DALEKO U NAMA

 

 

Očiju tvojih da nije

ne bi bilo neba

u malom našem stanu

Daleko u nama - Vasko Popa

Smeha tvoga da nema

zidovi ne bi nikad

iz očiju nestajali

 

Slavuja tvojih da nije

vrbe ne bi nikad

nežne preko praga prešle

 

Ruku tvojih da nije

sunce ne bi nikad

u snu našem prenoćilo

 

Pahuljica si snežna

tišinu oko mene

što raspeva

 

Grana si mi rascvetana

osmeh na usnama

što mi zapali

 

Oluja si letnja

krila što mi da

i polomi

 

Dunja si zrela

u srce što mi padne

duboko

 

Ulice tvojih pogleda

nemaju kraja

 

Laste iz tvojih zenica

na jug se sele

 

Sa jasika u grudima tvojim

lišće ne opada

 

Na nebu tvojih reči

sunce ne zalazi

 

Koraci tvoji sa pločnikom

razgovaraju

 

Koraci tvoji pevaju

u mome telu

 

Bosi koraci tvoji vesele

stidljivu rosu

 

I duboke ostavljaju tragove

u snegu moga srca

 

Prisutna si

u žiži moje samoće

sa dve ruke

kako bih svet zagrlio

 

Prisutna si

u prozoru moje suze

u dva oka

kako bih svet udomio

 

Prisutna si

u svakoj mojoj pesmi

u jednom snu

kako bih svet obogatio

 

Sijalicu dobru pališ

u tuzi mojoj smedjoj

 

Livadu mi prostireš

na grudima svojim

 

Golubove okupljaš

u radosti mojoj bele

 

Cigaretu mojih briga

u srcu svome gasiš

 

U grozdu tamjanike

na moje usne čekaš

Vasko Popa

 

 

 

 

Vasko Popa (Grebenac, 29. jun 1922 — Beograd, 5. januar 1991) je bio jedan od najpoznatijih pesnika na srpskom jeziku, akademik. Rođen je 29. juna 1922. u Grebencu kod Bele Crkve. Po etničkom poreklu je bio Rumun. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu. Posle toga upisao je Filozofski fakultet u Beogradu. Studije nastavlja u Bukureštu i Beču. Za vreme Drugog svetskog rata bio je zatvoren u nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu (tada se Zrenjanin zvao Bečkerek). Nakon završetka rata diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1949. godine.

Vasko Popa je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je prevodio sa francuskog jezika. U Vršcu, 29. maja 1972. godine osnovao je Književnu opštinu Vršac (KOV) i pokrenuo neobičnu biblioteku na dopisnicama, nazvanu „Slobodno lišće“. Iste godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (14. 12. 1979) u Novom Sadu.

Umro je u Beogradu 5. januara 1991. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Bio je oženjen Jovankom Singer Popa (1923—2000) zvanom „Haša“, profesorkom Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, rodom iz Vršca.