„ВАСКРСЕЊЕ, ГОСПОДЊЕ, ПРЕДСТАВЉА ОБНОВУ ЉУДСКЕ ПРИРОДЕ, ОЖИВЉАВАЊЕ, ПРЕСАЗДАЊЕ И ВРАЋАЊЕ У БЕСМРТАН ЖИВОТ ПРВОГ АДАМА КОЈИ ЈЕ КРОЗ ГРЕХ БИО УСМРЋЕН И, СМРЋУ, ВРАЋЕН НА ЗЕМЉУ ОД КОЈЕ ЈЕ БИО СТВОРЕН.
ВАСКРСЕЊЕ, ХРИСТОВО ЈЕ ОНТОЛОШКО ЧУДО КОЈЕ ПРЕВАЗИЛАЗИ ГРАНИЦЕ ОВОГ СВЕТА И, ПРЕМДА СЕ У ЊЕМУ ЗБИВА, ОНО ЈЕ НАТКОСМИЧКО У КОСОМОСУ.“
ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА
Синаксар на Свету и Велику недељу Пасхе
„ХРИСТОС САМ СИЂЕ ДА СЕ БОРИ С АДОМ И ИЗАЂЕ С ОБИЛНИМ ПЛЕНОМ ПОБЕДЕ.“
Чита се на јутрењу, после шесте песме
Магдалина је рано ујутру поново дошла с другим женама да би се подробније уверила у виђено. Стајала је напољу, код гроба и плакала, а кад се надвирила (над гроб), видела је два анђела, сва у светлости, који јој, као да је смирују, говоре: „Жено, што плачеш? Ког тражиш? Исуса, тражиш, Назарећанина, распетог? Није овде јер устаде.“
Тог истог трена, оне су устале јер су приметиле Господа…
Она се окрену и угледа Христа како стоји, па, мислећи да је градинар (јер је гроб био у врту), рече: „Господине, ако си га ти однео, кажи ми где си га положио и ја ћу га узети.“
А када с Магдалина још једном нагнула према анђелима, Спаситељ јој је рекао: „Марија!“
Кад је чула Христов мио и познат глас, она је хтела да се приљуби уз Њега, али Он јој је рекао:
„Не дотичи ме се јер још нисам узишао оцу, својем, као што сама признајеш, чим још сматраш да сам човек, него иди браћи, мојој и кажи им све што си видела и чула.“
Магдалина је то учинила…
А у зору, поново је, с осталима, била крај гроба. Жене које су биле с Јованом и Саломијом, дошле су кад је већ грануло сунце. Жене, међу којима је била и Богородица, долазиле су на гроб у разно време јер она и јест Марија коју Јеванђеље назива Јосијевом мајком – тај Јосија је био Јосифов син.
Није познато у ком (тачно) часу Господ васкрсава. Једни говоре: кад су петлови први пут запевали, други: кад се земља затресла, а трећи говоре још друкчије…
Док се све ово дешавало, неки стражари су дошли првосвештеницима и јавили им све што се догодило. Они су дали стражарима довољно новца и тако су их приморали да кажу да су Његови ученици дошли ноћу и украли га.
А увече, истог дана, кад су се ученици сакупили у страху од Јудејаца и кад су врата била чврсто затворена, ушао је Исус, будући у непропадљивом телу, и, по обичају, благословио: „Мир вам!“
Кад су видели Христа, они су се преизобилно обрадовали и кроз надахнуће (Васкрслог) у савршенијем степену примили су силу Светога Духа.
Извор: http://www.spcbrod.org
Приредио: В. В. М.
оООо