DUŠA, LJUDI, ŽIVOTINJE I BILJKE
Sveti Antonije Veliki i njegove duhovne pouke. Da li biljke imaju dušu i kakva sve živa bića postoje
Duhovne pouke Svetog Antonija
158. Najveća i neizlečiva bolest za dušu jeste bezbožništvo i slavoljublje. Pohota za zlom predstavlja nedostatak dobra. [Čovek] je blag kada izobilno čini sve što je dobro, što je ugodno Bogu svih.
159. Samo je čovek sposoban da primi Boga. On je jedino živo biće sa kojim Bog razgovara – noću preko snova, a danju preko uma. On ljudima koji su ga dostojni svakojako predskazuje i nagoveštava buduća dobra.
160. Ništa nije teško onome koji veruje i koji hoće da pozna Boga. Želiš li, pak, i da ga sagledaš – gledaj na uređenost i promišljanje o svemu što je nastalo i što se zbiva Slovom Njegovom. Sve je čoveka radi.
161. Svetim se naziva onaj ko je čist od zla i greha. Najveći uspeh duše jeste odsustvo zla u čoveku. To je Bogu ugodno.
162. Imenom se označava jedan od mnogih. Stoga je besmisleno misliti da Bog, koji je jedan i jedini, ima drugo ime. [Reč] Bog označava Bespočetnoga, koji je sve sazdao za čoveka.
163. Zla dela koja primetiš u sebi odsecaj od duše svoje, sa iščekivanjem dobrih dela. Jer, Bog je pravedan i čovekoljubiv.
164. Boga poznaje i poznat je Bogu čovek koji se svagda stara da je svagda pored Boga. Čovek postaje neodvojiv od Boga kada je dobar u svemu i kada se uzdržava od svakog uživanja, i to ne zato što nema sredstva da ga sebi prušti, već po sopstvenoj volji i uzdržanju.
165. Čini dobro onome ko ti nanosi nepravdu i Bog će ti biti prijatelj. Ni pred kim ne klevetaj neprijatelja svoga! Vežbaj su u ljubavi, celomudrenosti, trpljenju, uzdržanju i sličnome. Poznanje Boga se sastoji u sledovanju Bogu putem smirenoumlja i drugih sličnih [vrlina]. Takva dela su svojstvena umnoj duši, a ne bilo kome.
166. Ovo poglavlje napisah da se upute prostodušni, zbog toga što se neki nečastivo usuđuju da govore da biljke i povrće imaju dušu. Biljke imaju prirodni život, ali ne i dušu. Čovek se naziva slovesnim živim bićem, jer ima um i jer je prijemčiv za znanje. Druga živa bića na zemlji i u vazduhu imaju glas, jer imaju duh i dušu. Sve što raste i smenjuje se jeste živo, jer živi i raste, ali ne znači i da ima dušu.
Među živim bićima razlikujemo četiri vrste. Prva su besmrtna živa bića koja imaju dušu, tj. anđeli. Druga, tj. ljudi – imaju um i dušu i duh. Treća, tj. životinje – imaju dah i dušu. A četvrta, tj. biljke – imaju samo život. Život biljaka je život bez duše, duha, uma i besmrtnosti. Ni druga bića ne mogu postojati bez života. Svaka, pak, ljudska duša uvek je pokretljiva i prelazi sa jednog mesta na drugo.
Sveti Antonije Veliki
Izvor: Dobrotoljublje