Bdenje – spremnost duše da se dostojno dočeka Gospod

Šta je bdenje i zašto je toliko važno. Moćno bdenje vodi do potpune pobede nad strastima. I predavanje o Prečistoj Bogorodici pred Blagovesti

„Stražite, dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš.“

Postojana budnost se naziva bdenje. U pravoslavnoj Crkvi imamo Prvo i Drugo bdenije. Bdenije ili bdenje je pojam koji dolazi od glagola „bditi“, kao što možemo bditi nad detetom, ili nad svojom dušom. Prvo bdenije je ustvari jutrenje sa čitanjem velikog kanona Svetog Andreja Kritskog.

Post i Bdenje

Ko tokom celog svog života ljubi besedu sa ovim parom (post i bdenje), taj postaje prijatelj celomudrenosti. Kroćenje stomaka i raslabljivanje snom koje raspaljuje bludnu pohotu predstavlja početak svega lošeg, dok su post, bdenje, budnost na službi Božijoj i istrajavanje u raspinjanju tela celi dan i noć – što je suprotnost sladosti sna – sveti put Božiji i temelj svih dobrodetelji.

Sveti Isaak Sirijski

BDENjE

U meri u kojoj se pojačava duhovni osećaj straha Božijeg, pojačava se i podvig bdenja. Ali u početku potrebno je prinuditi sebe na taj podvig, bez koga je nemoguće postići konačnu i potpunu pobedu nad strastima.

Čovek treba da dođe u stanje koje mu je od Gospoda zapoveđeno: Neka budu bedra vaša opasana i svetiljke zapaljene, a vi slični ljudima koji čekaju gospodara svojega kada će se vratiti sa svadbe, da mu, čim dođe i kucne, odmah otvore. Blago slugama onim koje Gospodar došavši nađe budne. Zaista vam kažem da će se opasati i posadiće ih i pristupiće te će im služiti. I ako dođu u drugu stražu, i u treću stražu dođe, i nađe ih tako, blago slugama onim. Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koji će čas doći lopov, bdio bi i ne bi pustio da mu potkopaju kuću. I vi dakle budite spremni: jer u koji čas ne mislite, doći će Sin Čovečiji (Lk. 12,35 40).

Ovakvo stanje donosi osećaj straha Božijeg. Ljudi koji u takvo stanje dođu, počinju da na zemlji žive kao putnici u hotelu, spremni da u svakom trenu odatle odu. Vreme zemaljskog života skraćuje se pred njihovim pogledima kada se pred njima otkrije neobuhvatna, veličanstvena večnost. Ideja da u svakom trenu mogu da budu pozvani od Gospoda neprestano ih drži budnima, na neprestanoj straži protiv greha koji stalno nasrće.

Oni noći provode kao i dane, prihvatajući san samo kada je to krajnje neophodno i nikako sebi ne dopuštaju da se duboko pogruze u njega i da ih on raslabi. Na svoje tvrde ležaje oni ležu odeveni i obuveni, kako bi u slučaju nužde istoga časa skočili na noge. Podvig bdenja treba da odgovara čovekovim telesnim silama. Kao i usamljenost i post, on se pojačava prilikom postepenog prelaska podvižnika iz telesnog i duševnog stanja u duhovno ili blagodatno.

Duhovan čovek, čak i kada je slab po telu, podnosi neuporedivo teži podvig od onoga za koji je sposoban telesni i duševni čovek. Prvoga na podvig podstiče Božanska blagodat i on nailazi na manje prepreka od strane svoga tela, koje prilikom stupanja u takvo stanje obično odbacuje značajan deo svoje debljine.

Izvor: Enciklopedija pravoslavnog duhovnog života – Sveti Ignjatije Brjančaninov