.
Saborna Crkva Hrista Spasitelja u Moskvi u uspomenama jednog starog Novosadjanina
Arsa Pajević, novosadski knjižar, štampar, izdavač i ugledni kulturni radnik i njegov putopis i opis kako je nekada izgledala Saborna Crkva Hrista Spasitelja u Moskvi. Prvobitni izgled hrama
.
Na levoj obali reke Moskve nalazi se Saborni hram Ruske pravoslavne crkve posvećen Hristovom rođenju. Podignut je 1812. godine u slavu ruske pobede nad Francuzima. I danas stoji u svoj svojoj veličanstvenosti i otmenosti,a njegova istorija je više nego živopisna. Gradila su ga četiri ruska cara više od četrdeset godina. Komunističke vlasti su ga srušile, da bi ponovo bio podignut u periodu između 1990 do 2000. godine, kada su ga prema starim crtežima i fotografijama ponovo izgradili.
U daljem tekstu želja mi je da dočaram nekadašnji, prvobitni izgled hrama Hrista Spasitelja jer danas se mnogo toga od prvobitnog ne može videti. Tragajući za podacima o izgradnji ovog hrama, naišla sam na jedan vrlo interesantan putopis u kojem jedan znameniti i veoma ugledni Novosađanin Arsa Pajević, opisuje svoju posetu Rusiji pa i ovom hramu. Arsa Pajević, novosadski knjižar, štampar, izdavač i ugledni kulturni radnik koji je svoj život posvetio brizi o kulturi svog naroda, objavio je nakon povratka u Novi Sad „Malu spomenicu iz Rusije“ koja je štampana 1895. godine. Stigavši u Rusiju odseo je u srpskom podvorju koje je u Moskvi još 1874. godine osnovao mitropolit srpski Mihajlo kako bi održavao duhovne veze između srpske i ruske crkve. U svojim uspomenama Arsa Pajević iznosi veoma detaljne opise ovog hrama koji su ispunjeni osećanjem ushićenosti i neverice da se ovako nešto veličanstveno može ljudskim okom sagledati. Njegova poseta hramu sigurno je bila pre 1895. godine kada je uspomene štampao, a kroz ove opise možemo doživeti hram onakav kakav je bio pre nego što su komunističke vlasti naredile njegovo rušenje u decembru 1931. godine, i pre nego što je dobio današnji izgled.
Prva zamisao o ovoj crkvi pripada Aleksandru I, koji je 1817. godine na Vrapčevoj Gori blizu Moskve udario temelj na kojem je rađeno do njegove smrti 1825. godine. Međutim kada je car Nikola I došao na presto i prihvatio amanet da završi započetu crkvu uvidelo se da temelji neće izdržati onakvu bogomolju kako su zamislili, pa su počeli novo građenje 1839. godine na drugom mestu, blizu Kremlja, na bregu, postavljenim tako da se sa svih strana može videti. Moskovski mitropolit Filaret je postavio kamen temeljac novog hrama 10. septembra 1839. godine. Arhitekta je bio Konstantin Ton, čiji je projekat bio mnogo bliži tradicionalnoj pravoslavnoj arhitekturi od prvobitnog projekta koji je bio u neoklasicističkom stilu. Nikola je sve do svoje smrti 1854. godine bio predan ovim radovima, a zatim je njegov sin Aleksandar II nastavio radove narednih 25 godina kako bi završio i ukrasio hram. Njegovom sinu Aleksandaru III preostao je najlepši deo da osveti crkvu što je i učinjeno 26. maja 1883. godine. Osveštavanju hrama je prisustvovala cela carska porodica a posebno za tu priliku P.I.mČajkovski je komponovao uvertiru „1812“.
