Oops! It appears that you have disabled your Javascript. In order for you to see this page as it is meant to appear, we ask that you please re-enable your Javascript!
Duhovnost

Kanonizovane čudotvorne ikone Presvete Bogorodice u Srpskoj Crkvi

 

ČUDOTVORNE IKONE BOGORODICE U SPC

Koje su to čudotvorne ikone Presvete Bogorodice koje su kanonizovane u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi kao blagodatne. Ima ih šest, i to su ikona Trojeručica, Mlekopitateljnica, Bodjanska ..

 

Srpska Pravoslavna Crkva je kanonizovala šest ikona Presvete Bogorodice koje su čudotvorne i pred kojima se izliva blagodat koja ljudima donosi isceljenje, preumljenje, olakšanje, blagodat, umiljenje.

Kanonizovane čudotvorne ikone Presvete Bogorodice u Srpskoj Crkvi
Presveta Bogorodica Glykophilousa – ikona sa Svete Gore

To su čudotvorne ikone Presvete Bogorodice:

1. Mlekopitateljnica

2. Trojeručica

3. Pećka

4. Čajnička Krasnica

5. Bodjanska

6. Bogorodica Savinska

. . .

Bogorodica Mlekopitateljnica

Ikona Bogorodica Mlekopitateljnica isposnica Svetog Save Kareja
Ikona Bogorodica Mlekopitateljnica – isposnica Svetog Save, Kareja

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice, nalazi se na Svetoj Gori, u mestu Kareji u Isposnici Svetog Save Srbskog. Svojevremeno je na tom mestu utemeljivač srpske crkve Sveti Sava proveo čitavih sedam godina u molitvi, postu i pisanju. U isposnici, tada jednom malom udubljenju u steni, Sveti Sava se svakodnevno molio tako što se do pasa zakopavao u zemlju, ne bi li smirio svoje telesne strasti i našao smirenoumlje, a potom se celodnevno predano molio Gospodu Bogu i pisao crkvena uputstva i knjige. Jedna od njegovih molitvi je bila da Srpska pravoslavna crkva dobije autokefalnost od Carigradske patrijaršije, što mu je uspelo, čime su Srbi dobili svoju crkvu. U Isposnici se drži poseban tipik koji je postavio Sveti Sava, naročito za ovu keliju. Monah ili monasi koji žive u njoj ne treba da se zanimaju ničim drugim osim molitvom za ceo svet i da za dan i noć pročitaju ceo Psaltir, a u toku jedne sedmice celokupno Četverojevanđelje.

Čudotvornu ikonu Bogorodicu Mlekopitateljnicu (grč: Γαλακτοτροφούσα) je po predanju, naslikao Sveti apostol i jevanđelist Luka po blagoslovu same Carice Nebeske, po njenom stvarnom liku i predstavlja jednu od najstarijih ikona na Svetoj Gori, a i u svetu. Jedinstvena u pravoslavnom svetu, ikona Presvete Bogorodice Mlekopitateljnica predstavlja Mladenca Hrista kako, držan na rukama Bogorodice, sisa dojku na grudima Svete Bogomajke. Slikana je na osnovu Jevanđelja: „Blažena utroba koja te je nosila i dojke koje si sisao“ (Luka 11,27)! O toj istini su takođe govorili i pisali Sveti oci Istočne crkve.

Sveti Jefrem Sirijski kaže u pesmama na Rođenje Hristovo: „Iz utrobe Djevine izašao je Mladenac, i mlekom se hranio, i rastao je pored dece – Sin Gospodara svega. Sveta Djeva-Majka davala je Hristu mleko, i On se kao čovek hranio njezinim mlekom. Kada se Gospod hranio mlekom Marijinim, tada je točio život svemu svetu.“

O Bogorodičinom dojenju Gospoda mlekom pevao je i Sveti Roman Melod. Njegove i drugih crkvenih pesnika himne o tome ušle su u Bogosluženje naše Crkve i nalaze se u crkvenim knjigama iz kojih pevamo službe Hristu i Bogomateri. Jedna od tih Crkvenih pesama ispisana je na hilandarskoj ikoni Mlekopitatenjnici u karejskoj isposnici Svetog Save: „Zlatopleteni Stube, i dvanaestozidni Grade, suncetočni Prestole, Stolico Cara, neshvatnjivo je čudi: kako mlekom hraniš Gospoda!?“ (Egzapostilar na Uspenije Bogorodice).

Shodno ovom Svetom predanju Crkve, nastale su ikone Bogorodice Mlekopitateljnice, poznate još iz starina u Svetoj Zemlji, Siriji, Egiptu i uopšte u pravoslavnoj Vizantiji. Zatim i kod pravoslavnih Slovena, najpre kod Srba, a zatim i kod Rusa. U Srpskoj crkvi, poznata je freska Bogorodice Mlekopitateljnice u Pećkoj Patrijaršiji (iz vremena Arhiepiskopa Svetog Danila, početak XIV veka) i u Naumu kod Ohridskog jezera (takođe iz XIV veka). One su nastale najverovatnije po ugledu na ikonu Mlekopitateljnicu koju je Sveti Sava doneo u Hilandar iz Svete Zemlje.

Naime, po usmenom predanju sačuvanom u Manastiru Hilandaru, današnja Hilandarska ikona Bogomajke Mlekopitateljnice nalazila se u Lavri Svetog Save Osvećenog, koja se nalazi dvadesetak kilometara južno od Jerusalima. Sveti osnivač ove najveće Lavre na Istoku, Sveti Sava Osvećeni, po kome je Sveti Sava Srbski dobio ime, pred svoju blaženu smrt je proročki govorio okupljenoj bratiji monasima, koji su okruživali njegov odar, da će posle mnogo vremena Lavru pohoditi jedan monah plemićkog roda sa zapada, po imenu Sava, kome oni treba kao blagoslov da daju ikonu Majke Božije Mlekopitateljnice i takođe njegov igumanski žezal, tj. štap. Sveti Sava Osvećeni upokojio se (†532) u miru i radosti četrvte godine vladavine velikog cara Justinijana.

