Silvio Berluskoni i Putin

Kakve odnose ima ruski predsednik sa svetskim političarima, Buš, Šreder, Berluskoni i Putin u svetu politike. Putinovi najbolji prijatelji

SVETSKI POLITIČARI I PUTIN

Jedini čovek sposoban da izvuče Putina iz njegoveg omotača i pozove na zabavu, je bivši premijer Italije, hvalisavac i ženskar, Silvio Berluskoni. On nije jednostavno političar, koji zauzima vrh Putinovog spiska „najpopularnijih“. Njih dvojica su spremni putovati hiljade milja da bi prisustvovali rođendanskoj proslavi jedan drugome, a Vladimir se toliko oduševljava stilom života tog Talijana, da čak naručuje odela za sebe kod istog krojača gde i Silvio. Čak ni miris skandala, koji se pokrenuo iz vrućih tačaka Italije na Istok prema ruskom lideru, nije napravio zapreku u njihovim odnosima.

Vladimir Putin i Silvio Berluskoni

Bez obzira na obilje senzacija oko njegovog imena, Putin je posetio Berluskonija u njegovoj vili Čertoza na ostrvu Sardinija u Sredozemnom moru, gde, među gostima, uvek prisustvuje grupa privlačnih devojaka. 2008. godine, talijanski lider je rekao, da bi zabavio Putina, koji je 16 godina mlađi od njega, naručio je grupu plesačica koje su doputovale avionom direktno iz Rima. U oktobru 2009. godine, Berluskoni je otkazao susret sa kraljem Jordana Abdulom u Rimu, gde su trebali razmatrati proces mirnog regulisanja odnosa na Bliskom Istoku, a umesto toga je otputovao u Sankt-Peterburg „nosivši zalihu dobrih vina“ za Putina, uz čvrste namere da se priključi društvu koje je slavilo Putinov 57-i rođendan, bez obzira što su mu kod kuće sve više prigovarali, da on njihove lične odnose drži iznad državnih interesa. Službeno objašnjenje, koje je dao Putinov sekretar za štampu Dmitrij Peskov, bilo je da neočekivana „privatna poseta Berluskonija ima i radni deo“, pod kojim su se smatrali pregovori o energetici. Peskov je negirao da će Berluskoni posetiti zabavu u vili na obali jezera Valdaj, južno od Sankt-Peterburga. Imajući u vidu da ih u vili mogu fotografisati, Peskov je dodao: „Ja ne opovrgavam da će oni zajedno proslaviti njegov rođendan, ali to nije osnovni cilj posete“.

Više od svega, čitaoce žute štampe je obradovala priča o „Putinovom krevetu“, koja se pojavila jula 2009. godine.

Svetska lavica Patricia D’ Adario, uzevši sa sobom diktafon, po njenim rečima, u krevet s Berluskonijem u njegovoj rezidenciji u Rimu, izjavljuje da ima snimak toga, kako ju je talijanski premijer od srca zamolio da ga sačeka u „krevetu sa zavesama“, dobijenom od Putina. Pres-služba ruskog premijera bila je prinuđena negirati tu činjenicu da je Putin bilo kada poklonio krevet gospodinu Berluskoniju.
Ne preti samo raskalašna reputacija Berluskonija uzdržanom Putinovom imidžu. Njegovi pokušaji da govori za ruskog lidera, takođe veoma smetaju. Kako je ispričao po povodu susreta na jednom od samita, bivši komesar evrokomisije Kris Paten: „Premijer Berluskoni je prešao crtu, kada se napravio samozvanim Putinovim advokatom i dao vrlo neprijatnu konferenciju za štampu, gde se loše izrazio o Čečeniji, predmetu „Jukosa“ i slobodi SMI“.

