Zašto šiptari odlaze sa Kosova – uzrok egzodusa šiptara

EGZODUS ŠIPTARA SA KOSOVA U EU

Odgovor na pitanje zašto šiptari odlaze sa Kosova u Evropu. Koji su uzroci za masovni egzodus šiptara iz Kosova

U našim medijima su se pojavili panični natpisi zašto šiptari odlaze sa Kosova, nalazeći razloge za to u teorijama zavere protiv Srbije. S druge strane, iznenadjuje tako masovna migracija sa Kosova, koja nije vidjena od NATO agresija na Srbiju 1999-e godine. Znajući da su šiptarske porodice vrlo povezane i da se ovakvi dogadjaji ne dešavaju spontano, tražili su se uzroci za egzodus šiptara sa Kosova, jer za tako veliki broj porodica odlazak sa Kosova se ne dešava bez blagoslova glave doma i plemenskih starešina.

Emigranti sa Kosova

Da li je u pitanju zavera, socijalni eksperiment ili nešto treće objašnjava tekst dole, koji je napisao novinar koji pripada tom narodu i bolje ga poznaje od nas. Prenosimo tekst sa Al Jazeera web sajta.

Da li će se obistiniti proročanstvo prepodobnog oca Tadeja da će Srbi vratiti na Kosovo i Metohiju bez rata jer će šiptari jedne noći svi otići sa Kosova?

. .

Pismo EU zvaničnicima: Kosovari nisu ‘prirodna katastrofa’

Egzodus stanovnika Kosova je uzmenirio zvaničnike nekih zemalja Evropske unije, koji se plaše kao da se radi o smrtonosnoj ‘kolera’ koja stiže u Evropu.

Emigracija građana Kosova (raznih nacionalnosti, ali najviše Albanaca) poslednja četiri meseca u evropske zemlje, čiji broj niko ne zna (barata se ciframa od 60.000 do 100.000), prema ocenama mnogih, ilegalna je, no čini se da je ovo poslednji čin očajnika. To masovno bežanje je uzmenirilo zvaničnike nekih zemalja Evropske unije, ali ne i njihovu savest. Oni se plaše ovog egzodusa, nazvavši ga „lavinom“, kao da su Kosovari prirodna katastrofa, smrtonosna „kolera“ koja stiže u Evropu.

Međutim, niko od evropskih zvaničnika, pa i vlade zemalja članica EU-a, ne postavljaja osnovno pitanje: „Šta Kosovari rizikuju na ovom ‘putu pakla'“, trošeći možda pozajmljeni novac, istovremeno rizikujući sopstvene živote?“

Evropski zvaničnici prave analize, daju izjave, drže lekcije, pa čak i prete da će „ovim emigracijama Kosovo rizikovati proces vizne liberalizacije“. A šta gubi onaj koji nema ništa? Iako nekada najoptimističniji narod Evrope, Kosovari danas dobijaju „packe“ od tih istih onih zvaničnika koji uveliko sede na Kosovu i svesni su teške materijalne situacije u zemlji.

Doduše, i njihove ocene su različite: evropski komesar za saradnju i proširenje Johanes Hahn je rekao: „Kosovari beže zbog bede“ i ne slaže se sa ocenom Vlade Kosova da je „masovni odlazak posledica viznog režima Evrope“. Dodao je da „rešenje treba tražiti u popravljanju ekonomske situacije, borbi protiv korupcije i podsetio da je EU u narednih pet godina odvojila 660 miliona evra“ za Kosovo.

Dijagnoza je delimično tačna (ljudi beže zbog bede), ali ključni faktor je da ljudi sa Kosova odlaze zbog neperspektivnosti, nepoverenja u institucije, ubijanja nade, prava na slobodno kreteanje… Situacija je alarmantna i zahteva hitno rešenje. Vi, gospodine Hahn, pominjete pomoć Kosovu u narednih pet godina, a do tada na Kosovu možda neće ostati nijedan čovek. Taj novac možete slobodno da date vlastodršcima za njihove potrebe.

‘Oni su već u Evropi’

I dok ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johanna Mikl-Leitner, tokom posete prošlog meseca, najavljuje povratak izbeglih, držeći javnojednu parolu na konferenciji za novinare sa natpisom „Nema azila za Kosovare“, ambasador Holandije u Prištini Robert Bosche mlade Kosovare poredi sa mladima Crne Gore, Makedonije, Albanije, ali dodao bih, i drugih država Evrope. Ti mladi ne beže nigde. Oni su već u Evropi.

Međutim, ambasador je zaboravio jednu važnu stvar: mladi tih zemalja uživaju puna prava, a to su sloboda kretanja u evropskim zemljama, gde se upoznaju sa kulturom, tradicijom, životom zemalja čije su članice ili koje žele da budu. Gospodine ambasadore, a gde se mladi Kosova slobodno kreću? Jedina šansa je odlazak u Albaniju, Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru. Kako mislite da mladi upoznaju Evropu kad im je oduzeto jedno od osnovnih ljudskih prava – sloboda kretanja?

Oni su izolovani i žive u getu, kako zbog svojih lidera, tako zahvaljujući i državama EU-a, koje ne mare što su jedan ceo narod Kosova izolovali kao nekada istočnoevropske države u doba komunizma. Građani Kosova su, stiče se utisak, građani drugog reda.

Da li su građani Kosova ovo zaslužili? Da li su oni deo evropske porodice? Koji to standardi vizne liberalizacije nisu ispunjeni? Ko je krivac za neispunjavanje tih standarda? Kosovo ili Evropa? Punih 16 godina Evropa (međunarodna zajednica – UNMIK) ima faktičku vlast na Kosovu. Pa, gospodo iz EU-a, koji su to uslovi bili potrebni za viznu liberalizaciju ako znamo da je ovo politička odluka, kao što je i ulazak u EU isključivo politička odluka? Zato vas molim – govorite otvoreno i bez diplomatskog rečnika.

