Robert Grin
Učini da ljudi zavise od tebe
11 pravilo moći:
Da bi ste mogli da ostanete nezavisni, morate uvek da budete traženi i svuda potrebni. Što se više na vas oslanjaju, to ćete više slobode imati. Prilagodite stvari tako da su sreća i imućstvo drugih od vas zavisni i onda nemate čega da se bojite. Nikada nemojte druge naučiti toliko da mogu bez vas da se snađu.
.
Kršenje pravila:
Tako i učiniše.
Grof od Cormagnole bio je jedan od najhrabrijih i najuspešnijih od svih kondotijera. 1442. godine bio je u službi grada Venecije koja je bila u dugom ratu sa Firencom. Grof je iznenada pozvan u Veneciju. Kao veoma poštovan čovek, dočekan je tamo sa velikim počastima. Te večeri je trebalo da večera sa duždem u duždevoj palati. Na putu do palate, primetio je da ga straža vodi drugim putem nego obično. Dok su prelazili čuveni “Bridge of Sights” (most vidika), shvatio je da ga vode u tamnicu. Okrivljen je za obmanu i sledećeg dana, na pijaci Sveti Marko, pred prestravljenim građanima, koji nisu mogli da razumeju kako je njegova sudbina tako drastično promenjena, pogubljen je.
.
Tumačenje
Mnogi veliki kondotijeri u renesansnoj Italiji imali su sličnu sudbinu kao nesrećnik iz Sijene i Grof od Carmangole. Dobijali su bitku za bitkom za svoje gazde, samo da bi na kraju bili pogubljeni ili poslati u zatvor. Problem nije bila nezahvalnost, nego to što je bilo još mnogo drugih kondotijera isto tako valjanih kao oni. Bili su zamenljivi. Ništa nije bilo izgubljeno njihovim pogubljenjem. Sa godinama iskustva i slavom, zahtevali su sve više novca za svoje usluge. Bilo je mnogo bolje onda završiti sa njima i unajmiti mlađe, jeftinije najamnike. To je bila sudbina Grofa od Carmangole koji je postao neskroman i nezavisan. Poverovao je u svoju slavu pre nego što se postarao za to da bude zaista nezamenljiv.
To je sudbina (manje nasilna, nadajmo se) onih koji ne učine druge zavisnim od njih. Pre ili kasnije, pojavi se neko ko može da obavi posao isto kao i oni – neko mlađi, svežiji, “jeftiniji” i manje preteći.
Budi jedini koji može da uradi ono što radiš i učini one koji su te zaposlili toliko zavisnim od tebe, da te se ni u kom slučaju ne mogu otarasiti. U suprotnom, i ti ćeš jednog dana biti primoran da pređeš svoj “Most vidika”.
.
Poštovanje pravila:
Kada je Oto fon Bizmark postao poslanik u pruskom parlamentu, 1847. godine, imao je trideset i dve godine i nije imao saveznika ili prijatelja. Gledajući oko sebe shvatio je da saveznici ne mogu da mu budu liberali ili konzervativci iz parlamenta, niti bilo koji ministar, a pogotovo ne narod. To je mogao biti kralj Frederik Vilhelm IV. Bio je to neobičan potez jer je Frederik bio u padu svoje moći. Bio je slab, neodlučan čovek koji je konstantno popuštao liberalima u parlamentu; u stvari, bio je beskičmenjak i imao je dosta osobina koje Bizmark nije cenio ni lično ni politički. Ipak Bizmark mu se dodvoravao dan i noć. Kada bi ostali poslanici napali kralja za mnoge neprikladne poteze, samo je Bizmark bio uz njega.
Konačno, sve se to isplatilo: 1851. godine, Bizmark je postao ministar u kraljevskom kabinetu. Sada je krenuo na posao. Primorao je kralja da ojača vojsku, da se suprotstavi liberalima, da radi tačno ono što je Bizmark želeo. Radio je na Frederikovoj nesigurnosti, terajući ga da vlada čvrsto i ponosno. Polako je povratio kraljevu moć i monarhija je ponovo postala najsnažnija sila u Pruskoj.
Kada je Frederik umro, 1861. godine, nasledio ga je brat Vilhelm. Vilhelm nimalo nije voleo Bismarka i nije imao nameru da ga zadrži. Ali je takođe bio u istoj situaciji kao i brat: imao je neprijatelje koji su hteli da ga uklone sa prestola. Čak je razmišljao da se odrekne prestola, misleći da nije dovoljno snažan za ovakvu poziciju. Ali Bizmark je ponovo bio tu. Stajao je uz novog kralja, dao mu snagu za neke presudne odluke. Kralj je postao zavisan od Bismarkove snažne taktike kako da se odupre neprijateljima, i uprkos tome što ga nije simpatisao, ubrzo ga je načinio svojim premijerom. Često su se prepirali oko politike – Bizmark je bio znatno konzervativniji- ali je kralj razumeo svoju zavisnost. Kad god bi premijer pretio ostavkom, kralj bi mu ugodio, i tako stalno. U stvari, Bizmark je bio taj koji je vodio državnu politiku.
