Pojam ljubavi – Teologija ljubavi i Sveti Jovan Bogoslov
Sveti Jovan Bogoslov u svom eseju Teologija ljubavi objašnjava sam pojam ljubavi
Pojam ljubavi
Bog je ljubav i ljubi svoja stvorenja na savršen način a posebno čoveka. Čovek kao ikona Božija i on je ljubav, ljubav privlači Boga i čoveka jednom uzajamnom pokretu čineći Boga čovekom a čoveka Bogom. Tako je „Vozljubljeni Sin Očev“ iz ljubavi prema čoveku postao ovaploćena ljubav poistovetivši sebe sa onim ko je bio objekat te ljubavi, čovekom.
Bez ljubavi od strane Boga ne bi moglo započeti niti se okončati delo spasenja ljudi, a opet bez ljubavi od strane čoveka nemoguće je spasenje učiniti svojim, niti se približiti večnosti. Ljubav čoveka bogoljupca uzdiže ga dotle dok ovaj ne postane „bog po blagodati“ , po svemu ravan Bogu sem „poistovećenja sa ovim po prirodi“. 1
Ljubav je nestvorena i večita, ona nije atribut nego jedno od imena Božijih i suština Božija. Ljubav u Bogu se pre svega odnosi na Boga Oca tako da kada kažemo da je Bog ljubav pre svega mislimo na ono Lice koje daje postojanje Bogu u tri Lica. Božiji život je ličan zbog ličnog odnosa koji stvara Otac, zato se on i ostvaruje kao pojava slobodne zajednice, kao ljubav.
Kao što je Bog ličnost koji slobodno voli i daje postojanje drugima tako i čovek kao ikona Božija može da voli slobodan od nužnosti prirodnih zakona i da ostvari svoje podobje t.j. da postane ličnost. „Tako blagodareći ljubavi ontologija Božija ne podleže nužnosti, ljubav se poistovećuje sa ontološkom slobodom. Sve ovo znači da ličnost stavlja ljudsko biće pred izbor: Ili sloboda kao ljubav ili sloboda kao ništavilo“. 2
U ličnosti se život i ljubav poistovećuju, ličnost ne umire upravo stoga što je voljena i što voli, van te zajednice ljubavi ličnost gubi svoju jedinstvenost. „Za ličnost smrt znači da prestane da bude voljena i da voli, da je jedinstvena i neponovljiva, dok život za ličnost znači opstanak jedinstvenosti njene ličnosti koju održava ljubav. Tajna ličnosti kao ontološkog načela sastoji se u tome da ljubav može da učini nešto jedinstvenim, da poseduje apsolutni identitet i ime“. 3
Kao ljubav Bog se otkriva ljudskom rodu kroz otkriće Svete Trojice u jedinstvu Oca Sina i Svetoga Duha kroz ovaploćenje Isusa Hrista. U Starom Zavetu Bog je samo nagovešten kao Sveta Troica, pa je tako i ljubav stavljena među mnoge druge zapovesti Zakona. Svet nije bio spreman za primanje nauke o Svetoj Troici, kao ni o ljubavi a ovo dvoje se ne može odvojiti jedno od drugog. Zapovest o ljubavi poslednja među zapovestima Starog zaveta postala je prva u Novom Zavetu:“Pre Hrista ljudi su mogli svojim umom i naporom stvoriti velike civilizacije po svim kontinentima sveta ali nisu mogli doći do pravilnog pojma o Bogu kao Svetoj Troici kao ni o Bogu kao ljubavi“. 4
Glavno poznanje koje će Sin objaviti ljudima biće poznanje Boga kao Svete Troice kome je jedno od imena Ljubav. Boga ne bi bilo moguće zamisliti bez Sina jer bi to značilo da Bog nije znao voleti niti je u suštini ljubav pre nego što je stvorio svet. A to bi opet značilo da je Bog stvaranjem sveta dobio nešto što nije imao i da se kroz to promenio a Sveto Pismo nam otkriva da u Bogu nema promene. „ Ako ljubav nije u Bogu onda je ona sentimentalna čežnja, koju ljudi upotrebljavaju kao narkozu, da bi malom besmislenošću ublažili veliku besmislenost života“. 5
„Tako se pokaza ljubav Božija k nama što Bog Sina svojega jedinorodnog posla na svijet da živimo krozanj…ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu ne go on pokaza ljubav k nama i posla Sina svojega da očisti grijehe naše“. (Jn.4,9-16)
„Hristos je podneo muke ne za pravednike već za otmičare, razbojnike, za zagađene i usmrdele ljudske duše, koje su mirisale na smrtnu trulež i pre smrti bile smrt“.6
Apostol Pavle kaže:“Lubav ne traži svoje“. (1kor.13,5). Iz ljubavi Sin Božiji se ponižava, služi, uči, veseli, strada, prašta i umire:“Sin čovečiji nije došao da mu služe nego da služi i dade dušu svoju u otkup za mnoge“ (Mt.20,28).