Gospodine ambasadore Bosche, zašto sa čuđenjem postavljate pitanje: „Šta se to dešava na Kosovu?“ Čini se da regujete upravo onako kako je krajem prošle godine iznenađeno reagovala ambasadorka SAD-a u Prištini Tracey Ann Jacobson – čudeći se „visokoj stopi korupcije“. Zar ona nije znala za to? A gde vi živite kad nemate takva saznanja, a predstavljate vaše države na Kosovu? Ili, možda, imate druga, važnija angažovanja, a problemi Kosova i građana uopšte vas se ne tiču?

Tragedija u Tisi

Gospodine ambasadore, takođe grešite kada tvrdite da je na Kosovu počela kampanja, da su počeli pregovori, da se stvara fantastična slika, a mi sa druge strane imamo organizovani  kriminal, koji tera te ljude da beže, jer ih „negde tamo“ čeka bolji život… „Ovo bežanje proizvešće negativna mišljenja i o procesu vizne liberalizacije za Kosovo“, napominjete vi.

Ništa od ovoga ne stoji što ste rekli, Vaša ekselencijo. To su amaterska razmišljanja. Ovakvu reakciju sigurno niste mogli da čujete od nekog predstavnika vlasti ili političara Kosova. Ova pojava „bežanja“ poznata je odavno. Poznata je čak i prodaja šengenskih viza za visoke svote od službenika nekih ambasada EU-a u Prištini.

Gospodo iz EU-a, ovo nije nikakva kampanja, već proces, koji se odvija duže vreme. Pre četiri godine 18 Albanaca, uključujući decu sa roditeljima, utopilo se u reci Tisa u Vojvodini (blizu mađarske granice) bežeći za boljim životom. Zbog ovog slučaja vi se uopšte niste uznemirili, kao što se nisu uznemirili i postideli, i nisu odgovarali, ni vlastodršci Kosova.

Građani Kosova ne vide perspektivu, izgubili su poverenje, politička kasta, uz vašu pomoć, već 15 godina ubija nadu za boljim i srećnijim životom. Na Kosovu dobro žive samo vlastodršci, njihove porodice, mafijaši, kriminalci i tajkuni, koji, paradoksalno, imaju i diplomatske vize – pasoše, koje koriste i za prenošenje na sigurno novac ukraden od naroda Kosova.

Kosovari su odabrali ovo bolno rešenje rizikujući svoje i živote svoje dece. To je put pakla, gospodine ambasadore, jer Vi niste sretali te ljude i razgovarali sa njima, kao što ih nisu sretali ni vlastodršci Kosova. Plaše se istine, jer nemaju šta da ponude ovim bednicima, jer ne znaju kako da opravdaju svoje ogromno bogatstvo stečeno preko noći.

Vi, gospodine ambasadore, i ostali funkcioneri EU-a, sve ste ovo znali, ali ste godinama podržavali te vlastodršce, a samim tim i najveću korupciju i kriminal u Evropi. Sada vidite da se potvrđuje stara izreka – narod se može prevariti nekoliko puta, ali ne može zauvek. Sve ima svoj  kraj…

‘Put pakla’

Istina je, gospodine ambasadore i gospodo iz EU-a, da u ovakvim emigracijama učestvuje i mafija. Da li znate koji je doprinos vaših država, članica EU-a, za stvaranje i funkcionisanje ovih mafijaša u slučaju građana Kosova? Ili za ovakav stepen kriminaliteta i korupcije na Kosovu? Sigurno da znate.

Da li bi postojali ti mafijaši i ove kriminalne pojave ukoliko bi ste vi postupili drugačije prema građanima Kosova, ukoliko bi ste ih tretirali drugačije, ukoliko bi ste tim građanima, kao i svim zemljama i narodima Balkana, omogućili slobodno kretanje i liberalizaciju viznog režima? Ili ste, možda, ustanovili da su Kosovari bolesni od ebole i da će zaraziti celu Evropu?

Znajte da vašim i stavovima vaših kolega terate građane Kosova da krenu na „put pakla“, jer ste im oduzeli osnovno ljudsko pravo – slobodu kretanja, i to u kolevci ovih sloboda, u srcu Evrope. Odlično znate: da ste odobrili viznu liberalizaciju Kosovarima, oni sigurno ne bi bežali na ovakav način. Putovali bi legalno, registrujući se na graničnim prelazima i vi biste imali punu kontrolu nad njihovim kretanjem.

Ova je cena, gospodine ambasadore i gospodo iz EU-a, previsoka. Vi ne pripremate građane Kosova, naročito omladinu, da se upozna sa zemljama, ljudima, kulturom, tradicijom i vrednostima građanske Evrope i za članstvo Kosova u EU? Kako da se osećaju Kosovari drugačije osim kao građani bez elementarnih prava, kao građani drugog reda, žigosani kao „loša sorta“…

A vi, lideri i diplomate EU-a, možete doprineti i pomoći da se i građani Kosova izvuku iz „živog blata“, u koje svakim danom sve više tonu. I Kosovarima pripada pravo na slobodu kretanja i dostojanstven život kakav imaju građani celog evropskog kontinenta.

Fahri Musliu

Fahri Musliu je novinar u penziji. Bio je 38 godina dopisnik iz Beograda za medije na albanskom jeziku na Kosovu, saradnik Glasa Amerike i BBC-a. Pisao je za brojne medije na nekadašnjem srpskohrvatskom jeziku (Borba, Naša Borba, Vjesnik, Danas…). Bavi se publicistikom i objavio je nekoliko knjiga na albanskom i srpskom jeziku.