Hram Hrista Spasitelja ozidan je u vidu časnoga krsta, sa jednaka sva četiri kraka, na kojima se nahode tri ulaska sa po troji vrati na svakom. Na sve četiri strane jednaki su spoljašnji ukrasi (fasada), koji su pravi remeci vajarsko-umetničke rezbe najfinijeg mramora kamena, kojim je obložena cela bogomolja s polja i iznutra do krova 72 metra visoko. Između prozora okruglastih sa mramorni stubovi uzdižu se visoko na arkadama obručasto povijenim 36 ogromnih stubova, koji u okrug podržavaju ceo krov, na kojem je poređano dvadeset tih šiljasto zasvođenih arkada, koje izgledaju kao najskupoceniji okviri sa po tri nad sva tri ulaska i oltarskim začeljem i po dve što stoje nad prozorima na četiri crkvena krilca, nad kojima su manja kubeta. Čelo tih okruglasto zavođenih krovova tako je široko i prostrano da je na svakom pojedinom čitava grupa svetaca i pojedinih svetitelja u prirodnoj veličini, izvedenih kičicom najvećih ruskih umetnika slikara…“ navodi Arsa.
Crkva u to vreme staje samo 30 miliona rubalja, ali se čini da je po originalnoj zamisli i vanrednom planu, kako je izvedena veličanstvenija i krasnija ne samo od čuvenog kazanskog sabora u Petrogradu, nego i od same Isakijeve crkve koja je najveća u čitavoj Rusiji. Na sve četiri strane su po troje vrata, ukupno dvanaest. Ona na sredini, veća vrata su široka pet a visoka deset metara, a manja svaka osam metara visoka i četiri široka. Sva su vrata od bronze, a po njima su livene grupe i litije svetaca koje prikazuju čitave prizore iz biblije. Svaka vrata su teška oko 14.000 kilograma.Svi ukrasi, i spoljašnji i unutrašnji su pravljeni od belog mermera, a pored ruskog kamena korišćen je i italijanski mermer.
„No najdragocenije je ono mramorno kamenje, kojim su obloženi unutrašnji crkveni zidovi, naime sva ona mesta, na kojima nema živopisa. Oni su razne boje iz raznih majdana. Dva su ruska, jedan tamno zelenkasta a drugi tamno-rujna cveta. Najkrasniji su mramori oni, što su doneseni sa talijanskih majdana. Njih je četiri vrste, jedna lepša i svetlija od druge: golublje boje, pa žute kao smilje, crvene kao rumena ruža i bele sa prugama, koje se jedbva mogu opaziti…A oni mnogi stubovi, na koje se oslanjaju svodovi manjih kubeta u crkvenim krilcima, građeni su od najkrasnijeg zelenog mramora iz ruskih majdana“.
Zaista je primetno kako su lepo uklopljene boje ovog kamenja, i unose iako je to samo hladni i tvrdi mramor, neku toplinu u dušu i pobožno osećanje. Pa valjda se na svaki detalj pazilo, i sve te godine koliko je zidan hram dovoljne su bile da se ovo zdanje dovede do savršenstva. Hram je ozidan na prostoru od 3000 kvadratnih metara, a sama unutrašnjost bogomolje iznosi 1752 kvadratna metra, a samog prostora na kojem se može stajati ima 1200 kvadratnih metara ,što bi značilo da ima mesta za 10.000 bogomoljaca! U prizemnom delu nalaze se velike ploče od belog alabaster mramora na kojima je pozlaćenim slovima ispisana cela vojna istorija od 1812 do 1814. godine. Tu su sve bitke, imena oficira, vojnika, sve navedeno ko je poginuo, ko je ranjen a ko odlikovan. Uz ta imena stoje i imena svih onih koji su novčano pomogli svojoj otadžbini dok je trajala ova borba. Na jednoj ploči ispisan je manifest cara Aleksandra I kojim poziva narod da odbrani svoju zemlju, a glasi ovako: „Narode ruski! Junačko potomstvo hrabrih Slovena! Ti si nebrojeno puta salomio zube onih lavova i tigrova, koji su se na tebe ustremili da te progutaju. Priberi se i pođi sa časnim krstom u srcu i oružjem u ruci, pa ćeš odoleti svakoj ljudskoj sili i napasti.“