Šta se dogodilo kada je Sveti Sava Srbski došao u taj manastir, opisano je u tekstu o ikoni Trojeručici.

Igumanski štap, tj. „patericu” on je ostavio u keliji Preobraženja. Ova kelija i do danas nosi naziv „Paterica”. Tu se čuva igumanski štap Svetog Save Osvećenog, prelepo delo umetničke vrednosti, urađeno u slonovoj kosti.

Čudotvornu ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice Sveti arhiepiskop Sava je postavio na ikonostas kelije Isposnice-Tipikarnice u Kareji, koju je posvetio Prepodobnom Savi Osvećenom.

Po predanju, Ikona je prvobitno postavljena desno od Carskih dveri, kako pravila pravoslavne crkve nalažu. Međutim, tokom noći ona se tajanstveno premeštala na levu stranu na opšte čuđenje majistora i monaha. Nakon treće noći i njenog premeštanja, Sveti Sava je iz velike ljubavi prema Bogorodici odobrio da ikona Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice ostane na Hristovom mestu, što je presedan. Zbog velikog poštovanja prema Svetom Savi i Presvetoj Majci Vaseljenska saborno-katoličanska pravoslavna crkva je tu promenu odobrila i blagosiljala.
Ovoj Svetoj ikoni Bogorodice Mlekopitateljnice mnogi blagočestivi pravoslavni hrišćani obraćaju se sa verom i molitvom, a preko nje od Bogomajke i Gospoda dobijaju blagodatnu pomoć za spasenje. Naročito to čine pobožni poklonici kad dođu u Isposnicu Svetog Save u Kareji.

Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice, koja je ikonopisana i namenjena kao dar svetogorskih monaha Ruskom narodu, boravila je u Srbiju. Bila je izložena vernicima za celivanje u Crkvi Svetog Save na Vračaru od 18. decembra 2007. do 8. januara 2008. godine. Ikona je dočekana svečanom litijom, a u sve dane boravka služen je Akatist Presvetoj Bogorodici Mlekopotateljnici.

Našom usrdnom molitvom pred ovom ikonom Majka Božija pomaže kod porođaja, pri nedostatku majčinskog mleka, za zdravlje, održavanje i vaspitanje dece. Crkva je proslavlja 25/12. januara.

. . .

Ikona Presvete Bogorodice Trojeručica

Božija Majka Trojeručica - ikona
Ikona Presveta Bogorodica Trojeručica – Hilandar

Bogorodica Trojeručica (grč: Παναγία Τριχερούσα) beše porodična dragocenost Svetog Jovana Damaskina. On ju je čuvao u ličnom paraklisu, u svojoj kući u Damasku, početkom VIII veka. Tada se celokupna Sirija nalazila pod vlašću Arapa – muslimana. Tadašnji kalif Damaska, prestonice Sirije, Valid (705-715), kao musliman, nije znao da uređuje verske poslove hrišćana Sirije. Stoga je u svojoj palati kao prvog savetnika, za pitanja potčinjenog hrišćanskog stanovništva Sirije, zaposlio, tada još uvek, svetovnjaka Jovana Damaskina, poštujući ga zbog velikog obrazovanja i vrline.

Upravo u to vreme, dakle početkom VIII veka, pojavila se jeres ikonoborstva, sa središtem u Konstantinopolju. Njen pokretač je bio vizantijski samodržac Lav III Isavrijanac. Još uvek svetovnjak, Jovan Damaskin je, pokretan božanskom revnošću, iz Damaska progonio ikonobornu jeres, kako raznim pismima tako i rečima. On se na taj način pokazao pobornik i vatreni podržavalac poštovanja svetih ikona. Obavestivši se dovoljno o njemu i omrznuvši ga, ikonoborac Lav Isavrijanac izmisli jednu podlost protiv njega: pobrinuo se da dođe do jednog dela napisanog rukom Svetog Jovana; zatim je svom povereniku kaligrafu izdao zapovest da do kraja nauči da oponaša način pisanja Svetog Jovana, te da napiše jednu lažnu poslanicu; nju je navodno Svetitelj poslao samom avtokratoru Lavu, podstičući ga da dođe i bez borbe zagospodari gradom Damaskom iz koga odsustvovaše kalif. Ovu klevetničku i izmišljenu poslanicu Lav posla svom prijatelju, kalifu Damaska, Validu (705-715), dodavši i svoje pismo u kome ga uverava u ljubav koju ima prema njemu. Nju je pokazivao i time što mu šalje poslanicu napisanu rukom Jovana, iz koje se van svake sumnje vidi da je Jovan zaverenik protiv Validovog kalifata. Primivši i pročitavši poslanice, kalif poverova u privrženost Lavovu i naredi, bez daljeg ispitivanja, da se odseče desna ruka Jovanova, koja je napisala navodnu poslanicu i da se, za primer svima, obesi na glavnom trgu Damaska. Zapovest je izvršena odmah.

Kada se onaj dan priklanjao večeri, Sveti Jovan je zamolio da mu daju odsečenu ruku, pošto je već izvršena kalifova zapovest. Držeći levom rukom odsečenu desnicu i spajajući je sa telom, on se moljaše klečeći celu noć pred ikonom Bogorodice. On moljaše Presvetu Bogorodicu da ga isceli da bi nastavio da piše u znak sećanja na čudo koje se dogodilo.