Godinama kasnije, Bizmarkove akcije kao pruskog premijera, navele su mnoge nemačke zemlje da se ujedine u jedinstvenu državu. Iako je Bizmark učinio kralja krunisanim vladarem Nemačke, ipak, Bizmark je bio taj koji je dosegao slavu. Kao desna ruka vladaoca, savetnik i vitez on je vukao konce.
.
Tumačenje
Mnogi mladi i ambiciozni političari 1840-tih u Nemačkoj, nastojali su da se učvrste oko najmoćnijih. Bizmark je na to gledao drugačije. Ujedinjavati snage sa moćnima može biti glupavo: poješće te za doručak, kao što je to uradio dužd Venecije sa Grofom od Carmagnola. Niko neće zavisiti od tebe ako je već snažan. Ako si ambiciozan, mnogo je mudrije da potražiš slabije vladare ili poslodavce sa kojima možeš da napraviš odnos zavisnosti. Ti postaješ njihova snaga, inteligencija, njihov kičmeni stub. Koliku moć ti držiš! Ako se tebe oslobode, cela zgrada se ruši.
Neophodnost vlada svetom. Ljudi retko odlučuju, osim ako nisu primorani na to. Ako ne učiniš da si neophodan, gotov si prvom prilikom. Ako, sa druge strane, razumeš mehanizme moći i učiniš druge zavisnim od tebe za njihovo dobro, i ako možeš da povežeš njihovu slabost sa svojim “gvožđem i krvi”, kako bi Bizmark rekao, onda ćeš nadživeti svoje pretpostavljene baš kao i Bizmark. Imaćeš sve beneficije vlasti bez nedostataka koju nosi pozicija “gospodara”.
Ključevi moći:
Neograničena moć je sposobnost da učiniš da drugi čine ono što želiš. Kada uspeš ovo da uradiš ne primoravajući, niti povređujući druge, kada ti svojevoljno daju ono što želiš, onda je tvoja slava nedodirljiva. Najbolji način da ovo učiniš je da kreiraš odnos zavisnosti. Nadređenom su potrebne tvoje usluge; on je slab ili nesposoban da funkcioniše bez tebe; toliko duboko si se zapleo u njegov posao da bi mu rad bez tebe bio veoma komplikovan ili bi, pak, izgubio dragoceno vreme učeći druge da bi te zamenili. Kada je takav odnos ostvaren, imaš stvar u svojim rukama i moć da nadređeni radi onako kako ti želiš. To je klasičan slučaj čoveka iza trona, kraljevog sluge koji u stvari kontroliše kralja. Bizmark nije morao da primorava ni Frederika ni Vilhelma da rade u njegovu korist. Jednostavno je stavio do znanja da bi ukoliko ne dobije ono što želi, otišao ostavljajući kralja da “visi”. Ubrzo su oba kralja igrala na Bizmarkovu melodiju.
Ne budi jedan od onih koji imaju pogrešno mišljenje da je neograničena moć biti samostalan. Moć se zasniva na odnosu između ljudi; uvek će ti drugi biti potrebni kao saveznici, založnici ili slabi gospodari koji ti služe kao maska. Potpuno nezavisan čovek bi živeo u brvnari u šumi- imao bi slobodu da dođe i ode kad god poželi, ali ne bi imao moć. Najbolje čemu možeš da se nadaš je da drugi postanu toliko zavisni od tebe i da ti uživaš nešto kao obrnutu nezavisnost: njihova potreba za tobom čini tebe slobodnim.
Luj XI (1423-1483), veliki Pauk, kralj Francuske, imao je slabost ka astrologiji. Imao je dvorskog astrologa kome se divio, sve do jednog dana kada je ovaj predvideo da će dama sa dvora umreti u roku od osam dana. Kada se proročanstvo ostvarilo, Luj je bio prestravljen misleći da je astrolog ili ubio ženu da bi potvrdio tačnost svojih tvrdnji, ili da je bio toliko vrstan u svojoj nauci da su njegove moći pretile čak i samom Luju. U svakom slučaju morao je biti ubijen.
Jedne večeri Luj je pozvao astrologa u svoju sobu, visoko u dvorcu. Pre nego što je ovaj došao, kralj je naredio dvorskoj straži da, kada im da signal, uhvate astrologa, odnesu ga do prozora i izbace napolje.
