Ćetanica, u zagrljaju Jadovnika i Zlatara
Jesenja šetnja kamenim masivom Ćetanica …
Ćetanica je kameni masiv koji se nalazi 15km od Prijepolja i 20km od Sjenice na starom putu izmedju ova dva grada. Izdiže se iznad reke Mileševke i sela Milošev Do sa leve strane, i iznad Medjana i Medjanske reke sa desne strane. U širem smislu Ćetanica je izmedju planina Jadovnik sa leve i Zlatara sa desne strane. Oivičen sa tri strane strmim liticama, koje se na pojedinim mestima izdižu i do 300 metara stiče se utisak da je kameni masiv naknadno postavljen izmedju ove dve planine.
Idemo u jesenju šetnju kamenim masivom Ćetanica …
Fotografije i tekst: Vladimir Mijailović
Nakon dvadesetak kilometara od Nove Varoši, novim putem koji vodi za Sjenicu, u mestu zvanom Aljinovići skrećemo desno prema selu Karaula.
Do Karaule dva putića… Mi smo došli ovim desnim…
Ovde ostavljamo auto, i kroz selo, blagom uzbrdicom, krećemo na Ćetanicu.
Ćetanica je dugačka oko 5km, široka u proseku oko 1.5km i prosečne visine oko 1300m. Idealna je za laku planinarsku šetnju jer je visinska razlika svega 100m na desetak kilometara još uvek neobeležene planinarske staze.
Kameni masiv Ćetanica nema vrh, već je to ogroman plato na koji kada izadjete puca pogled levo na Jadovnik, desno na Zlatar i napred na kanjon Mileševke. Dok šetamo platoom, više prema levom grebenu, kao na dlanu vidi se reka Mileševka i selo Milošev Do sa svojim zaseocima Svičevići, Prisoje i Gvozd.
Zaseok Svičevići se nalazi ispod vrha Jadovnika Kozomora (1670 mnv) sa južne strane, a sa drugih strana okružen je šumom „Derventom“.
Dalje nizvodno, nalazi se zaseok Gvozd, koji se od reke Mileševke strmo uzdiže prema jugozapadu.
Desno je plato Ćetanice.
Na desnoj obali Mileševke u njenom gornjem toku ispod kamenog masiva Ćetanice leži zaseok Prisoje.
Prelepi pejzaži živopisnih boja pružaju se na sve strane. Razlog tome je raznolikost drveća izmešanih po šumama i njihovih jesenjih boja lišća. U društvu su zajedno bor, bukva, breza, hrast… kao na paleti umetnika.
Ali, ostavimo na trenutak umetnost i zavirimo malo detaljnije u pomenute šume…
Na ulazu u ovu mladu četinarsku šumu nailazimo na natpis OBAVEZNO NOŠENJE PREDMETA ZA LIČNU ZAŠTITU, ili tako nešto. Zašto?
Ćetanica je raj za divlje zveri. Tu ih niko ne uznemirava, jer niko i ne prolazi, osim neko ko se baš tu uputio…
I evo, nailazimo na njihove tragove. Ovu stenu okrenuo je medved (desno od stene je otisak gde je stena bila) u potrazi za larvama mrava koji su izuzetno bogati proteinima, a biće im potrebni za dugi zimski san.
Ovde su istim poslom bile divlje svinje. Kamenje je manje, a ceo jedan potez je izrijan.
Ne, nisu zveri gulile luč sa bora, to je uradio čovek, ali su vidljive velike crne dlake divljih svinja koje su ostale posle češanja o drvo sa koga se cedila smola.
Ipak, najveći utisak ostavilo je fotografisanje beloglavih supova koji se upravo ovde gnezde na strmim stenama Ćetanice.
Impresivna ptica raspona krila čak i do dva ipo metra. Bilo je pravo zadovoljstvo gledati ga kako jedri na vetrovima, tzv. termalima, koji ga podižu visoko u nebo.
S obzirom da se hrani isključivo mesom uginulih životinja, značaj beloglavih supova u ekosistemu je nemerljiv, jer sprečava širenje zaraza.
Nekada su supovi pratili krda goveda i hranili se uginulim grlima, ali danas toga više nema i oni direktno zavise od čoveka i hrane koju im on ostavlja na hranilištima. Takvo jedno hranilište nalazi se i u zaseoku Gvozd, i o njemu se staraju ljudi iz udruženja gradjana “Jadovnik”.
Izlazimo iz šume i šetnju nastavljamo ponovo grebenom Ćetanice iznad Milosevog Dola.
Milošev Do se nalazi na starom putu od Prijepolja prema Sjenici. Od izgradnje novog asfaltnog puta preko Nove Varoši čitav kraj je ostao izolovan. Autobuska linija koja je ranije povezivala sva ova sela ne saobraća više.
Evo ih nebeski kraljevi ponovo… Cela družina je na boru.
Ovo je i sam kraj Ćetanice. Ispod je ušce Medjanske reke i Mileševke i početak kanjona.
Kanjon reke Mileševke razdvaja planinske masive Zlatara i Jadovnika. Počinje ovde kod sela Milošev Do a završava u blizini manastira Mileševe i srednjovekovnog utvrdjenja.
Još jedan pogled na detalj iz kanjona Mileševke, pa da polako krenemo nazad
Na povratku pogled sa Ćetanice na Kozomor (1670 mnv), drugi po veličini vrh planine Jadovnik.
Sunce polako zalazi iza planine čije ime dosta govori…
Malo kasnimo u povratku, sunce je već zašlo za Jadovnik… Divljina se sprema za počinak.
Bila je ovo još jedna foto-priča radjena na terenu oko Jadovnika, tačnije na terenu kamenog masiva Ćetanica. I pre nego što se još jednom zahvalim na logističkoj podršci UG „Jadovnik“ iz Prijepolja, pozdravljam vas do neke nove „Foto priče sa Balkana“
Zahvaljujem se aktivistima udruženja gradjana „Jadovnik“ bez čije logističke podrške moja foto misija sigurno ne bi uspela. Za sve ljubitelje prirode, avanturiste, planinare ili samo izletnike koji požele da posete ovaj kraj članovi udruženja gradjana „Jadovnik“ pružiće domaćinsku dobodošlicu. https://www.facebook.com/jadovnik
O autoru
„Vladimir Mijailović je iskreni ljubitelj prirode i o tome svedoče njegovi brojni radovi. Uspešan je u poslu kojim se bavi, ali kako sam kaže njegovo najveće interesovanje predstavljaju putovanja i nova, nedovoljno istražena mesta. Voli kada poseti malo istražene pećine, klisure, kanjone, uživa u plovidbi na rekama i planinarenju. Prava stvar je naravno, kako i sam kaže, kada u avanturu krene sa prijateljima.
Odličan je poznavalac naših krajeva i pravi sagovornik. Uvek je spreman da pomogne i učestvuje u organizaciji putovanja. Pravi je čovek za to. Njegov doprinos razvoju eko-turizma u Srbiji je veliki, upravo iz razloga što voli da otkrije i poseti manje istražena i popularisana mesta koja imaju veliki eko-turistički potencijal. I pored svega što uspešno radi Vladimir je pre svega skroman i prijatan, spreman da pomogne, posavetuje i sarađuje sa pravim ljubiteljima prirode.“
http://www.facebook.com/vladimir.mijailovic
http://www.facebook.com/groups/art.travel.photography/
http://www.shutterstock.com/g/Vladimir+Mijailovic?rid=1906883