Kako – tako

pitam se dugo

pitam se često

da li, il’ da l’ ne?

već dugo

kako se pitam – kako?

kako početi?

kako nastaviti?

završiti, kako?

početi

evo uspevam

u svojoj slabosti

pronađoh hrabrosti

al’ ne volim reč kraj

 onda – nastaviću

al’ kojim rečima?

kojom bojom?

kako da kažem

vama

nešto lepo

nešto jednostavno

za šta bi možda bilo dovoljno

samo par reči

ili osmeh

nisam uspela

da vam napišem osmeh

moja jednostavnost je komplikovana

ili sam možda ja

istina je

nekada sam sa druge strane vremena

htela sam da vam kažem

 da volim vaše boje

da sam se malo i videla

prepoznala

iza neke sive

u crvenoj našla nešto

za šta ne znam ni kako se zove

ili su to

čudni snovi moji

žuta me je podsetila

na moju dragu baku

vranjansku bajku

u plavoj se…

eh, neću vama sve reći

ali

gledala sam vaše boje

često

ostala bez reči

dugo

eto

rekla sam vam

skoro sve

ima li smisla da vam odmah kažem

još nešto

kad sam se već raspričala, zašto da ne…

volela bih… no! želela… no!

bilo bi mi drago da stavite svoje boje

da prebojite svoju maštu

sitnim rečima mojim

eto

rekla sam

al’ možda nisam trebala

možda nije pitko

moje slovo belo

naravno

ako se pronađete

u mojim sivim, zelenim i ostalim bojama

u tim nekim malim rečima mojim

naravno

ako one vama govore

ako ne

bar sam uspela da napišem ovo pismo

kako-tako

za koje se već dugo i često

pitam kako?

al’ zašto il’ zbog čega?

to ne znam

nek ostane i za mene

misteriozno

moram moju smelost noćas da ograničim

čak i sada se pitam dal’ ću ove reči vama poslati

sanjala sam noćas u raznim bojama

 dragi slikare hvala

Ne poslate sive reči …

Nekome