Veselinka Stojković
MOJ TATA
Moj tata je dvometraš,
Kao kakav košarkaš.
Fudbal nam je igra prava,
Al’ ga često boli glava
Od golova što ih prima
Od delije svoga sina.
.
Danas tako, sutra tako,
Nije mu, nije lako.
A ni meni, bogme, lako nije
Od fudbala tate delije,
Samo kad bi, kad bi znao tata,
Koliko volim da imam brata.
.
I sestricu, što da ne,
U starosti da ne brine.
S njom bih ljuljašku delio,
Do neba se veselio,
Samo kad bi, kad bi znao tata,
Imao bih i sestru i brata.
(„Za tvoju sreću“, 2007)