Posle duže molitve, umoran od bola i muke, zaspa na kratko. U snu ugleda Presvetu Bogorodicu živu na ikoni i ču kako mu govori da je isceljena ruka, te da ne treba više da se žalosti. Samo, treba da ispuni ono što je obećao, tj. da nastavi da piše u zaštitu svetih ikona. Sveti Jovan se probudi i vide uistinu da je ruka njegova zdrava i da stoji na svom mestu. Jedino na onom mestu gde je bila poseklina ostade kao crvena nit, radi podsećanja koliko na stradanje, toliko i na čudo Presvete Bogorodice. Zbog radosti i blagodarnosti prema Bogorodici, Sveti Jovan se potom postarao da na donjoj levoj strani ikone pripoji srebrnu ruku, sličnu odsečenoj. Ikona je od tada dobila ime Trojeručica. Do danas se istog običaja drže pobožni i čudesno isceljeni hrišćani koji na Svete ikone polažu različite zlatne ili srebrne predmete na kojima su predstavljeni neki od isceljenih delova ljudskog tela.

Posle ovog čudesnog iscelenja, Sveti Jovan odlučuje da napusti svet i da se zamonaši. Videvši ga isceljenog, kalif je razumeo dejstvo Božije sile i zatražio oproštaj za nepravednu kaznu. Veoma ožalošćen zbog odvajanja od Svetog Jovana, on mu najzad daje dozvolu da se udalji iz sveta.

Sveti Jovan napušta Siriju i odlazi da monaški život prohodi u čuvenoj Lavri Svetog Save Osvećenog u Palestini. Pored njega je stalno Dobrotvorka njegova, Presveta Trojeručica. Postavši monah, on od drugih otaca u Lavri saznaje da je Sveti Sava Osvećeni, pre svog blaženog upokojenja (VI vek), dao zapovest da pored njegovog groba pričvrste njegovu „patericu”, tj. igumanski štap. On je prorekao da će u budućnosti kao poklonik u manastir doći jedan carski sin njegovog imena, tj. Sava, i da će, pri njegovom poklonjenju grobu, pričvršćeni štap pasti na zemlju. Njemu je Sveti Sava Osvećeni zapovedio da se kao blagoslov dâ igumanski štap zajedno sa ikonom Presvete Bogorodice koja je čuvana u Lavri i koja se zvala Mlekopitateljnica. Znajući za navedena proroštva Svetog Save, Sveti Jovan Damaskin je pre svoje smrti ostavio zaveštenje da onaj carski sin kao blagoslov uzme i njegovu Bogorodicu Trojeručicu.

Posle pet vekova, 1217. godine, u Lavru kao prost monah, poklonik, dolazi carski sin, monah Sava, iz Manastira Hilandara. Dok se on poklanjao grobu Svetog Save Osvećenog, igumanski štap je pao sa svog mesta. Iznenađeni, manastirski oci zatražiše da se obaveste o nepoznatom monahu-pokloniku. Tako saznaše da se zove Sava i da je carski sin. Sumnjajući, međutim, još uvek i dvoumeći se da li da ispune zaveštenje svog ktitora, Svetog Save Osvećenog, oni vratiše igumanski štap na njegovo mesto i pričvrstiše ga. Sledećeg dana monah Sava se pokloni i drugi put pred grobom i igumanski štap opet pade. Tako se razrešila svaka sumnja i monasi odmah monahu Savi dadoše igumanski štap, ikone Mlekopitateljnicu i Trojeručicu.

Opremljen ovim trostrukim blagoslovom, Sveti Sava se iz Palestine vraća na Svetu Goru.

Bogorodičinu ikonu Trojeručicu Sveti Sava je doneo sa sobom u Hilandar. To je prvi dolazak Trojeručice u Hilandar. Posle toga, Sveti Sava, kao što je već rečeno, biva rukopoložen za arhiepiskopa Srbije (1219.) i odlazi sa Svete Gore. Trojeručica ostaje u Hilandaru do 1347. godine, dakle 100 i više godina posle prestavljanja Svetog Save (1235). Tada kao posetilac na Svetu Goru dolazi srpski car Dušan. Nakon svoje posete Hilandaru, prilikom odlaska za Srbiju, on kao blagoslov manastira uzima ikonu Trojeručice. Na taj način Bogorodica Trojeručica dolazi u Srbiju.

Do kraja XIV veka Ikona iz nepoznatog razloga i na nepoznat način prelazi sa dvora cara Dušana u vlasništvo Manastira Studenice. Ovaj manastir, kao i druge oblasti Srbije, početkom XV veka postaju meta napada turskih osvajača. Obavešteni da Turci dolaze ka manastiru monasi su se na brzinu i žurno postarali da spasu najvrednije dragocenosti koje su imali. Ikonu Presvete Bogorodice Trojeručicu su stavili i učvrstili na samar jednog magareta, koje su pustili da ide kuda ga vodi volja Bogorodice. I uistinu, vođeno Presvetom Bogorodicom, magare je prošlo gotovo celu Srbiju i Makedoniju i došlo na Svetu Goru. Po zapovesti Bogorodice, ono se zaustavilo nedaleko od Manastira Hilandara!? Videvši i shvativši šta se događa, manastirski oci pohitaše i skinuše ikonu sa leđa magareta koje je odmah potom palo mrtvo. Tu gde je došlo magare sa ikonom, sazidano je pokloničko mesto u spomen na taj događaj. Svake godine se vrši litija sa ikonom Trojeručice od manastira do tog mesta u znak sećanja na dolazak ikone.

Tako je Trojeručica toržestveno, sa psalmopjenijem i kâdom, svečano došla drugi put u Manastir Hilandar. Radi velike počasti, monasi su je postavili na gornje mesto u oltaru Saborne crkve Manastira Hilandara. To se dogodilo početkom XV veka.