Ozbiljna konfuzija, na toj konferenciji za štampu u Rimu, nastala je kada je reporter francuskog lista „Mond“, upitao Putina o poštovanju zakona u Rusiji, posebno važnom u vreme kada sva Evropa šumi povodom hapšenja Hodorkovskog i narušavanja ljudskih prava u Čečeniji.
Pre nego što je Putin uspeo bilo šta reći, Berluskoni je zgrabio mikrofon i počeo govoriti, skoro vikajući: „U Čečeniji dejstvuju teroristi, koji napadaju rusko stanovništvo, i do sada još nisu dobili po zaslugama od Ruske Federacije“. Vezano za uhapšenog ruskog magnata, talijanski magnat, koji je i sam više puta optuživan u vezi sa svojim medijskim biznisom, rekao je, da on ima direktnih dokaza o „ozbiljnom narušavanju“ ruskih zakona od strane naftnog giganta „Jukos“, kojim upravlja Hodorkovski, i da on lično zna kako je „u Ruskoj Federaciji sada jaka težnja otvorenosti, pravdi i borbi sa korupcijom“.

Putin je potvrdno klimao, ali je po njegovom licu bilo vidljivo da mu ne treba advokat-improvizator, on sam sebe može prekrasno štititi. Kada je na kraju uzeo mikrofon od Berluskonija, rekao je reporteru „Mond“, koji je postavio pitanje: „Ja razumem da su vam naredili da to pitate, a vi morate ispuniti naređenje“. Drugim rečima novinar je samo radio svoj posao.

Shvativši da je Putin blistavo odgovorio „Mond“-u, Berluskoni je u pokušaju da ublaži situaciju, rekao da će od Putina zatražiti samo jedan evro kao „advokatski honorar“.

Nalazeći se na mestu predsednika SAD, Džordž Buš Mlađi pokušao je izvući korist iz druženja Putina i Berluskonija. U januaru 2003. godine, on je pozvao talijanskog lidera u Vašington i na susretu u ovalnom kabinetu, zamolio ga da iskoristi uticaj na Putina, kako bi dobio njegovu podršku za upad u Irak, o čemu se već dogovorio sa Blerom, a koji je trebao početi za nekoliko nedelja. 3. februara Berluskoni je poleteo u Moskvu na susret sa Putinom, ali zabave su jedno a politika drugo delo.

Putin nije imao nameru da slusa Buša, kako da se ponaša na međunarodnoj sceni. Ne rizikujući da optereti prijatelja tim neprijatnim pitanjem, Berluskoni je izbegao misiju dobijenu u Vašingtonu. Dva lidera su otišli na ručak u talijanski restoran, koji se obojici dopada, – „Tratoria“, na Lenjinskom prospektu, gde je šef kasnije, s ponosom, istakao fotografiju svog najpoznatijeg gosta.
Bez obzira na političke razlike, Berluskoni i Putin ostaju najbolji prijatelji. Putinu se sviđa talijanski, donekle taman, Berluskonijev osećaj za humor. Jedan od mojih izvora u Kremlju priča: „Berluskoni uvek ima u rezervi dosta šala i on uvek može nasmejati Putina, čak i pri nevažnim stvarima“.

***

Do Berluskonija krunu Putinovih ljubimaca među inostranim političarima, držao je Gerhard Šreder, ljubitelj šampanjca „Kristal“ i cigara „Kohiba Havana“. Putina su oduševljavala njegova odela od Brionia, po ceni 5000 funti sterlinga, no to je bilo do pojave Berluskonija sa njegovim otmenim ukusom. Rusko – talijanski odnosi nisu se svodili samo na modu. Rusija je verovatno jedina evropska zemlja gde su Đani Rodari, Federiko Felini, Sofija Loren, Toto Kutunjo i Adriano Ćelentano, a za velike ljubitelje literature još i Dante Aligieri, ne samo „neki egzotični stranci“, poznati dobro informisanim, nego značajniji od mnogih ruskih i drugih evropskih kulturnih stvaralaca.

