Веселинка Стојковић

Пролеће у дворишту дома Радице и Угљеше Здравковића

Фотографије: Зоран Џонов

Дешавало ми се да дуго стојим пред баштенском лепотом, ма у које време, док шетам градом. А најлепше шетње су у пролеће и у рано јутро, кад се град тек буди, кад се и цвеће, зеленило – усправља према сунцу. А шта је сјајније од сунца и цвећа заједно? Од њихових висина?

Пролазила сам више година поред куће која излази на две улице као и Позориште „Бора Станковић“, а једна им је заједничка. Привлачило ме дворишно зеленило, цвеће,  које је умело да буде и пребујно. Данас сам и ушла међу цвеће, у двориште, у башту. У кућу. Данас сам упознала домаћине – вредне и добре и гостопримљиве људе – Радицу и Угљешу Здравковића. Срећа је кад сте с људима који умеју да стварају лепоту и да уживају у њој. Љубав према зеленилу, према цвећу – према послу, јер цвеће и украсно зеленило траже да им се предајете – преносе и на своју децу, на своје унуке.

Вечерас сам и добила прекрасне фотографије дворишних и балконских радости.

4. јун 2013.