Moć sugestije i kakve su sve mogućnosti mozga
Nekoliko primera koliko su mogućnosti mozga neistražene i kolika je moć sugestije
Moć mozga, meditacija, nirvana
„.. Dođem u pozorište sa toliko zuboboljom da obnevidim i jedva se maskiram. No onoga trenutka kada stupim na pozornicu i vidim pred sobom gledalačku publiku, zubobolja prestane kao rukom odnesena. Na pozornici nije me nikada nijedan zub zaboleo.“
U novinskom prilogu sa naslovom “PAŠIĆ I UJEDINjENjE“ („Vesnik“, org. Udruženja srp. prav. svešt.,Beograd, januar 1986.god.) Božidar Kovačević na jednom mestu piše:
Pašić je imao jednu osobinu koju mi drugi nismo imali. Mogao je satima da sedi prekrštenih nogu na minderluku i misli o istoj stvari.
“I besumnje misleći tako, on se oslobađao tiranije prvih, suviše jakih utisaka, savlađivao svoja subjektivna raspoloženja, i najzad, trudno i sporo, uspevao da vidi stvari onakve kakve jesu.“ (Pera Todorović u razgovoru sa Slobodanom Jovanovićem).
List „Pravda“, Beograd, 12. januar 1936. god.: Marija Raspućin kćer čuvenog Raspućina za svoga oca kaže:
„O Raspućinu je istina da je imao čvrstu veru i svoja određena religiozna ubeđenja, i ta njegova vera je bila toliko snažna, da je sugestivno prenošena na druge.“
* * *
Zabeležen je slučaj žene kojoj nakon operacije rana nije htela da zaraste, sve dok jedan psihijatar nije ustanovio da ona ne želi da se vrati kući u kojoj živi njena svekrva. Kada je toj ženi rečeno da će njena svekrva da napusti stan u kome je ona živela, rana je brzo zarasla.
* * *
Stariji čovek često mokri i kada treba da putuje autobusom uvek misli na taj problem. Međutim, problem se reši sam od sebe, jer kad čovek sedne u autobus, lučenje mokraće se uspori smo od sebe, i nema potrebe da često mokri.
Moć sugestije
Daleke 1939. god. profesor Više pedagoške škole u Beogradu Dr Filip Medić objavio je jedan svoj malo duži rad sa naslovom“uticaj sugestije na duševni život“ u kojem je na vrlo stručan i ozbiljan način objasnio niz pojava u ponašanju ljudi kojima je uzrok sugestija, a Emil Kue je u svojoj knjizi pokazao kako se svesnom autosugestijom mogu rešiti neki zdravstveni problemi.
Još o međudejstvu mozgova
Poznato da čovek ima pet čula (sluh, vid i čula za miris, ukus i opip). Neke vrste zmija imaju sposobnost da vide infracrvenu svetlost, neki insekti su u stanju da osete radio talase.
U celini je poznato da pojedine životinje imaju daleko veće čulne sposobnosti nego ljudi.
Radovan Karadžić u svoj knjizi „Čudesna hronika noći“ na str. 13 kaže „mi zaista vidimo i čujemo samo malo, tek djelić spektra i frekvencija. Pa i životinje vide i čuju više od nas, ali to zato što je njima potrebnije.“
U vezi sa rečenim moguće je postaviti pitanje da li ljudi pored nabrojanih pet čula poseduju još neke mogućnosti za komuniciranje sa spoljnim svetom, čega nisu svesni?
Kako objasniti sledeći pojave:
– Idemo ulicom i pomislimo na neku osobu, a ona se iznenadno i nepredviđeno pojavi pred nama.
– U jednom trenu bez ikakvog povoda pomislimo na nekog ko nam je blizak, a onda nešto kasnije saznamo da je taj čovek umro ili poginuo u mestu koje je od nas udaljeno nekoliko stotina kilometara.
– U ratnim uslovima čovek ide određenim putem, i onda odjednom odluči da se vrati ili promeni pravac, a zatim nakon par minuta udari granata baš na mesto gde bi se taj čovek nalazio da nije promenio pravac kretanja,
– Čovek pomisli na određenu osobu sa kojom duže vremena nije kontaktirao, a ona mu se u isti čas javi mobilnim telefonom.
To su neobjašnjive pojave i malo je ljudi kojima se tako nešto nije bar nekad desilo.
Branko Mićić Kondić – odlomak iz knjige „Razmišljanja o postojanju i životu“