Neki imaju Ćizmu, drugi koriste maslinov zejtin, neki jedu ljuto (papreno), oni imaju gulaš, oni, dalji, vole brzu hranu, mnogi peru ruke pre i posle jela, čuo sam da ima naroda koji imaju urođen talent… pardon!… dar za fudbal… a mi… Srbi… zna se! Ne treba tu reč ni navoditi… kao što ni Vuk nije uneo u svoj „Rječnik“ reč HAJDUK jer smo… ene, de!… tad svi bili hajduci… tako ni reč na koju mislim ne treba navoditi jer smo svi… e, to!… TO!…

SRPSKI INAT – DVA ČLANKA O SRPSKOM INATU

SRPSKI INAT

Kao svaki
Srbin od formata,
Teram inat –
U vidu zanata!

Kad ja zapnem,
Inatim se, svojski,
I postižem –
Rezultat majstorski!

Nije važno
Što mi bude gore,
Tešim, sebe –
„Srbine, majstore!“

Rastko Zakić

Prvi članak:

SRPSKI INAT 1

Inat – najbolji naš proizvod! Autentičan. I to nisam ja rekla već moj omiljen pisac koji je, opet, po ko zna koji put, bio u pravu. Ako bismo hteli da nešto izvezemo i budemo originalni – inat je, bre!, sigurno naš kec iz rukava.

Spremni na sve u – inat.

Katkad nas(me) to košta mnogo. U inat ćemo biti najgori, u inat njima, svetu, ko zna kom, (p)ostaćemo tradicionalni i nećemo popustiti pod pritiscima modernosti. U inat,  moj stari, tako, ne želi da gleda BBC, CNN. ‘Ajde i to, nekako nego što nijednom sportisti Ameru neće odati priznanje, a kamoli da navija za njega. Protiveći se savremenosti,  mnogi, a među njima i oni koji vode zemlje, upravljaju našim mogućnostima i budućim koracima, ne žele da znaju svetski jezik i da se sporazumevaju s ostalim svetom na taj način. Ponos, prkos, odbijanje! Sve je to odgovor na protivljenje hodu u korak s vremenom. Nije pitanje poistovećivanja s drugima, jačim svetskim silama, mislim da je ovo pitanje ograničenosti ili nesvesnosti šta znači biti obrazovan… Nije mi namera da ikog veličam, povlašćujem ili ocrnjujem, samo kažem koliko je ukorenjen taj inat u našoj kulturi. Pitam se, da li je inat, zaista,  dovoljno dobar izgovor za neobrazovanje!

Elem, taj inat je, ponekad i vrlo produktivan. I to sam uistinu želela da istaknem. Samo takva upornost i borbenost mogu da naprave pomake u tom istom obrazovanju. Paradoksalno, inat je prepreka učenju i obrazovanju isto koliko je i pogon za uzlazno kretanje na lestvici znanja. U mom slučaju, dešava se ovo drugo. Čitam, bunim se, ne kapiram.

“A šta si ovim hteo da kažeš?!” – ludim u sebi.

Zatvaram knjigu. Buljim u beo zid ispred sebe. “Da li sam,  ja, stvarno, nedovoljno inteligentna da skontam ove silne teoretičare i njihove interpretacije Marksovih dela?” – muči me. Pa nije moja familija zalud poznata po tolikim doktorima nauka. Inat proključava.

“Daj da pokušam, ponovo!”

Džabe!…

Kontam, ja, neke osnovne stvari, nije u tom fora već ima dovoljno nebuloza koje me bune i koje su protivrečne. Džabe, čini mi se da ovi ni sami nisu sistematični ni svesni o čem govore. Konfuzni. A interpretacija mi se sad (drugi put) čini još nejasnija. Kad pročitate nekoliko različitih tumačenja onog što je navodno Marks ili bilo koji značajan mislilac želeo da kaže, verujem da dobijate različite slike. Zato su interpretiranja loša. Pitam se, često, da li uopšte treba verovati analizama i subjektivnim interpretacijama onog što se pripisuje teoretičarima. Jer, dobija se pogrešna slika – to je interpretacija, verovatno, izvornog dela (ako ne i interpretacija interpretacije!) u koju je autor analize uneo neka svoja zapažanja tog što je bitno. Vi,  onda, još jednom sažvaćete interpretaciju i napravite svoju verziju već skraćene verzije. Verujem, tu se dobije finalan proizvod koji je mnogo sažet i dalek od onog što je prvi, orginalan pisac, hteo da kaže. Verujem da bi se ti izvorni autori prenerazili šta im sve pripisuju i dopisuju!…

