Božić – Hristovo rođenje i svetinja života
Zašto je za sve nas bitan Božić i šta Hristovo rodjenje predstavlja za naše živote
Srećan Božić! Mir Božji, Hristos se rodi!
Bogomladenac Hristos došao je među Naš ne svom svojom silom i moći nego ljubavlju. Bog nam se javlja kao Dete koje od nas traži samo ljubav, nenametnuta ljubav, da bi se mogao useliti u srca naša i u biće naše. Iako večno sjedinjeni sa Bogom kroz Njegovo ovaploćenje, On i dalje ne narušava slobodu ljudskih bića koje je stvorio “po obličju i podobiju Svome” i daje nam izbor da li želimo da mu otvorimo vrata srca naših: “evo stojim pred vratima i kucam i ko otvori ući ću “, kaže Gospod. Jer isto kao što je sam Bog Ljubav i iz ljubavi prema nama se i rađa od uvek djeve Marije, tako išto traži od Naš ljubav, jer samo kroz ljubav i možemo biti sposobni videti i spoznati da je Dete rođeno na pastirskoj slami Naš Istiniti Bog, promislitelj i Svedržitelj. Imajući ljubav možemo voleti Boga, a tu ljubav koju imamo prema Bogu izraziće i kroz ljubav prema drugom čoveku. Po tome će se poznati da ste učenici moji, ako budete ljubili jedan drugoga. Gospod nam svojom ljubavlju, “Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina Svojega Jedinorodnoga dao, da nijedan koji u njega veruje ne pogine, nego da ima život večni” (Jovan, 3.16), svojim čudesnim rađanjem na zemlji pokazuje kako mi treba da ljubimo Njega i svoje bližnje. Živeći u svetim vrlinama i pomoću svetih Tajni Hrista Gospoda u Crkvi Njegovoj stičemo blagodat Božiju koja Nas ispunjava i vodi, uči nas da volimo, da “ljubimo Boga svoga svim srcem svojim, dušom svojom, i svom misli svojom i svom snagom svojom” i da “ljubimo bližnjega svoga kao sebe samoga”. Tako živimo Hristom i “Hristos živi u nama”, kao što kaze sveti apostol Pavle u poslanici Galatima, dobijajući smisao našeg postojanja i našeg prizvanja, Božijom ljubavlju, iz nebića u biće. Našim odazivom na dar ljubavi Bogomladenca, na dar života i dar spasenja u Njemu ostvaruje se naše prizvanje i naznačenje za večnost. Sin Božiji koji se večno rađa od Boga Oca i u vremenu kao čovek od Duha Svetog i Djeve Marije je jedini Put, Istina i Život. Samo u zajednici sa Njim moguće je naše postojanje i Naš život. Rođenjem Boga kao čoveka potvrđuje se svetinja našeg rađanja i svetinja našeg života. Ljudski život je Božiji dar i odraz Božije životnosti. Zato što Nas Gospod stvara po “podobiju svom” daje nam mogućnost učestvovanja u stvaranju i održavanju ljudskog života. Svojom zapovešću “rađajte se i množite se, i napunite zemlju” (Post.1, 28) Bog je pozvao čoveka u zajednicu stvaranja, očuvanja, održavanja i zaštite ljudskog života. U takvoj kreacionističkoj zajednici čovek se mora odgovorno odnostiti prema tom daru Gospodnjem. Bog je podario život čoveku, saučesništvo u stvaranju novog života ali ga samo On, kao dobri i milostivi darodavac ima pravo uzeti. Bog je osnivač braka iu tome je svetost i vrednost braka, da se čovek može razviti i ispuniti svoj poziv za život sa Bogom.
U rađanju dece bračna ljubav supružnika ne samo da treba da liči na Božiju ljubav nego mora da učestvuje u njoj. Bračna ljubav ima svoj poseban način širenja: u rađanju dece. Istinska bračna ljubav prenosi Božiji dar: život, te su tako supružnici u stvaralačkoj zajednici sa Bogom, koji je jedini Izvor Života. Kroz svetu tajnu braka supružnici su međusobnom ljubavlju, slikom Hrista koji ljubi Crkvu svoju, usmereni ka spasenju i zajednici sa Bogom. Iz te ljubavi proizilazi otvorenost i sloboda za dar života. U toj slobodi ljubavi supružnika darovanoj od Boga, dolazi do pokazivanja Njegove ljubavi, dolazi do pokazivanja čuda Božijeg, novog života, samo od Boga i kroz Boga osvećenog. U ljubavi supružnika i ljubavi njih samih prema Bogu dolazi snaga koja nas vraća u jedinstvo sa ovaploćenom Bogomladencem. Ali opet, na ljudima je da se odluče da li će da idu putem spasenja kroz ispunjavanje Božije zapovjesti da se rađaju i množe ili će, nagovoreni od strane đavola, da se priklone “modernom”, razvratnom, hedonističkom i egoističkim načinu života (kroz pohotu , čedomorstvo-abortus, eutanaziju-nasilan prekid života iz “humanih” razloga) time se predajući samouništenju iu ovom iu onom (večnom) životu. Živeći u vremenu kada se progoni Sam Hristos, hrišćanstvo i hrišćanska etika iz ljudskog života, kada greh pohote preovladava i kada ženina utroba više nije “radionica života” i kada žena ne shvata svoju ulogu majke niti poštuje svetinju života darovanu od Boga. Svetinja života je, kao Božija tajna pokazana ljudima Rođenjem večnog Boga kao čoveka, u opasnosti da bude oskrnavljena i da postane bez smisla, a samim tim bi i ljudski život bio obesmišljen. Sadašnji mladi naraštaji su, odvajajući se od Boga, izgubili iz uvida da ljubav između čoveka i žene nije samo plotsko (telesna) i polna, da brak nije samo biološka zajednica, da nema braka bez Božije blagodati i volje i da se brak osvećuje samo u Crkvi Hristovoj. Ne shvataju da nema braka bez svetosti rađanja i da nema rađanja čoveka za večnost bez cjelomudrenosti i djevstvenost.
Zato sada, radujući se rođenju Djeteta, prevječnoga Boga, osetimo i shvatimo da Nas Bog voli najviše i ne očekuje od Nas za tu ljubav ništa za uzvrat. Javivši se među nama objavljuje da svako ko veruje u Njega ima život večni, jer “U Njemu beše život i život beše svetlost ljudima. I svetlost svetli u tami i tama je ne obuze “(Jovan.1 0,4-5). Zato neka nam svetlost rođenja Sina Božijeg kao čoveka obasja duše naše, osvjetli um Naš i ugrije srca naša da bi smo videli da smo stvoreni kao besmrtna bića, za večni život, da smo “ikona Božija”, i da svojom snagom, egoizmom i samoljubljem ne možemo postati pričasnici večne slave Njegove, nego jedino verom u Njega, saradnjom sa Njim, poslušanjem, smirenošću i ljubavlju. Ovaploćenjem Boga ostvarilo se, posle Adamovog pada, novo jedinstvo Boga i ljudi, ostvarila se svetost ljudskog života. S ‘toga svi treba da prihvatimo novi život u Hristu Gospodu, da bi se u Nas uselio Naš jedini Spas, večni Bogočovjek, Preblagi, Premilostivi i svesvetlo Bogomladenac Isus Hristos.
Mir Božiji, Hristos se rodi!
.
O Božiću, 2010.godine za list “Pravoslavna istina” Arhijerejskog namjesništva bijeljinskog, eparhije zvorničko-tuzlanske
Dragoljub Rikić, pravoslavni teolog