Sokobanja i Ivo Andrić - mesto gde je započeta Na Drini ćuprija

MESTO GDE JE ZAPOČETA „NA DRINI ĆUPRIJA“

Sokobanja – varošica u kojoj je Ivo Andrić „punio baterije“ i…

Dve autorke, Tatjana Korićanac i Ljiljana N. Nikolić, približavaju nam u svojoj knjizi to vreme…

Centar Sokobanje …

Retke i dragocene su knjige koje plene jednostavnošću, činjenicama i obiljem slika; knjige kao da su, same od sebe, napisane. Takva je i ova knjiga o Ivi Andriću i Sokobanji s kojom je pisac drugovao mnogo godina tražeći, prvo, u njoj spasonosno pribežište za vreme okupacije 1942. a, kasnije, dolazeći na odmor ili lečenje. Zavoleo je ovu varošicu i ostavio bezbroj tragova u sećanjima, zapisima, slikama, susretima s drugim poznatim ili manje poznatim ličnostima koje su tu, najčešće preko leta, navraćale.

Autorke su se potrudile da jezgrovito i veoma činjenično, lepim jezikom i stilom, dočaraju Andrićeve godine u Sokobanji: s kim se družio, šta je rekao, o čem je pisao, šta je od drugog čuo i zapisao u svojim sveskama (čuvena “Pepito”) ili, jednostavno, ostalo u sećanju savremenika i njihovih potomaka. Knjiga se čita bez daha – nije čudo – u pitanju je naš jedini nobelovac! Uman, poznat, književnik i diplomata, svetski čovek – u ovoj knjizi je približen toplim rečima i istinitim detaljima iz svakodnevnog života i vremena, detaljima od kojih zastaje dah!

Naslovi “čvornih” glava: Knjiga gostiju: Ivo Andrić, Povodom jubileja (50 godina od dodele Nobelove nagrade!), Rukopisi pod Sokogradom, Vreme iskušenja, Godina 1960, Mala zemlja među svetovima, Sokobanjci govore, Porodica banjskih lekara, U Andrićevom krugu, Šetnja s Ljubom Jandrićem, Tajanstvene odaje reči, Sokobanja podseća na Višegrad, Reč za kraj, Spisak ilustracija.

U knjizi je lepo opisano s kim se, Andrić, u Sokobanji družio, ko mu je naročito bio prirastao za srce, iz čeg se vidi njegov jednostavan ljudski lik, pristupačnost njegovog odnosa u saobraćanju s meštanima i varoškim prvacima koji su ga, svi, odreda, prosto obožavali, ponekad ga uspešno izazvavši da malo izađe iz svoje poslovične skromnosti.

Veliki svetski pisac Ivo Andrić, imao je, samo, reči hvale za Sokobanju i Sokobanjce. Lepo se, tu, osećao, kao kod svoje kuće. Najčešće je odsedao u hotelu “Moravica” u čijoj je okolini znao sve staze i stazice kojima je, u miru, puneći “baterije”, šetao i vraćao se u hotelsku sobu da piše, sređuje beležnice ili, jednostavno, čita uživajući u letnjem odmoru, godinama sam, a, kasnije, sa suprugom Milicom Babić.

Vredan podatak: zna se, pouzdano, po kazivanju samog pisca, da je u Sokobanji započeo pisanje romana “Na Drini ćuprija”, zatim romana “Gospođica”, kao i da je napisao celu pripovetku “Jelena, žena koje nema” i celu pripovetku “Zmija”.

Čitajući ovu knjigu, a, po saznanju iz drugog izvora, očekujući i veliku proslavu jubileja 50-godišnjice od dodele Nobelove nagrade za književnost, proslavu, prvo, u Sokobanji pa, posle, u Beogradu, nisam mogao a da ne zažalim što uz ovu knjigu nije bilo i diska s piščevim glasom. Mogao je da pročita neku svoju pesmu, ili kraću priču “Knjiga”, ili odlomak iz “Jelene…”, nekog romana, na primer iz velikog ostvarenja kakva je njegova savršena pripovetka/kraći roman “Prokleta avlija”! Ali, ko zna, možda će moja želja biti ostvarena upravo na proslavi Andrićevog i našeg jubileja, a to nije daleko: već u oktobru!