Vam to mogla dati da pogledate,a Bog je učinio po autoru priče da svoju ljubav pretoči u knjižici Ti si jedinstveno biće.Katkad i jedna pohvala može učiniti da čovjekovo srce ozdravi.Kritiziranje ranjava,čupa u čovjeku osim korova i ono dobro.
Ponizan čovjek katkad prihvati i pohvalu.Nije poniznost samo davati,poniznost nas uči i primati.Kome je teže?Gladnom čovjeku koji prima ili onome što mu daje?Onaj koji daje,može se osjetiti i velik što daje ili mu je lakše,katkad daje i od svoga suviška,a onaj koji prima nema ništa doli srca zahvalnosti,nema čime uzvratiti nego samo primiti u zahvalnosti srca.Zahvalite Isusu,ne meni, što Vas voli bezuvjetnom ljubavlju.Njemu daje umjesto zvijezdice neku svoju molitvu zahvale,svojim riječima.
Prvo sam pomislila,daj Marta,sad će drugi reći,gle je opet pametuje,širi Evanđelje,ma šta si ona to umišlja,ko je ona,zar je veća i od Hrista,zar ona spasava svet.Moja me vjera učila i uči da nasljedujemo Krista i „dajemo“ ga jedni drugima,ne da namećemo ili preobraćamo,ne,nego da u slobodi ljubimo.Na pojavu ove moje“loše“ misli u glavi,ja sam mogla odustati i reći,ma neću izazivati(tamo neke promatrače npr.),ali ako propustim ono što sam po nadahnuću osjetila za Vas,razžalostiti ću Isusa…Možda sada ta prezentacija nema neki značaj al jednog dana kada se nađete na nekom dnu(a svi smo kad-tad)možda se sjetite priče ili ju ispričate nekom svom,djetetu…I mogla bih Vam još puno reći…Ja sam bila na dnu i nisam poznavala Isusa,a onda sam u osami zavapila doslovce riječima „Bože AKO postojiš,želim Te upoznati!“gotovo sam mu u očaju naredila jer sam bila na rubu smrti a nikako da umrem.Imala sam birati u rupi na dnu,hoću li ostati u rupi i ne upoznati Boga ili ću u Njemu potražiti spas.I znate,Isus me jako brzo uslišao,upoznala sam ga,nisam ga vidjela licem u lice ali sam ga upoznala.Od tada sam novi ozdravljeni čovjek,bez rupe na dnu,sa zdravljem u duhu i tijelu.I vrlo sam sretna uprkos kušnjama i trpljenjima,imam radost u Bogu.Želim Vam da to nađete.
Ivana
3. mart 2013. u 15:45
U ovom trenutku nista pametno ne bih mogla napisati osim Hvala i da dodam, nista se slucajno ne desavsa.Hvala Konstatine.
Petkana
9. april 2013. u 13:58
Odličan tekst..
Šteta je samo što je sve teže naći duhovnika koji je istinski osposobljen da nas duhovno vodi.Ne možemo sami,to je tačno.I pored svedostupne literature,snimaka govora naših velikih duhovnih otaca(Tadeja naročito),mi ipak nismo sposobni sami sebe da korigujemo.Velika je moć gordosti,najgoreg od svih grehova..
Konstantin
9. april 2013. u 18:28
Petkana, duhovnik je vas mesni pop. Traziti izuzetne ljude nije lako a nije ni dato kao zadatak. Zamislite kad bi svi krenuli kod jakog duhovnika, gde bi on?
Duhovni put je dat da bude obican za obicne ljude, neobican put je uglavnom stranputica ili podvig neobicnih ljudi.
Put vam je jednostavniji i blizi nego sto mislite
Petkana
9. april 2013. u 19:39
Eh da je tako jednostavno,bili bi mi narod za primer.Ali nije.Zato je sve više „privatnih“ hrišćana,koji ne odlaze u crkvu.
A ja igrom sudbine,u porodici imam sveštenika.Koji je opet igrom sudbine, i u manastiru Ostrog službovao.Čak ga ni tolika svetinja nije mogla opametiti.Neću ništa detaljnije,nadam se da je jasno.
Reče starac Gavrilo:Sve će teže biti naći valjanog duhovnika,narod će se iz Jevanđelja spasavati…e mislim da je to vreme došlo.
Naravno,još uvek ima pravih sveštenika,mnoga im leta bila..