Mnogo kasnije – ne znamo tačno kada – verovatno krajem XV veka, u manastiru se desio sledeći događaj. Iguman manastira umire. Manastir se našao u teškoj situaciji u vezi sa izborom novog igumana. Tadašnji mnogobrojni monasi su pripadali različitim nacionalnostima. Bilo je Srba, Grka, Bugara i Rusa. Grci su predlagali Grka za igumana zato što se manastir nalazi u grčkoj zemlji. Srbi su, opet, predlagali Srbina igumana zato što su ktitori manastira bili Srbi i što je manastir bio poznat kao srpski. Bugari su bili najbrojniji u manastiru i zahtevali svog igumana. Na kraju, i Rusi su predlagali Rusa igumana zato što je manastir tada darivan darovima i velikim novčanim sredstvima iz Rusije. Pošto nisu mogli da se saglase između sebe, sama Presveta Bogorodica rešava problem. U toku jedne večernje službe jasno se čuo glas Bogorodice sa ikone da je ona igumanija manastira. Monasi su čuli glas, ali mu nisu pridali poseban značaj.

Kada su drugog dana došli u crkvu radi jutrenja, monasi ugledaše ikonu na igumanskom mestu. Misleći da je crkvenjak greškom izneo ikonu napolje, oni je opet vratiše u oltar. Međutim, sledećeg dana, na jutrenju opet videše Bogorodicu na igumanskom tronu. Pretpostavljajući da je eklisiarh, iz njima nepoznatih razloga, počinitelj tog dela, monasi mu oduzeše ključeve od crkve, a vrata sami lično zaključaše posle večernje, uverivši se prethodno da niko nije ostao skriven u crkvi. Ujutro, oni isti otvoriše vrata radi služenja jutrenja. Ikona Bogorodice je opet bila na igumanskom mestu! Tada su se konačno uverili da ona sama tako hoće.

Dok su razgovarali o onome što se desilo, u manastir je došao jedan pustinjak, svima poznat po svojim vrlinama. On ih je obavestio da mu se javila Bogorodica i rekla da monasima manastira kaže da od sada ona sama postaje igumanija manastira i da oni međusobno treba da se pomire. Oni više ne treba da pokušavaju sa izborom igumana, niti da pomeraju ikonu sa njenog igumanskog mesta. Monasi su poslušali volju Presvete Bogorodice. Od tada do danas niko je nije pomerio sa njenog mesta. Ona se nalazi stalno na igumanskom tronu, na mestu igumanije. Od tada do danas svaki predstojnik i duhovni otac bratstva zauzima drugo mesto, sa strane, pored ikone. Jereji i, uopšte, svi monasi manastira prave poklone pred njom kao igumanijom manastira pre nego što počnu svoje služenje.

Tako je Presveta Bogorodica Trojeručica prihvatila „palicu” Manastira Hilandara i postala njegova Ikona Zaštitnica. Svi monasi koji se nalaze pod njenim igumanstvom prihvataju je kao svoju majku, zaštitnicu i utešiteljku u različitim teškim situacijama koje donosi monaški život.

Ikona Trojeručice je vrlo dobro očuvana stara ikona Bogorodice i ima izuzetnu izražajnost. Lice Presvete Bogorodice je toliko blago i pogled njen toliko mio da pobuđuje na umiljenje one koji joj se poklanjaju. Na ikonu je, radi zaštite i blagoljepija postavljen zlatni okov koji ima pet hiljada utisnutih skupocenih dragih kamenova, kao i druge vredne predmete koje prilažu pobožni poklonici ili oni koji su doživeli čudo od Bogorodice. Razmere ikone su: 111cm visina i 91cm širina. Ikona je litijska, tj. odslikana sa obe strane. Na njenoj pozadini se nalazi predivna vizantijska ikona Svetog Nikolaja.

Svake godine 12/25. jula svečano se vrši njen praznik. Svenoćna toržestvena služba proslavlja čast i čuda Presvete Bogorodice Trojeručice.
Čuda od ikone Presvete Bogorodice Trojeručice:

Svakako, prvo čudo Presvete Bogorodice Trojeručice je isceljenje ruke Svetog Jovana Damaskina. Od toga čuda dolazi i njeno ime Trojeručica.

Od vremena Svetog Jovana (VIII vek) do današnjih dana ikona Trojeručica čudodejstvuje na razne načine, koliko u samom Manastiru Hilandaru, toliko i izvan njega, po svim pravoslavnim krajevima. Isceljenja mnogih bolesti i telesnih neduga, odagnanje nečistih duhova i mnoga čudesna dejstva dugujemo ikoni Trojeručici. Dragoceno kamenje i drugi ukrasni predmeti koji se nalaze na ikoni svedoče o plemenitoj zahvalnosti vernika zbog spasonosnih dejstava Presvete Bogorodice u njihovom životu. Radi osvedočenja rečenog, iznećemo neka od mnogih čuda Trojeručice, ona koja su nam vremenski bliža.

1905. godine, kada se Rusija nalazila u ratu sa Japanom, zapovedništvo visokih oficira ruske vojske traži od Manastira Hilandara da im se pošalje Trojeručica na bojno polje kao pomoć pravoslavnoj carskoj vojsci. Sabor staraca manastira je doneo odluku da se ne pošalje Trojeručica, već jedna verna kopija, manjih razmera od originala. Desno i levo na ikoni bili su naslikani sveti ktitori Manastira Hilandara, Sveti Simeon i Sveti Sava. Kopija ikone Trojeručice je poslana i zaista, silom Bogorodice, Rusi su odneli mnogo pobeda protiv Japanaca. Na kraju sklopljen je mir između dva carstva. Kopija ikone je ponovo došla u manastir, gde se i do danas nalazi, na desnoj strani sabornog hrama, nasuprot ikone Trojeručice.