Naspram ovih ploča koje svedoče o junaštvu i predanosti otadžbini nalaze se dvanaest ikona. Jedna ikona prikazuje anđela koji drži ikonu Kazanske Majke Božije, druga prikazuje svetog prepodobnog Sergija Vologodkog koji se praznuje 7. oktobra, a tog je dana Napoleon napustio Moskvu, treća Inokentija Irkutskog koji pada 26. novembra kada je Napoleon pobegao sa svojom vojskom sa ruskog zemljišta. I tako dalje sve ostale ikone prikazuju svetitelje koji padaju u pojedine dane koji su bili važni dani u ovoj borbi. Osim ovih ikona ima puno drugih isto tako predivnih i živopisno oslikanih. Oltari su posvećeni svetom Nikolaju čudotvorcu, a drugi Aleksandru Nevskom, oni stoje sa glavnim oltarem koji je posvećen Roždevstvu Hristovu. Sve slike radili su čuveni ruski slikari: Semiradski, Vereščagin, Makovski, Surikov, Bruni, Brulov, Vaznecov, i Dal koji je radio pozlatu. Vajari Loganovski, Ramazanov i Klod stvorili su velelepne reljefe sa temama iz Biblije i ruske istorije. Glavni ikonostas, koje se ovde pred oltarem uzdiže u obliku crkve na osam uglova, sav je izrezan od beloga kao sneg mramora.Ceo krov tornja je optočen debelom pozlatom, te se na njemu ogleda sveto znamenje časnoga krsta sa dvema zlaćenim jabukama ispod njega. Pod crkveni, a naročito onaj deo pred oltarima, obložen je najkrasnijim mozaikom.
„Tako je ovo nešto božanstveno lepo i jedinstveno u svome rodu, da prosto nisi u stanju da je se dosta nagledaš i da se od nje odvojiš. Ja sam je dva dana gledao…A kad sam iz nje izlazio, svakad sam se i nehotice Bogu molio, dugo i predano krstio, kao što vazda čine ovi prostodušni i pobožni Rusi“ nastavlja Arsa svoje utiske oduševljeno.
Nažalost, posle Oktobarske revolucije, nova vlast je mnoge crkve uništila i promenila im ulogu pa je tako i za ovaj hram po mišljenju tadašnje vlasti, a zbog svoje blizine Kremlju, mesto hrama bilo pogodno i zamišljeno za izgradnju spomenika socijalizmu poznato kao Palata sovjeta. Zbog ove zamisli koju bi krasila i Lenjinova statua na vrhu, hram je razoren eksplozivom u podne 5. decembra 1931. Ali Bog ipak nije dozvolio izgradnju na svetom zemljištu, a reka Moskva je često plavila ovo zemljište braneći ga na svoj način. Ipak, godine 1958. u vreme Nikite Hruščova, na mestu hrama je izgrađen bazenski kompleks koji će tu ostati sve do 1990. godine, kada hram ponovo izranja kao Feniks iz pepela, rađajući s e ponovo u svojoj lepoti i uzvišenosti koja doseže nebo.
Novi hram je izgrađen za vreme Borisa Jeljcina, a pod rukovodstvom Zuraba Ceretelija. Danas kupole više nisu pozlaćene, već su izrađene od titanijum nitrida, reljefi su od bronze, a nekada su bili od mermera, fasada je urađena od mermera umesto kamena. Ipak i dalje je lep, iako je doživeo strašnu sudbinu.
Ovaj hram je uz mnoge druge bogomolje u Moskvi i Rusiji svedok velike pobožnosti i snage ruskog naroda. Trebalo je ne samo izgraditi nego u najtežim vremenima i sačuvati ovako nešto, a moramo priznati da je ruski narod jedini među slovenskim narodima bio kadar za ove divovske poduhvate.
Crkva Hrista Spasitelja u Moskvi iznutra HD fotografije i 3D slika – kliknuti na link ispod
Svetlana Kresoja