30 zaboravljenih reči srpskog jezika

Sve teče – jezik se menja… rađa se i umire…

30 zaboravljenih reči srpskog jezika
OD POBRADNJIKA DO NEDROGRIZA …

Koliko je danas govornika koji bi mogli da objasne šta znači aberdar, egeda, suvica ili ljesak? Ako bi nas pozvali u žilište ili zamolili da dohvatimo ćikaru, ko bi shatio na šta, tačno, sagovornik misli?… Uz pomoć dr Nenada Ivanovića, s Instituta za srpski jezik SANU, izdvojili smo 30 reči koje se mogu pronaći u rečniku, ali ne i čuti u svakodnevnom govoru. Svaka od njih je ili arhaična, ili pokrajinska, ili individualno skovana. Ili, jednostavno – zaboravljena…

30 zaboravljenih reči srpskog jezika

A: ABERDAR m (tur. haberdar) top ili puška kojima se nešto objavljuje, daje aber.
– Kad pukne top aberdar, onda da se grune u bok … Turcima (Milan Ð. Milićević)

B: BEZREDICE pril. bez utvrđenog reda.
– Mi bezredice idemo po vodu, kad koja dospe (Jovan Jovanović Zmaj)

V: VONJALO s čulo mirisa.
– Prviй parъ su živci nosa ili vonяla; drugiй živci očiю ili vida (Jovan Stejić)

G: GORTAN m (rus. gortanь) grlo, grkljan.
– Pčele Medь sisaю i šnimь gortanь našь uslaždavaю (Dositej Obradović)

D: DOBROŽIVELICA ž i m bonvivan.
– Pera je dobroživelica i kockar (Pozorište, časopis, 1872)

Ð: ÐUSLA ž pokr. krupna, jače razvijena ženska osoba (Bačka, Tihomir Ostojić)

E: EGEDA ž (mađ. hegedu) violina.
– Sa svojom dvorskom muzikom (s egedama) i s nekoliko momaka … pošalje [ih] u crkvu te se venčaju (Vuk Karadžić)

Ž: ŽILIŠTE s mesto življenja, prebivalište, boravište.
– Zajmi i nas strašnijem kricima / Iz nebesnog blaženog žilišta (Petar II Petrović Njegoš)

Z: ZABLAGODARIT svr. postati zahvalan, osetiti zahvalnost prema nekom.
– Većina ljudi od ukusa nema mnogo da zablagodari svojim nastavnicima za svoje vaspitanje u tom pogledu (Bogdan Popović)

I: IZJEDIPOGAČA m i ž izjelica, proždrljivac.
– Ti si jedan izjedipogača! Jedan ispičutura (Vuk Karadžić, Srpski rječnik)

J: JERBASMA m vrsta sočne jesenje kruške.
– Ona je kao kruška jerbasma, slatka a meka (Ivo Andrić)

K: KOŠTANIK, –ika m kostur, skelet.
– Zvanične tajne, reć’ će koštanik / ne kazuju se površnicima (Laza Kostić)

L: LILA ž tanak, gladak sloj kore drveta (breze, trešnje, višnje i sl.), koji se lako ljušti.
– Odora joj kao svila / Bela kao bela lila / Čista kao zora rana (Radovan Košutić)

Lj: LJESAK m sjaj, odblesak.
– Od ljeska zimskog sunca … izgledalo je to pivo prozirno (Petar Pecija Petrović)

M: MOSTATI nesvr. šatrovački: ćutati, mučati (u jeziku mutavdžija) (vranjski kraj, Milan Ð. Milićević)

N: NEDROGRIZ m ujed za nedra, ženske grudi.
– I uze od svake [devojke] po jedan ogrizak nedrogriz … I nosač svaki put omahnu glavom, pa ih ljubljaše, pa štipaše i grljaše (Stanislav Vinaver)

Nj: NJEGOVSKI, -a, -o karakterističan za njega, njemu svojstven.
– Proku je obeznanila njegovska, ljuta krv (Veljko Petrović)

O: OTIH m indiv. tišina, utihnulost, zaborav.
– Marinko, iskrenuo je, pred njih, svaki džep, pootvarao bez ključeva sve one ladice koje skrivaju grijehe u otih (Josip Kozarac)

P: POBRADNJIK m etn. deo ženske nošnje koji se sastoji iz dva reda krupnog srebrnog novca prišivenog na debeloj kudeljnoj krpi

R: ROSUKATI nesvr. pomalo rositi (Vuk Karadžić, Srpski rječnik)

S: SUVICA ž pokr. grožđe koje se prokuva u morskoj vodi i zatim osuši; suvo grožđe.
– Sušenjem pri blagoj toploti dobijamo … od grožđa, tz., suvice (Milan Batut)

T: TIKVARA vrsta jabuke

Ć: ĆIKARA ž šolja, šalica

U: USRŽITI, –im svr. učiniti da nešto skroz zahvati, prožme, da prodre u srž nečeg.
– Kod … Vojnovića je stil … duboko usržen u samo delo, ono… kroza nj živi (Milan Bogdanović)

F: FIJUČAN, -čna, -čno izložen fijuku vetra.
– Tutnje ponosne legije što se po goletima fijučnim roje (Milutin Bojić)

H: HLEBAČA ijek. hljebača ž hleb (s kvascem).
– Vazda su mu na trpezi pogača, hljebača, bardak vina (Stjepan Mitrov Ljubiša)

C: CAKLO s staklo.
– Kad pod njom [obalom] s broda zaviriš u tihu pučinu, vidiš svaku kuću… gdje se u vodi kao u caklu cakli (Stjepan Mitrov Ljubiša)

Č: ČAPOR m grudva smrznute zemlje koja se izdiže od tla.
– Osvane i siv dan sa smrznutim čaporima… blata po cestama (Ivan Kozarac)

Dž: DŽILITNUTI SE svr. potegnuti džilit (koplje), bacati džilit.
– Sramota je takome junaku … džilitnut se, ne pogodit cilja (Ivan Mažuranić)

Š: ŠALE pril. lako, kao od šale.
– Koga moje vino obori, taj se ne diže šale (Stevan Sremac)

__________

*Napomena: Za slova A-P: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU, tom I-XVIII, 1959-2010, Srpska akademija nauka i umetnosti, Institut za srpski jezik SANU, Beograd. Za slova P-Š: Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika, tom I-VI, 1967-1976, Matica srpska, Novi Sad.

Izvor: http://www.nadlanu.com