Веселинка Стојковић

ЗЛАТА

Замислите!

Зову је Злато,

И коса јој злато.

Свила.

Замислите!

Зову је Мила,

А ручице укрстила

И ћути.

Замислите!

– Злато, Мила! –

Позвах је сетно.

Осмехну се.

Замислите!

Прхну као лептир

Поглед њен.

У реч.

Тада већ

Јасно ми би

Да Злата је Злата,

И Мила је Мила.

И да уснила

Сан је

Који сам и ја.

Илустрација (2007): Марија Јовић

Покушала сам, Марија моја, да успоставим везу са професорком са Твог факултета поводом корица за „Анушку“ и „Не идем никуда, Анушка“, које си радила у последњим својим сатима, нисам успела. Покушала сам, Марија моја, да од Града Врања на конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката у култури, на који сам се јавила са својим рукописима, добијем новац за пуне, картонске корице за 100 књига у Твоје име – евро по књизи – како ми је штампар рекао, нисам успела. Покушавам сада да пренесем корице у Башту Балкана, не успевам. А поноћ је већ отишла. Да ли Ти нешто није право, Марија?

Покушавам да пренесем сличицу коју је од обеју корица урадила наша Зорица Сентић, и – ево – успевам. Да ли зато што је текст-захтев ишао Граду Врању са Зоричином сличицом, Марија?

Ево, онда, и текста и сличице:

Марија Јовић

Корице за „Анушку“ и „Не идем никуда, Анушка“ радила је Марија Јовић које више нема. У спомен на Марију, можда би требало да урадимо стотинак књига са картонским корицама. А за картонске корице штампарија тражи 1 евро по примерку књиге.

Марија Јовић, мастер примењених уметности – графички дизајн (Врање, 1. август 1988–6. јул 2012, Ниш; просек студирања 9.92; мастер испит, 1. јул 2012, 10.00). Корице су из I фазе израде, непромењене, сем што је скинута година – 2012, када је требало да се књига појави.