Kakvo treba da bude odricanje od sveta pravoslavnog monaha

Ava Isaija i njegove duhovne pouke monasima o tome šta je pravilno odricanje od sveta dok duša teži nebu i Gospodu

O odricanju od sveta

1. Ljubljeni, postarajmo se o sebi, jer je ostalo malo vremena (1.Kor.7,29). Ne može se starati o duši onaj ko se stara o telu. Kao što je nemoguće jednim okom gledati na nebo, a drugim na zemlju, tako je nemoguće da se um stara i o Božijem i o svetskom. Sramno je da se brineš o onome što ti neće biti od pomoći kada izađeš iz tela.

2. Imaj na umu da te Bog gleda pri svim delima koja obavljaš. Imaj na umu da Bog vidi svaku pomisao tvoju.

Odricanje od sveta pravoslavnih monaha i odlazak u pustinju – manastir Meteori, Grčka

3. Stidi se da pomišljaš tajno na ono čega se stidiš da činiš pred ljudima. Kao što se drvo poznaje po plodu, tako um, po svom sagledavanju, poznaje pomisli svoje, i slovesna duša po svom sagledavanju poznaje samu sebe.

4. Nemoj se smatrati bestrasnim sve dok te privlači greh. Onaj kome je darovana sloboda (od strasti), više ne razmišlja o onome što je protivprirodno činio. Nemoj se smatrati slobodnim sve dok žalostiš Gospoda svoga. Jer, sloboda ne dolazi sve dok tvoje srce ima pohotu prema bilo čemu svetskom.

5. Staraj se o telu svome kao o hramu Božijem. Staraj se kao onaj koji ima da vaskrsne i da da odgovor Bogu. Boj se Boga kao onaj koji ima da da odgovor za sve što je učinio. Kao što se staraš da izlečiš telo kada je ranjeno, tako se pobrini da se ono javi bestrasno pri vaskrsenju.

6. Svakodnevno ispituj koju si strast pobedio pre nego što Bogu uzneseš svoje prozbe.

7. Kao što zemlja ne može doneti ploda bez semena i vode, tako ni čovek ne može da se pokaje bez smirenoumlja i telesnog napora.

8. Pri pogodnom vazduhu niče semenje? Tako i čovek cveta kroz zapovesti, kada mu je um (usmeren) na njihovo ispunjavanje. Isto čine i vera u Boga i strah Božiji, kada se ne gazi savest.

9. Gledaj da se suprotstaviš pomisli svojoj ako se, dok sediš u svojoj keliji, u tebe poseje bludna slast i [pazi se] da te ne zavede. Postaraj se da obnoviš sećanje na to da Bog gleda na tebe i da je pred Njim otkriveno sve što pomišljaš u srcu svome. Reci, dakle, duši svojoj: „Kad se stidiš sličnih sebi grešnika (i staraš se) da te ne vide kada grešiš, koliko tek treba da se (plašiš da grešiš) pred Bogom koji vidi čak i ono što je sakriveno u srcu tvome!“ Takvim rasuđivanjem srca strah Božiji će se obnoviti u tvojoj duši i postaćeš nepokretan (na strasti). Više te neće prisiljavati strasti, kao što je napisano: Oni koji se uzdaju u Gospoda jesu kao gora Sion; neće se doveka pokolebati onaj ko obitava u Jerusalimu (Ps. 124,1).

10. Onaj koji veruje da će predstati Sudu po izlasku iz tela, ne može da osuđuje bližnjega ni za kakvo delo, budući da će sam dati odgovor Bogu za sva svoja dela, kao što je pisano. Nama, naime, predstoji da predstanemo sudu Hristovom, da primi svaki ono što u telu učini, bilo dobro ili zlo (2.Kor.5,10).

11. Onaj koji veruje da Carstvo pripada svetima, trudi se da se sačuva (neporočnim) čak i u malim i ništavnim stvarima, kako bi postao izabrani sasud, kao što je napisano: Još je Carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i sabere ribe od svake vrste. Kad se napuni, izvukuje na obalu i, posedavši, izaberu dobre u sudove, a loše izbace napolje (Mt.13,47-48).

12. Onaj ko veruje da će njegovo telo vaskrsnuti u svojoj prirodi na dan vaskrenja, treba da se pobrine da ga očisti od svake skverni. Jer, napisano je: Koji će preobraziti naše poniženo telo, tako da bude saobrazno telu slave njegove, po sili kojom On može sve učiniti i sebi pokoriti (Fil.3,21).

13. Onoga u koga se uselila ljubav prema Bogu više ništa svetsko ne može odvojiti od Njega, kao što je napisano: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Žalost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili mač (Rim.8,35).

14. Moćan je Bog da učini da se i mi nađemo u broju onih koje ništa svetsko nije odvojilo od ljubavi Hristove, kako bismo zajedno sa njima obreli milost silom Gospoda našeg Isusa Hrista, kome zajedno sa bespočetnim Ocem i životvornim Duhom [pripada] slava sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Ava Isaija – Dobrotoljublje