Olovo, teški metali i toksini koji oštećuju mozak  – Trovanje olovom

Zašto je olovo opasno za zdravlje. Trovanje olovom kod dece i posledice na zdravlje. Gde se sve nalazi toksično olovo

.

U očigledno sve zagađenijem svetu, toksini se često smatraju uzročnicima hroničnih promena u ponašanju i mentalnih bolesti. Čovek je od prvih dana ljudske civilizacije dolazio u dodir sa metalima. O toksičnosti metala se vekovima govorilo i pisalo. Izloženost metalima nije ograničena samo na industrijska postrojenja budući da se zna da metali zagađuju vodu i ulaze u lanac ishrane.

Neki metali i toksini koji se povezuju sa mentalnim bolestima navedeni su u tabeli 9.

Tabela 9. Metali i mentalne bolesti

– Olovo

– Živa

– Mangan

– Arsen

– Bizmut

– Organotin

– Trimetiltin-hlorid

Otkriveno je da u nekim sredinama postoji opasnost od trovanja olovom, kao što je prikazano u tabeli 10.

Tabela 10. Gde se krije opasnost od trovanja olovom

– Prašina

– Prljavština

– Voda za piće

– Dodaci kalcijuma (u vidu tableta)

– Boje na bazi olova

– Sredine sa razvijenom industrijom

Olovo

Trovanje olovom našlo se među udarnim vestima širom sveta u oktobru 2000. godine kada je objavljeno da je izvršena analiza kose čuvenog kompozitora Ludviga Van Betovena. U njegovoj kosi nalazila se tako visoka koncentracija olova da su stručnjaci smatrali da je bolovao (verovatno izgubivši sluh) i umro od trovanja olovom.

Olovo je bilo jedan od najranije istraženih otrova koji deluju na nerve i mozak.

Danas se koristi uglavnom u nekoliko industrijskih grana kao što je proizvodnja baterija, a rizičnu grupu čine uglavnom oni radnici koji su najviše izloženi njegovom dejstvu. Olovo se više ne koristi u proizvodnji boja, benzina, vodoinstalaterskih delova i drugih proizvoda.

U nekim industrijskim granama, radnici su još uvek u velikoj meri izloženi štetnom dejstvu ovog metala, tako da i dalje postoji veliki rizik od trovanja. Pošto su slučajevi ozbiljnog trovanja postali ređi, pažnja je preusmerena na suptilnije oblike toksične izloženosti olovu.

Veliki broj istraživanja je otkrio da izloženost olovu može izazvati mnoge poremećaje. Neki od njih su navedeni u tabeli 11.

Tabela 11. Poremećaji izazvani olovom

– Pojačana depresija

– Apatija

– Razdražljivost

– Umor

– Konfuznost

– Smanjena sposobnost kontrolisanja besa

– Oslabljena sposobnost mozga i negativne promene u ponašanju

Kod onih koji su svakodnevno izloženi dejstvu olova, nivo olova u krvi se povezuje sa tim koliki umor ti ljudi osećaju toga dana. Kod ljudi sa više od 40 mg olova po decilitru krvi primećena je pojačana depre sija, baš kao i konfuznost, umor i bes.

Kod dece se izloženost olovu ne povezuje sa depresijom, već sa sporijim reagovanjem, antisocijalnim ponašanjem i oslabljenom pažnjom. Kod dece izložene dejstvu olova može doći i do snižavanja inteligencije i gubitka sluha.

Upotreba olova u proizvodnji boja u SAD zabranjena je 1975. godine, što je dovelo do toga da je sve manje dece izloženo dejstvu olova. Sa olovom se može doći u dodir i preko prašine, prljavštine i vode za piće, naročito ako voda prolazi kroz olovne cevi.

Još jedan način da se izložite dejstvu olova jeste da zapalite sveću sa metalnim jezgrom u fitilju, kao što je mirišljava ili obredna sveća. Dr. Džerom Nriagu (Jerome Nriagu), profesor zdravstvene ekologije na Univerzitetu u Mičigenu (University of Michigan), upozorava da se, kada određene vrste sveća proizvedene u Kini ili u SAD gore jedan sat u zatvorenoj prostoriji, koncentracija olova u vazduhu se može u ogromnoj meri povećati. Ta koncentracija može biti 30 puta veća od one koju je Agencija za zaštitu sredine Sjedinjenih Država (Environmental Protection Agency (EPA)) proglasila nezdravom i nebezbednom.

Ako fitilj sveće sija, postoji mogućnost da sadrži olovo ili cink, pa je ne treba paliti u zatvorenim prostorijama.

Začini i vitamini iz Indije i verovatno iz nekih drugih zemalja mogu biti izvor veoma toksičnih koncentracija olova. Još jedan zastupljeniji izvor jesu dodaci kalcijuma u vidu tableta. Istraživači sa Univerziteta u Floridi (University of Florida) u Gejnsvilu nedavno su ispitali 22 vrste dodataka kalcijuma i otkrili da njih osam sadrži previsoku koncentraciju ovog otrovnog metala, uključujući dodatak koji ljudi najviše koriste – Tums kalcijum karbonat.

Iako nijedan od tih dodataka nije imao toliko visoku koncentraciju da bi mogao da izazove probleme u nervnom sistemu prilikom kratkotrajne upotrebe, olovo u doda cima kalcijuma još uvek predstavlja problem zato što mnogi ljudi svakodnevno uzimaju te proizvode godinama.

Deca u siromašnijim porodicama imaju najviše šanse da budu izložena dejstvu olova, a jedno istraživanje koje je obuhvatilo 296 predškolske dece, stare između devet meseci i tri godine, pokazalo je da kod onih mališana u čijoj je ishrani bilo zastupljeno dosta masti postoji najveća verovatnoća da će imati opasne koncentracije olova u krvi. Deca izložena dejstvu olova će, u stvari, apsorbovati manje olova ako budu unosila manje masnoća.

Koncentracija olova u krvi može pomoći u određivanju skorije ili hronične izloženosti olovu, ali ne i u određivanju izloženosti olovu u daljoj prošlosti. Dete za koje su roditelji nekada govorili da je “pravi mali anđeo”, a koje je kasnije postalo agresivno, počelo da se tuče, podmeće požare, pokazuje vandalske oblike ponašanja i krade po prodavnicama, možda je bilo izloženo dejstvu olova. Nažalost, jedino je skup rendgenski snimak koji može da pokaže naslage olova u kostima u stanju da ustanovi uzrok takve promene u ponašanju. Za sada se jedino visoke koncentracije olova u krvi mogu lečiti (helativna terapija), dok se posledice izloženosti dejstvu olova u prošlosti, još ne mogu lečiti. Ove činjenice naglašavaju koliko je važno izbegavati izlaganje dejstvu olova, naročito u detinjstvu.

Izlaganje olovu ne samo što može štetno da utiče i ošteti mozak, već i bubrege, a može i da poveća rizik od oštećenja zubnih šupljina.

 

 

Dr Nil Nidli – Izlaz iz depresije