Blaženopočivši monah Filip iz Manastira Esfigmena bio je neposredni svedok jednog čuda. On je pričao da je 1945. jak požar velikih razmera zahvatio šumu Manastira Hilandara. Dospevši do južnog zida manastira, on je pretio da ga zapali. Po izbijanju opasnosti, blaženopočivaši starac Danilo, proiguman manastira, nalaže da se učini litija sa Trojeručicom. I zaista, izašla je litija sa Ikonom. Samo što su stigli do mosta na putu za Manastir Zograf, jak suprotni vetar je udaljio požar od manastira. Malo potom on se i ugasio. Sve do danas je na južnoj strani manastira ostalo korenje drveća nagorelog od tog požara.

Isti monah je opet kazivao da je u vreme građanskog rata grupa pobunjenika napala na manastir, hoteći da opljačka hranu i druge materijalne potrepštine, koliko god su mogli da natovare na manastirske mazge. Počeli su da tovare sve što su našli u skladištu. Odjednom su ugledali jednu veličanstvenu ženu kako obilazi manastir i ulazi u Sabornu crkvu manastira. Znatiželjni vođa pobunjenika, zajedno sa drugim svojim ljudima, uđe u crkvu. Oni potražiše onu ženu i ne nađoše je, iako su pažljivo pretražili gotovo celu crkvu. Tada su se pogledi njihovi upravili prema Trojeručici i svim dragocenostima na ikoni. Vođa je hteo sve da ih nasilno pokida sa ikone. Samo što je pokušao da ih uzme, uhvatio ga je veliki strah i on se sav stresao. Njegovi drugovi su pokušali da ga povrate, ali uzalud. Uspeo je samo da izgovori: „Bežimo brzo, bežimo brzo”. I budući da su otišli u strahu, nisu ništa pokrali iz manastira. Tako se ponovo pokazalo čudotvorno dejstvo Zaštitnice manastira, Bogorodice Trojeručice.

Jedno od poslednjih čuda desilo se 1992. u Srbiji, u Kragujevcu. U jednoj fotografskoj radnji izbio je jak požar zbog kratkog spoja na elektro instalacijama. Vlasnik radnje (Nebojša Nikolić) imao je kalendar iz Manastira Hilandara sa ikonom Trojeručice, kao i dve male ikone Svetog apostola Luke i Svetog Nikole. Kalendar je dobio kao blagoslov od svog prijatelja, poklonika Manastira Hilandara. Kalendar je stajao na zidu radnje, a ikonice na dvema glavnim mašinama koje su inače najvažnije u poslu. Čudesno i neobično je da je po izbijanju požara sve u radnji izgorelo, dok su kalendar sa ikonom Trojeručice i one dve mašine (koje su inače od plastike), na kojima su se nalazile dve ikonice Svetog Nikole i Svetog apostola Luke, (krsna slava fotografa), ostali potpuno neoštećeni. U znak blagodarnosti i zahvalnosti prema Bogorodici, vlasnik radnje je poslao sačuvani kalendar u Hilandar, da svedoči o čudu koje je učinila Trojeručica.

Ipak, najveće čudo Trojeručica čini u dušama vernih poklonika. Njen veličanstveni, devstveni lik, pun umiljenja i ozbiljnosti, potresa srca pobožnih poklonika, utiskuje se tajanstveno u celomudrenu dušu i vodi je duhovnom obnovljenju. Kroz prisustvo svoje svete ikone, Presveta Bogorodica, kao mnogosažaljiva Majka, ostvaruje najveće čudo – spasenje u Hristu svoje dece.

Nju kao štedroljubivu Majku Božiju treba sinovski da molimo da ublaži bol, nevolju i patnju svih, a posebno pravoslavnih Srba, duhovnih potomaka prepodobnog Simeona i Svetog Save, svih onih koji suzama i krvlju mnogo puta do sada plaćaju svoje istrajavanje u pravoslavnoj veri.

Na kraju, setimo se i reči jedne himne Bogorodici: „Svi joj se poklanjamo, moleći se: Ne zaboravi srodničku pripadnost, Gospođo, svih vernih koji poštuju Sveti obraz Tvoje ikone”.

Ikona Bogorodice Trojeručice je prva svetogorska svetinja koja je, i pored kanonske zabrane, iznesena sa Svete Gore. Godine 1993. je oko petnaest dana boravila u Crkvi Svetog Dimitrija u Solunu, gde ju je videlo više od milion vernih. Tom prilikom se desilo još jedno u nizu njenih čuda – slepi od rođenja je u trideset trećoj godini progledao.

Devedesetih godina HH veka, tačnije 1997. veličanstvena kopija Bogorodice Trojeručice stigla je u Srbiju. Ova kopija stoluje u Crkvi Svetog Save na Vračaru. Postavljena je u poseban proskinitar koji stoji u naosu hrama, uz sam igumanski presto. Ispred nje gori neprestano veliko kandilo, a ulje iz njega je već mnoge izlečilo od raznih bolesti. Tada je Njegova svetost patrijarh srpski Pavle (od 15.novembra 2009. blaženopočivši) na bdenju, uoči dolaska ikone Bogorodice Trojeručice, rekao:

„Presveta Majko Bogorodice, vekovi su čekali dolazak Tvoj na ovu zemlju, Tebe koja si izabrana između svega roda ljudskoga da budeš Majka Sina Božijega, da budeš lestvica kojom će Bog sići na zemlju da nas zemaljske ljude i zemaljske kćeri učini sinovima i kćerima Božijim i da nas povede i izvede u Carstvo Božije neprolazno. Pred Bogom su kroz vekove molili se i klanjali se sveti preci naši, Sveti Simeon Mirotočivi i Sveti Sava i toliki drugi sveti i iz roda našega i iz roda sviju pravoslavnih naroda. Evo i danas zahvaljujući ljubavi Svete Gore i sveštenog Sabora svetogorskog, sviju manastira, osobito Manastira Vatopeda i sviju manastira u Svetoj Gori i monaha, danas dođosmo i mi ovde da se poklonimo liku, ikoni Tvojoj svetoj. U ime Srpske crkve i naroda srpskog vernog, izražavam duboku blagodarnost i ljubav prema sveštenom saboru Svete Gore koji su zaista iz ljubavi prema Bogu, prema Sinu Božijem Gospodu Isusu i prema Tebi Presveta Bogorodice pružili i nama mogućnost da se ikoni Tvojoj svetoj i klanjamo i molimo, i da se molimo Tebi Presveta Bogorodice: Raduj se zaštitnice i spasiteljice roda srpskoga vernoga!”

