Slave pesmom Boga

Zašto ptice pevaju a ne i ljudi govori otac Tadej. Ptica pesmom i cvrkutom slavi Boga

„Ptice su blagodarne Bogu, a mi ne. Ptice stalno slave Boga. Počnu rano ujutro, u tri sata, da pevaju i do devet sati ne prestaju. U devet sati malo se utišaju, tek onda idu da traže hranu, a i mlade moraju da nahrane.

Posle opet pevaju.

Njih niko ne tera da pevaju.

One pevaju.

Da li ih neko sluša, da li ne sluša, one pevaju …

A mi namršteni, nos naduven. Nije nam do pevanja, ni do čega. Treba da se ugledamo na ptice. Uvek su vesele.

A mi?

Nama uvek nešto smeta.

A šta nam to u stvari smeta?

Ne smeta nam zapravo ništa.

Je li tako, blago meni?“

Otac Tadej

Tokom sahrane oca Tadeja, kako svedoče neki od prisutnih, bile su svojom oproštajnom pesmom prisutne razne i neobične poljske i šumske ptice. Došle su, Božije miljenice, da isprate svoga starca koji ih je toliko voleo da je o njima govorio sa ovakvom ljubavlju.

Odlomak iz knjige: Starac tadej Vitovnički – Mir i radost u Duhu Svetom – pouke, besede, razgovori