Astrolog je ubrzo stigao, ali pre nego što je dao signal, Luj je odlučio da mu postavi poslednje pitanje: “Tvrdiš da razumeš astrologiju i znaš sudbinu drugih ljudi, pa reci mi, koja je tvoja sudbina i koliko dugo ćeš ti živeti?”
“Umreću tri dana pre Vašeg Veličanstva”, odgovorio je kao iz topa astrolog. Kralj nikada nije dao signal. Čovekov život je bio pošteđen. Pauk Kralj ne samo da je štitio astrologa do kraja života, nego ga je darovao poklonima i lečili su ga najbolji dvorski lekari.
Astrolog je nadživeo Luja nekoliko godina, pobijajući svoju moć predskazivanja, ali dokazujući svoju vladavinu moći.
Ovo je model: učini druge zavisnim od tebe. Oslobađanje od tebe bi moglo doneti nesreću, čak i smrt, i tvoj gospodar se ne usuđuje da se igra sa sudbinom otarasivši te se. Postoji mnogo načina da se uspostavi takva pozicija. Najznačajniji je da poseduješ talenat i kreativnost koji su, jednostavno, nezamenljivi.
U toku renesanse, najveća teškoća ostvarenja slikarevog uspeha bila je da pronađe pravog patrona. Mikelanđelo je ovo učinio najbolje od svih ostalih: njegov patron je bio Papa Julije II. Ali papa i Mikelanđelo su se posvađali oko građenja papinog mermernog nadgrobnog spomenika i Mikelanđelo je napustio Rim sa gađenjem. Na zaprepašćenje onih u papinim krugovima, papa ne samo da ga nije otpustio, već ga je tražio nazad i, iako ponosan, molio je slikara da ostane. Mikelanđelo je znao da može da nađe drugog patrona, ali ovaj nikada ne bi našao drugog Mikelanđela.
Ne treba da imaš talenat kao Mikelanđelo, ali moraš da imaš sposobnost koja te izdvaja iz gomile. Treba da načiniš situaciju u kojoj ti uvek možeš naći novog gospodara ali tvoj gospodar nikada ne može naći drugog slugu sa tvojim posebnim talentom. I ako u realnosti nisi nezamenljiv, moraš naći načina da izgleda kao da jesi. Moraš izgledati kao da poseduješ veliko znanje i veštine kako bi ubedio one iznad sebe da ne mogu bez tebe.
Ovo je ono što se misli kad se kaže isprepletane sudbine:Kao puzavica, ti si se umotao oko izvora moći, tako da bi izazvalo suviše traume da te odseku. I ako propustiš da se “obmotaš” oko gospodara, neka druga osoba će to sigurno uraditi,i obezbediti da postane nezamenljiv/a u nizu.
Jednog dana, Heri Kona, predsednika “Columbia Pictures”, je pozvala grupa njegovih saradnika. Bilo je to 1951, u vreme kada je “lov” na komuniste u Holivudu, vođen od strane američkog senata bio na vrhuncu. Saradnici su imali lošu vest: jedan od njihovih zaposlenih, scenarista Džon Havard Louson, proglašen je komunistom. Morali su odmah da ga se otarase, ili da se suoče sa besom odbora. Heri Kon nije bio srceparajući liberal, naprotiv, uvek je bio smrtni republikanac.
Njegov omiljeni političar bio je Benito Musolini, koga je jednom prilikom posetio, i čija mu je slika visila na zidu. Ako je nekoga mrzeo, Kon bi ga nazvao “komunističkom svinjom”. Ali na zaprepašćenje saradnika, Kon je izjavio da neće otpustiti Lousona. Nije ostavio scenaristu zato što je bio dobar pisac – bilo je mnogo dobrih pisaca u Holivudu. Ostavio ga je zbog lanca zavisnosti: Louson je bio pisac Hemfrija Bogarta, a Bogart je bio zvezda “Kolumbie star”. Da se zamerio Lousonu, uništio bi neverovatno profitabilnu vezu sa Bogartom. To je bilo važnije nego negativan publicitet.
Henri Kisindžer je uspeo da preživi mnoga krvoprolića u Niksonovoj Beloj kući, ne zato što je bio najbolji diplomata koga je Nikson imao (bilo je drugih dobrih pregovarača), i ne zbog toga što su se odlično slagali, jer nisu, niti su delili iste misli o politici. Kisindžer je preživeo zato što se upleo u mnoge političke sfere da bi posao bez njega doveo do haosa. Mikelanđelova moć je bila silna, zavisila je od veštine, njegove sposobnosti kao umetnika, Kisindžerova je bila široka. Upleo je sebe u toliko aspekata i departmana u administraciji, da je ta upletenost postala karta u njegovim rukama. Takođe mu je omogućila da stekne mnogo saradnika. Ako uspete da uspostavite takvu poziciju za sebe, svaki pokušaj da vas se otarase postaje izuzetno opasan – svakakve vrste međusobnih zavisnosti će se otplesti. Ipak, silna vrsta moći daje više slobode nego široka, zbog toga što sigurnost onih koji je imaju ne zavisi od posebnog gospodara, niti od pozicije moći.