. . .

Pećka Bogorodica – Presveta Bogorodica Pećka.

Ikona Presveta Bogorodica Pećka - Pećka Patrijaršija
Ikona Presveta Bogorodica Pećka – Pećka Patrijaršija

Povest ove čudotvorne ikone je veoma zanimljiva. Nju je po predanju slikao Sveti apostol i jevanđelist Luka, u Getsimaniji kraj groba Presvete Bogorodice, 48. godine. U Carigrad ju je 460. preneo vizantijski car Lav Mudri, tu je boravila u hramu Majke Božje sve do 898. kada je poslata u Herson, na Krim. Nju je tamo dočekao sam ruski knez Sveti Vladimir, koji se pred njom krstio, o čemu postoji zapis, i otpočeo sa krštavanjem ruskog naroda. Oko 989. ikona se nalazila u Velikom Novgorodu, odakle je preneta u Nikeju. Nju je od carigradskog patrijarha dobio na blagoslov Sv. Sava Srpski, kada se hirotonisao i doneo je u Srbiju. Po prenosu patrijaršije u Peć, tamo je i ova svetinja dobila svoje mesto i od tada se naziva Pećkom. Ikona stoji u naročitom tronu i okićena je mnogobrojnim dragocenim ukrasima, kao zahvalnost onih, čije su molitve pred njom uslišene.

Ikona Majke Božje je učinila mnoga čuda u gradu Peći i uopšte u narodu: sačuvala ga od kolere, bila mu uteha u vekovima robovanja, radost u žalosti, lekar u bolesti, prijatelj u nevolji, ohrabrenje u stradanju i na samrti. Čudotvorila je u požarima, kada je sačuvala manastirsko ljudstvo i srpsku kulturnu i duhovnu baštinu. Srbi su je oduvek bezgranično voleli, Turci se odnosili prema njoj korektno i sa poštovanjem, a Albanci čuvali Patrijaršiju i prema ikoni gajili strahopoštovanje.

S vremena na vreme Ikona je nošena po srpskim krajevima, gde je posećivala domove vernika, u njima konačila i pred njom su čitane danonoćne molitve. Ovoj ikoni je posvećen poseban Akatist, delo mitropolita Mihaila iz 1894. godine. U njemu je i pripev: Raduj se zaštitnice i spasiteljko roda srpskoga, krstonosnoga! U Peći je u prošlosti, na praznik ikone Bogorodice Pećke, čudotvorna ikona nošena u litiji kroz grad, od kuće do kuće srpskih domaćina koji su je svečano dočekivali.

Odlukom Svetog arhijerejskog sabora na majskom zasedanju 2011. godine praznik ikone Bogorodice Pećke, koji je do tada obeležavan lokalno, dobija opštecrkveni karakter i određeno je da se proslavlja svake godine sutradan po prazniku Vaznesenja.

U Crkvi Pokrov Presvete Bogorodice u Beogradu nalazi se čudotvorna ikona Presvete Bogorodice koja je verna kopija ikone Majke Božije iz Pećke Patrijaršije, kao podsećanje na prvi boravak Svete ikone Pećke u Beogradu, tridesetih godina prošlog veka. Tada je boravila i u Zemunu. O tome je pisala sva tadašnja štampa.

Milošću Božijom, od 14. do 17. februara 2013. čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Pećke je boravila u Crkvi Sv. Save na Vračaru. U sve dane je služen Akatist u njenu čast i čitane molitve. Mnogobrojan verni narod je dolazio na poklonjenje, celivanje i usrdnu molitvu.

 . . .

Čajnička Krasnica – Darodarilica

Čudotvorna ikona Čajnička Krasnica Darodarilica
Čudotvorna ikona Čajnička Krasnica – Darodarilica, Čajniče

Presveta Bogorodica Čajnička i Sveti Jovan Krstitelj. Čajniče je danas najpoznatije po čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Čajničke, poznate i pod imenom Čajnička Krasnica. Ova ikona se čuva u novom Hramu Uspenija Presvete Bogorodice na posebnom prestolu, na severoistočnoj strani. Ispred nje neprestano svetle kandila. Ta kandila se po rečima očevidaca nisu ugasila čak ni u vreme eksplozije u Drugom svetskom ratu, kada je crkva pretrpela veliko razaranje.

Prema narodnom i predanju Crkve ovu ikonu je načinio Sv. apostol i jevanđelista Luka. Na jednoj strani nalazi se lik Presvete Bogorodice sa Hristom, a na drugoj Sv. Jovana Krstitelja. Ona je davno donesena u Srbiju i bila je u domu Nemanjića još od vremena kralja Milutina, a car Uroš ju je darivao Manastiru Banja kod Priboja na Limu u znak zahvalnosti Bogu za svoje srećno izlečenje u tom manastiru posle duže bolesti. Nakon što su 1594. godine mošti Sv. Save odnete iz Manastira Mileševa, Turci su zapalili i opljačkali Manastir Banju i tada je jedan seljak spasao ovu ikonu iz vatre i preneo preko Lima u čajničku crkvu (današnji stari hram) gde se nalazila 370 godina. Zbog starosti i stradanja u požarima likovi na ikoni su bili potamneli, naročito lik Sv. Jovana Krstitelja, dok su lica na ikoni Presvete Bogorodice sa Hristom sačuvana.