Kad sam shvatila da ne shvatam!…

Inat u meni je proradio kad sam shvatila da ne shvatam, a nisam glupa, šta pričaju svi ti interpretatori. U inat ću uzeti original delo – odvojiću vreme da, u inat tim koji misle da su dobro izdvojili u svom prepričavanju – pročitam, stvarno, šta su Marks ili ti ostali teoretičati, toliko puta izrabljeni u našim knjigama, rekli.

U inat gluposti, u inat sažvakanim analizama, u inat nečijem pogledu na delo. Svi i najobičniji film kontamo na drukčiji način, pa zašto bih dozvolila da mi NEKO tumači dela – u inat ću stati sama pred ta dvotomna, i višetomna izdanja i dokazati da mi ne treba nečije “prosvetljenje” o određenoj političkoj teoriji. Knjige za pripremu ispita su mi dokazale da to “prosvetljenje” samo zamagljuje zdrav razum i, na kraju, ostajem bez spoznaje “šta je pisac hteo da kaže”. Toliko!

(Dkpogledi pod Uncategorized)

Drugi članak

SRPSKI INAT 2

U Srbiji je, nema sumnje, inat veoma zastupljena osobina. Prosto nam je u krvi da se inatimo! Nekad se inatimo i na svoju štetu!… Razni su primeri ćuvenog srpskog inata, mogla bi se i podebela knjiga napisati…

Evo, na primer, posmatram svoje komšije. Dva rođena brata. Sude se, godinama, oko parćeta zemlje. Grdne pare dadoše na advokate. Ali, ne vredi! Zainatio se ovaj jedan brat, hoće nešto sto mu ne pripada, pa Bog!…

U Kaoni, kod Kučeva, svekrva je, bez prisustva snahe, na sudu, razvela, njen brak sa sinom uz pomoc advokata i sudija! Zainatila se da istera ono sto je zamislila, pa je malo nedostajalo da robija!…

U Velikoj Bresnici su se dvojica komšija, Danilo i Dušan, iz inata tužili zbog grobnog mesta na seoskom groblju na kom će, jednog dana, biti sahranjeni. Otegla se i ta parnica, troškovi otisli u nebo, Sud je presudio: dva grobna mesta, ostala su na tamo gde su bila i pre suđenja i za sve je, očigledno, kriv obićan srpski inat!…

U inat svojoj kćeri koja živi u Svajcarskoj i ne posećuje je, jedna žena iz sela kod Kučeva, podigla sebi i mužu velelepnu grobnicu na seoskom groblju. Kad je komšiluk pitao zašto nije dozvolila kćeri i zetu da to učine umesto nje, odgovorila je da će u svojoj „garsonjeri“ za onaj svet „ipak, mirnije da spava, nego da joj zet o svom trošku podiže grobnicu“!…

Srbi se, iz inata, i žene! Poznat je, u okolini Požarevca,  slučaj dva bračna para koja su razmenila žene!… Kad je „brzopotezna“ ljubav prošla, žene su se vratile bivšim muževima, a do ovog čudnog „transfera“ je došlo, kako su kasnije izjavile, „zbog ljubavnog inata i ljubomore koja im je nagrizala dušu“!…

Obican bunar može da bude povod za sudsku tužbu. U selu Popovac, kod Velikog Gradišta, dvojica staraca sude se – već četiri godine – a jedan od njih, da bi zabranio korišćenje vode svom komšiji, ogradio je zajednički bunar strujnim kolom! Srećom, niko nije nastradao, a sudije i inspektori  nekoliko puta su izlazili „na lice mesta“ da odluče čija je bunarska voda!…

Inat tera Srbe i na tužakanje zbog seoske međe. U selu Sapinu, dvojica komšija deset godina su se sudila zbog dve uzorane brazde! Potrošili su na advokate i sudske takse više od 500 evra. Inat ih je doveka zavadio.

Znam, i vi ste inadžija! Kao, uostalom, i ja! InAT – srpski patenAT!

(TashaBG)

Izvor: https://slusaonica6.wordpress.com,
http://milantodorov.blogspot.com, http://www.ana.rs
Priredio: V. V. M.

oOOo