Da biste načinili nekoga zavisnim od vas, jedan od puteva je taktika “tajne inteligencije”. Znajući tuđe tajne, imajući informacije koje oni ne bi voleli da objave, zapečatili ste svoju sudbinu na račun njihove. Nedodirljivi ste. Ministri tajne policije su vekovima imali ovakve pozicije: oni mogu da slome ili načine kralja, ili u slučaju Edgar Huvera, predsednika. Ali uloga je puna nesigurnosti i paranoje tako da moć koju pruža, skoro da poništava sebe. Ne možeš da se opustiš, i koje je dobro moći ako ti ne donosi mir?
Poslednje upozorenje: nemoj misliti da će zavisnost od tebe tvog gospodara da natera da te voli. Nasuprot, možda će ti se zameriti i plašiti te se. Ali, kao što Makijaveli reče, bolje je biti onaj koga se plaše nego onaj koga vole. Strah možeš da kontrolišeš; ljubav, nikad. Zavisiti od osećanja tako promenljivog i suptilnog kao što je ljubav ili prijateljstvo, samo će te učiniti nesigurnim. Bolje je učiniti druge zavisnim od tebe zbog straha od posledica da te izgube nego, od ljubavi kompanije prema tebi.
.
Simbol:
Loza sa mnogo trnja
Dole se koreni šire i idu u dubinu.
Gore se loza probija u visine opasujući žbunje i stabla
Otarasiti se ove napasti zahteva mnogo teškog rada i krvi
Lakše je pustiti lozu da se nesmetano penje
.
Reč mudraca:
Umeti drugog obavezati.
Idola ne čini koji ga se boji, nego bogobojažljivi: pametnom je draže da ga potrebuju no da mu se zahvaljuju. Učtivo poverenje pokradeno će biti osloni li se na prostačku blagodarnost, jer koliko je prvo dobrog pamćenja, drugo olako zaboravlja. Veća je korist od zavisnosti no od učtivosti; koji je žeđ utažio, vrelu leđa očas okrene; zlatnu narandžu kad iscediš, u smeće pretvoriš: obaveza kad prestane, prestaje i lepa reč, a s njom i poštovanje. Iskustvo stoga prvi nauk uči: koji te potrebuje, nikad zadovoljen da nije. Neka te traži, sve i kad ti je nadređen; ali tu od preterivanja vajde nema: niti valja ćutanjem drugog na grešku navoditi, niti ga iz sopstvene koristi pustiti da sebi štetu učini.
(Baltasar Gracian, 1601-1658)
Izuzeci od pravila:
Slaba tačka toga da učinite nekoga zavisnim od vas je to što vi, donekle, zavisite od njih. Ali pokušavanje da se pređe preko te tačke, znači otarasiti se onih koji su iznad vas – to znači stajati sam, ne zavisiti ni od koga. Takva je monopolistička staza J. P. Morgana ili Džona D. Rokfelera – da odstrane konkurenciju, da budu u potpunoj kontroli. Ako možete da suzite tržište, utoliko bolje. Ni jedna nezavisnost ne dolazi bez cene. Primorani ste da se izolujete. Monopolisti obično unište sebe unutrašnjim pritiskom. Oni obično izazovu moćnu ogorčenost, navodeći svoje neprijatelje da se udruže i bore protiv njih. Staza do potpune kontrole je obično uništavajuća i trnovita. Međuzavisnost ostaje zakon, nezavisnost redak i često fatalan izuzetak. Bolje je da sebe stavite u poziciju međusobne zavisnosti i da pratite ovaj zakon, nego da idete obrnutim putem. Nećete imati nepodnošljiv pritisak kao oni na vrhu, i vaši pretpostavljeni će zaista biti vaši robovi, oni će zavisiti od vas.
- Dva konja
Dva konja su nosila po jedan teret. Prvi je dobro išao, drugi je bio lenj. Radnici počeše prvom da prebacuju teret sa drugog. Nakon što su teret sa drugog na prvog pretovarili, reče drugi konj: “Samo ti nosi i znoji se! Što se više trudiš, moraćeš više da patiš.” Kada su stigli do jedne krčme da se malo odmore, vlasnik reče: “Zašto da hranim dva konja kada samo jedan nosi teret? Daću bolje prvom da jede koliko hoće, a drugom ću da presečem grkljan; imaću onda bar njegovu kožu.” I to i uradi.
“Fabule” od Leo Tolstoi-a, 1828-1910