Godine 1868. kujundžija Risto Andrić je uradio okov od zlata i srebra za obe strane ikone tako da su ostala vidljiva samo lica Svetih. Lice Sv. Jovana Krstitelja zaštićeno je kožom. Kruna Presvete Bogorodice bila je ukrašena jednim većim i sa nekoliko manjih dijamanata. Zbog velikih čuda koja su se dešavala pred ovom ikonom po milosti Božijoj, a molitvama Presvete Bogorodice, kada se počelo pričati da će se 1868. godine obnoviti Manastir Banja i tamo vratiti Ikona, pobunili su se svi meštani, ne samo pravoslavni nego i muslimani, rimokatolici i Jevreji, i hteli su to sprečiti čak i oružjem, pa je tako Ikona ostala u Čajniču.

Za vreme Drugog svetskog rata 1943.godine, posle eksplozije, ystaški odredi su opljačkali crkvu. Izvadili su dijamante iz krune Presvete Bogorodice. Obili sy crkveny kasy i iz nje odneli sve dragocenosti. Svi Srbi, žene i deca, su ustali i iz crkve izneli sve stvari i knjige, a Ikonu odneli y kuću srpkinje, Milke Spremo. Posle odlaska ustaških odreda, osam ljydi je prenelo ikonu y crkvu sela Strečanja (između Čajniča, Srbinja i Pljevalja). Bilo je predloga da se prenese u Beograd i sačuva do kraja rata, ali se tome narod usprotivio. Odatle je preneta u jednu pećinu, gde je čuvana pod stražom, zatim u crkvu u selu Slatina kod Foče, a potom u selo Trpinje gde ostaje do kraja rata u maloj pećini. Vraćena je u Čajniče po obnovi stare crkve, a u novu je preneta po njenoj obnovi. Danas ovoj svetinji pritiču mnogi vernici iz raznih krajeva. Čuda se i dalje projavljuju. Tako je i lik Sv. Jovana Krstitelja počeo da se sam obnavlja.

Nadaleko je čuvena i poznata ova srpska, pravoslavna i čudotvorna svetinja, i to ne samo pravoslavnima, već i muslimanima, rimokatolicima i Jevrejima. Godinama Njoj pritiču nevoljni, ožalošćeni, bolesni, iscrpljeni dušom i telom, grešnici i pokajnici, osamljeni u teškim danima opštenarodnih, prirodnih ili ratnih nevolja. Ona je svima pomagala i pomaže. Ožalošćenima je uteha, bolesnima isceljenje, progonjenima zaštita, siromašnima pokrov i hraniteljka, očajnicima nada, grešnima pokajanje, zalutalima put i istina, ubogima pokroviteljka i vragu protivnik. Mnogobrojna su Njena čuda i dobročinstva, koja narod iz davnina pamti u Čajniču, i sa obe strane Drine, po Hercegovini i Crnoj Gori, Republici Srpskoj, FBiH i Srbiji. Vernici su iz zahvalnosti okitili Njene Bogomaterinske grudi skupocenim darovima, koji sijaju kao svedočanstvo i zaloga jedne velike svetinje i jedne velike vere odanoga i bogonosnoga naroda.

. . .

Bođanska Bogorodica – Presveta Bogorodica Bođanska

Čudotvorna Ikona Bođanska Bogorodica - Presveta Bogorodica Bođanska
Ikona Presveta Bogorodica Bođanska, Manastir Bodjani

U Bačkoj ravnici u mestu Bođani smestila se velika i drevna svetinja naše Crkve – Manastir Bođani, koji je čuven po Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Bođanske. Ikona je jako stara. Nju je slikao izvesni jeromonah Vasilije 1578. godine. Ona je oduvek bila čudotvorna. O tome nam svedoči mnoštvo zavetnih darova, najveća kolekcija zavetnih darova na ovim prostorima. Oni su uglavnom od srebra i prilagali su ih imućni ljudi. Pretpostavlja se da je bilo i puno zavetnih darova od voska, koje su prilagali siromašniji ljudi, paori, te da su se prilikom paljenja ti darovi istopili. Darovi su izobražavali onaj deo tela koji je bolovao i koji je Presveta Bogorodica iscelila. Ima darova koji prikazuju austrijske oficire, dame sa dvorova, što znači da su ikoni pristupali i rimokatolici i da ih je isceljivala.

Ikona je najviše čudotvorila u XVIII veku. Tako reći, ko god je prišao dobijao je utehu. I sada, u poslednje vreme, kada je došlo nekoliko monaha iz Manastira Kovilj i duhovno oživelo Manastir Bođane, ikona je ponovo počela da čudotvori.

Dve su vrste čuda koje se dešavaju pred ikonom Majke Božije Bođanske (kako kaže o. Panaret, iguman manastira). Jedna je gde ljudi dobijaju utehu. Nalaze se u velikim problemima koja ne uspevaju da reše i onda padaju u očajanje. Majka Božija ih podigne iz uninija, čamotinje, rastrojenosti i oni postaju normalni ljudi, najčešće puni vere. Druga vrsta čuda je gde ljudi imaju telesni problem, neku boljku pred kojom je medicina najčešće nemoćna. Molitvama pred ikonom dobijaju isceljenje ili olakšanje.