Tada je Putin bio blizak sa Šrederom do takvog nivoa, da su sa porodicama zajedno proslavili pravoslavni Božić 2001. godine, a posle večeri u Boljšom teatru, pošli na vožnju sankama po Moskvi. Ali, Šrederova slava je potamnila kada je mesto kancelara zauzela Angela Merkel, a Putin je njemu predložio visokoplaćeni posao Predsednika „Severnog Potoka“, gasovoda između dve zemlje.

Dogovor je Šrederu uzrokovao gubitak popularnosti u zemlji, pošto je, kao kancelar, podržavao projekat kontrolisan Putinom „Severni Potok“ i njegova vlada je garantovala ruskom isporučiocu gasa „Gazpromu“ sumu do milijardu evra na račun pozajmnice, koja se prilagala dogovoru. „Prihvativši taj posao Šreder je postao branilac putinske politike“, – rekao je Rajnhard Bjutikofer, lider nemačkih „zelenih“. Šreder je odbacio tu kritiku kao „potpunu glupost“ i kako je saopšteno, hteo je da tuži nemački tabloid, koji je nazvao iznos njegove plate, dodeljene Putinom, precenjenim.

Šreder nije tužio. Pravilno je uradio, jer se Putin sigurno ne bi složio da se njegovo ime pominje na arbitražama višeg nivoa, vezano za odnose sa bivšim kancelarom. U svakom slučaju, Šreder je bio sada njegov najamnik, a kako je rekao lord Braun: „Ako tebe mogu najmiti, tada ti se neće odnositi, kako su ti se odnosili u tvojoj ranijoj ulozi. Novi odnosi će biti “Kada smo te iznajmili, mi tobom i vladamo“. No, pri bilo kojim odnosima, Rusija ostaje za Nemce najbolji poslodavac. 1913. godine u Rusiji je bilo registrovano 2,4 miliona Nemaca. Grehard Šreder je obnovio stazu, postavljenu pre njega velikim brojem svetski poznatih „ruskih nemaca“ uključujući Aleksandra Benkendorfa, Henriha Šlimana i Ota Šmidta.

Ali najbolji Putinov lični prijatelj verovatno ostaje Arkadij Rotenberg, čovek sa kojim je sreo u sportskom društvu „Trud“ i koji mu je bio omiljeni sparing partner, kada su se u dečačkom dobu zanimali Džudoom. Kao i Putin, Rotenberg i njegov brat Boris su su prošli dugačak put od života na Baskovom prolazu u neimaštini. Danas su braća na spisku najbogatijih ljudi Rusije prema podacima časopisa „Forbs“. Imovina svakog od njih ocenjuje se oko 700 miliona dolara, zahvaljujući poslovima sa „Gazpromom“. Osim „SMP Bank“, oni su suvlasnici „Strojgazmontaža“, većim delom državne firme, koja proizvodi 17% ukupno dobijenog gasa u svetu. Samo 2009. godini „Strojgazmontaž“ je pobedio na 19 tendera „Gazproma“. Tenderi nisu trebali za dobijanje ugovora s „Gazpromom“ za gradnju gasovoda za isporuku gasa u Soči, domaćina zimskih olimpijskih igara 2014. godine, i drugog gasovoda do Vladivostoka, gde će 2012. godine biti samit Azijatsko-Tihookeanske Ekonomske zajednice.

Arkadij Rotenberg, bez obzira na službeno opovrgavanje te činjenice, je u bliskim kontaktima sa ruskim liderom. Po tom povodu sam izjavljuje: „Poznanstvo sa visokim državnim službenicima u našoj zemlji nikome nije smetalo, ali nikome nije ni pomoglo. Za mene je neprihvatljivo korišćenje takvih veza“.

Odlomci iz knjige K Hacinsa i A Korobko “PUTIN”

Copyright za teritoriju ex Jugoslavije- Milka Kresoja, Moskva