Samo se kroz Boga može voleti svako stvorenje Božije. Zato prva zapovest glasi:“Ljubi Gospoda Boga svojega“ pa tek zatim „ljubi bližnjega svojega“. Bez ljubavi ka Bogu svaka druga ljubav je nerealna i netrajna. O samoljublju govori blaženi Diodor:“ Ko sebe ljubi taj ne može Boga ljubiti“.7
Hristos je rekao ljudima:“Ja sam put, istina i život“(Jn.14,6), razumevajući pod putem ljubav. Ljubav kao put je stavljena na prvo mesto jer se samo kroz ljubav postiže istina i život.
Sposobnost da čovek voli pripada duši. Kada se duša zaljubi u telo, to nije ljubav nego želja, kada se zaljubi u dušu ne kroz Boga to je divljenje ili sažaljenje. Kada se pak duša kroz Boga zaljubi u dušu bez obzira na izgled tela to je ljubav. Sv. Jovan piše:“ Ne ljubite svijeta, ni što je u svijetu. Ako ko ljubi svijet nema ljubavi Očinje u njemu“(1.Jn.2,15) i daje nam razlog zašto ne treba voleti svet: “Zato, što sve što je na svijetu, tijelesna pohot, i pohot očiju i gordost života nije od Oca nego od ovoga svijeta. I svijet prolazi i pohota njegova a koji tvori volju Božiju ostaje vavijek“(1.Jn.2,16-17).
Hristos je rekao :“Ja sam došao da bacim oganj na zemlju“(Lk.12,49). To je nebeski oganj ljubavi koji je goreo u svakom svetom Božijem. Oni su bili spremni svega da se odreknu zbog Njega, da je čak i nekadašnji gonitelj Hristov uzviknuo:“Smatram sve za trice samo Hrista da dobijem“(Fil.3,8).
Nebeski primer ljubavi preporučuje Hristos svojim učenicima:“Ako zapovesti moje uzdržite, ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja uzdržah zapovesti Oca mojega i ostajem u ljubavi Njegovoj“(Jn.15,10). A sve Njegove zapovesti sadržane su u jednoj koja se može svesti na samo jednu reč a to je „Ljubite“. Čovek ne može osetiti i imati pravu ljubav u životu ako ona ne prolazi kroz Boga a pre svega kroz njegovog Sina Isusa Hrista.
Mi tu ljubav doživljavamo u Crkvi koja je telo Njegovo, u kojoj kroz Sveto Pričešće dobijamo blagodat Božiju koja nam daje snagu da ljubav kojom nas Bog voli bar delimično ostvarimo u svojim životima i tako pokažemo da smo uistinu deca Božija. Danas kada je ljubav često samo reč i ništa više, koja prazno odzvanja kada siđe sa ljudskih usta a ne potkrepljuje se delom treba se osvrnuti na ono što je Hristos učinio za ljude i na sve stradanja koja je podneo za nas.
Hristos je svu svoju ljubav dao ljudima i od njih isto to traži. Zato može da ima kaže:“Ko ljubi oca ili mater ili sina ili kćer, više nego mene, nije mene dostojan“(Mt.10,37). Ljubav mnogo prašta, i zbog te ljubavi fariseji su kritikovali Hrista koji je dozvolio ženi grešnici da umije noge njegove suzama a On im je na to odgovorio:“Opraštaju joj se gresi mnogi jer je veliku ljubav imala“.“Prema njemu koji je na Golgoti svojom krvlju oprao grehe nas svih“.8
Hristos po ljubavi traži nas a ne naše, a ljudi zbog nedovoljne ljubavi više njegovo nego Njega, ne shvatajući da kada dobiju Njega dobijaju sve sa Njim. Vrhunac ljubavi će biti okupljanje vernih oko prestola Božijeg i Jagnjetovog koje nam opisuje Sv. Jovan:“Potom vidjeh i gle narod mnogi, kojega ne može niko izbrojiti od svakoga jezika i koljena, i naroda i plemena, stajati pred Jagnjetom, obučeni u haljine bijele i palme u rukama njihovijem“ (Otkr.7,9)
Sveti Jovan Bogoslov
Reference:
1 Sveti Maksim Ispovednik, Izabrana dela , str.36
2 Jovan Zizjulas, Od Maske do Ličnosti, str.30.
3 Jovan Zizjulas, Od Maske do Ličnosti, str.34.
4 Vladika Nikolaj, Kasijana, str.117.
5 Vladika Nikolaj, Kasijana, str.120.
6 Vladika Nikolaj, Kasijana, str.123.
7 Vladika Nikolaj, Kasijana, str.128.
8 Vladika Nikolaj, Kasijana, str.139.