Knjiga kao slučajnost

Kako počinje moja nova knjiga

 

 

Ako držite ovu knjigu, to je slučajnost.

Ako je čitate, i to je slučajnost.

Ako neko od vas, sebe il’ drugoga prepozna u pričama, i to je slučajnost.

Slučajnost, znači, možda postoji.

Jedna polovina ovih priča je istinita.

Druga nije.

Treća polovina, ne sećam se tačno, moguće je da sam je izmaštala, al’ sada, ne znam koju. Znam samo da i da sam htela, ne bih umela da izmaštam sve.

U slučaju da sam nekoga lično povredila, svojom maštom, il’ istinom i to je slučajnost.

Pokušala sam da budem što bliža mojoj istini.

Dragi čitaoče, Tebi i samo Tebi, moja velika zahvalnost.

Šta bih ja bez tebe? Ne znam!

Znaš li ti?

Volim te!

 

Tvoja i samo Tvoja,

Zorica Sentić