Navešćemo nekoliko primera čuda:

Čovek koji je živeo u Austriji posle Liturgije je prišao svešteniku i zamolio ga da mu pred Čudotvornom ikonom očita molitvu. Kada ga je sveštenik upitao kakav problem ima, rekao je da je ćelav i da bi želeo da mu poraste kosa. Sveštenik mu je rekao da nema molitve za rast kose, a on je odgovorio da čita bilo koju. Tako je i bilo, sveštenik mu je pročitao molitvu za zdravlje. Sledeće godine, nakon službe prilazi jedan čovek sa kosom do ramena svešteniku i pita ga da li ga se seća. Ovaj kaže da mu je poznat, ali ne može baš da se seti ko je. „Ja sam onaj koji je prošle godine bio ćelav!“

U jednoj porodici koja je rimokatoličke vere muž je operisao srce. Međutim, na operaciji nisu sve uradili kako treba i njemu se posle izvesnog vremena inficira rana, a dalje i ceo organizam i padne u komu. 24 dana je bio u komi. Njegova žena je molila katoličkog sveštenika da čita molitve, ali ništa nije pomoglo. On je uputi kod monaha u manastir i kaže da će njihove molitve uroditi plodom. Tako ona dođe, zamoli jeromonaha da pročita molitve i da joj da malo svete vode. Tako i bude, molitvu za zdravlje otac je pročitao ispred Čudotvorne ikone i dao joj svete vode. Ona je odnela tu bogojavljensku vodicu u bolnicu i čim je stavila nekoliko kapi vode mužu na čelo on je došao svesti. Nakon nekoliko dana je izašao iz bolnice i sada je potpuno zdrav čovek.

U Manastir Bođane je često dolazio starac Tadej. Jednom posle Liturgije zamole Starca da pročita molitvu čoveku kojeg su doveli na štakama, bez njih nije mogao da hoda. Posle molitve, čovek je ostavio štake i sam bez ičije pomoći izašao iz crkve.

Jedna žena je izbegla iz Sarajeva i živela je u Bačkoj Palanci. Doživela je puno trauma i kao posledica toga potpuno se izgubila. Nije se mogla prepoznati, lice joj se sasvim izobličilo. Tada je u poseti manastiru bio o. Serafim, učenik starca Sofronija iz Eseksa. Pred ikonom je očitao toj ženi molitvu i pomazao je uljem iz kandila. Nakon toga se žena potpuno iscelila i nastavila da povremeno dolazi u manastir na službu.
Inače Majka Božija najviše pomaže oko dece, supružnicima koji nemaju poroda. U poslednje vreme desilo se desetak takvih slučajeva. I to ne samo kada sveštenoslužitelji čitaju molitve, već i kada se sami supružnici mole ispred ikone. Primeri:

Jedan par iz Bačke Palanke 6 godina nije imao dece. O. Panaret ih je pozvao i predložio da im čita molitvu: „Majka Božija svima pomaže, pa će i vama“. Tako je i bilo. Nakon čitanih molitvi prošlo je tri nedelje kada su supružnici javili u manastir da je žena u drugom stanju.

Bračni par iz Sombora 12 godina nije imao decu. Došli su u manastir. Ispred ikone im je čitana molitva. Nakon godinu dana je došla žena u poodmakloj trudnoći i rekla da je došla da zablagodari Majci Božijoj na trudnoći i da zamoli da joj očitaju molitvu za zdrav porod.

Ono što nas uče kako u Manastiru Bođani, tako i u drugim, ako smo doživeli neko isceljenje najmanje što treba da učinimo da dođemo ponovo u tu svetinju i zablagodarimo svetitelju pred kojim smo se molili, i Gospodu Bogu na Njegovoj milosti. I da nam isceljenje bude duhovno buđenje i pouka da ne silazimo sa tog puta, već da duhovno jačamo i ustrojimo novi život u kojem ćemo češće odlaziti u crkvu da se molimo. I da blagodarimo Bogu za sve što čini za nas.

. . .

Savinska Bogorodica – Presveta Bogorodica Savinska

Čudotvorna Ikona Savinska Bogorodica - Presveta Bogorodica Savinska
Ikona Presveta Bogorodica Savinska, manastir Savina

Čudotvorna ikona Majke Božije, zvana Savinska Bogorodica nalazi se u Manastiru Savina u Crnoj Gori, Mitropoloja Crnogorsko-primorska. Nekada je ta ikona prebivala u maloj crkvi, a sada se nalazi u velikoj Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u blizini leve pevnice. Tu vrednu ikonu, pobožan narod, bez razlike kojoj veri pripada, smatra čudotvornom.

Veruje se da ovaj drevni manastir i grad oko njega vekovima od ljudskog zla i prirodnih nedaća čuva čudesna ikona Savinske Bogorodice.

Ova ikona je okovana zlatom i srebrom u znak zahvalnosti i poštovanja onih koji su doživeli isceljenje moleći se pred njom. Jednom je spasla i manastir Savinu od uništenja.

Mletačka vojska je naumila da ovaj manastir sravni do temelja. Popodne dođu nadomak topovskih đuladi manastiru na galijama, s namerom da noću unište manastir. Iguman pozove narod, uzme ikonu Majke Božije i do kasno u noć litijama obilažahu oko crkve, služahu moleban. Pred ponoć se desi nevreme, grom pogodi jednu mletačku lađu koja je eksplodirala. Mlečani sa drugom pobegoše. Ovo čudo narod je pripisao ikoni Majke Božije.

Presveta Bogorodica je velika zaštinica verujućih i uvek pruža pomoć onima koji joj sa ljubavlju, verom i skromnošću prilaze.

Tebi, Bogorodice, vojvotkinji koja se bori za nas, mi, sluge Tvoje, uznosimo pobedne i zahvalne pesme, jer smo se izbavili od zala. No i sada, pošto imaš nepobedivu moć, oslobodi nas od svih opasnosti, da Ti kličemo: Raduj se, Nevesto Nenevestna!

2 komentara

  • Дивно је што имамо могућност видети и умножити иконе за своје потребе! Молим, кад их објављујете, да буде у целости, тако је лепше и без скрнављењ

    .

Ostavite komentar

Golden Sweden Bitter GIF baner 336x280

Prijavi se za Newsletter