Uspeh naših lekara
SRCE NA BATERIJE KUCA KAO PRAVO
Vladimir Petković (47), iz Pančeva, koji je, do juče, mogao da napravi, samo, dva koraka, ubuduće će normalno moći da živi. I sve, to, zahvaljujući veštačkom srcu koje mu je juče ugrađeno.
Veštačko srce budućnosti
Ova operacija, prvi put je obavljena u Srbiji, a Klinika za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, upisana je na spisak malobrojnih svetskih centara koje izvode tako složene zahvate.
Operacija je počela oko osam sati, a uspešno je završena nešto posle 11 sati.
– Vladimirovo staro srce sad više nema nikakvu funkciju. Ne radi. Isključeno je. Njegovu funkciju, preuzelo je veštačko srce – objašnjava prof. dr Miljko Ristić, direktor KCS, još pod adrenalinom od operacije.
On kaže da za sad s pacijentom nema nikakvih komplikacija.
– Ipak, moramo sačekati do 24 sata da vidimo da se ustale parametri koje pratimo. Vladimir će biti u narednih 24 sata na respiratoru koji diše za njega, jer je duboko uspavan i nije u stanju samostalno da diše – ističe dr Ristić.
**********
Dr Šmit oduševljen:
– Iz Univerzitetske bolnice u Regenzburgu, u Nemačkoj, došao je i prof. Kristof Šmit, direktor kardiohirurgije, koji je obučavao naše lekare za ugradnju veštačkog srca.
– Oduševljen sam kako je operacija urađena. Mnogo mi se sviđa takozvana stara škola vaših lekara – rekao je za „Blic” dr Šmit.
**********
Veštačko srce na bateriju
U porodici Petković, dan operacije, prošao je kao u izmaglici. Tri sata majka Nadežda i brat Vukašin, sedeli su kraj telefona i s nestrpljenjem iščekivala poziv iz bolnice.
– Sad nam je lakše kad su nam javili da je sve proteklo u redu. Vladimira ćemo moći, tek, u ponedeljak da vidimo. S tako bolesnim srcem, više nije mogao da živi. Više je vremena provodio u bolnicama nego kod kuće. I zato nam je pao kamen sa srca – kaže za “Blic” brat Vukašin.
Pacijent će sa veštačkim srcem najduže moći da živi pet godina, a posle tog, moraće da se pojavi donor kako bi se rešilo njegovo konačno stanje.
– Veštačko srce ima oko četiri kilograma i na točkovima je. Pacijent ga gura ispred sebe. Što se tog tiče, srčana pumpa je komfornija za pacijente, ali pumpa ne može da zameni sve funkcije srca kao što može veštačko srce. Ugrađuje se kod najtežih pacijenata, tamo gde su pacijentu odbrojani dani – objašnjava dr Ristić.
U timu koji je radio ovu prvu operaciju u Srbiji, pored dr Ristića, nalazi se i kardiolog Emilija Nestorović, kardiohirurg Sveta Putnik, anesteziolog Dejan Mirković, perfuzer Slavko Kulić, instrumentarka Mira Bogdanović.
Izvor: blic.rs
Priredio: V. V. M.oOOo