ONAMO, ‘NAMO …
Crnogorski kralj Nikola I Petrović je napisao 1867 godine pesmu o Kosovu koja je postala svojevrsna narodna himna Srpskog naroda za oslobodjenje od Turaka
Onamo ‘namo (poznata je i kao Srpska Marseljeza) je tradicionalna himna Crne Gore, koju je napisao crnogorski knjaz Nikola I, 1867. godine. Koristila se kao narodna himna Kraljevine Crne Gore, dok je himna Ubavoj nam Crnoj Gori, nekadašnja himna Kneževine Crne Gore, postala državna himna.
Predaja Turske zastave Kralju Nikoli I Petroviću u Skadru
Melodiju za ovu himnu komponovao je Franjo Vimer, cetinjski kapelnik češke nacionalnosti, po uzoru na jednu pjesmu o Garibaldiju.
Postoji tvrdnja da je tu pesmu napisao zapravo čuveni Marko Miljanov ali je pripisana kralju, što je bilo uobičajeno u to vreme. Kralj Nikola je u svojim memoarima napisao da je to bila vojna himna Crne Gore.
ONAMO, ‘NAMO …
Onamo, ‘namo, za brda ona,
Govore da je razoren dvor
Mojega dara; onamo, vele,
Bio je negda junački zbor.
Onamo, ‘namo! da viđu Prizren!
Ta to je moje – doma ću doć’!
Starina mila tamo me zove,
Tu moram jednom oružan poć’.
Onamo, ‘namo – sa razvalina
Dvorova carskih vragu ću reć’:
„S ognjišta milog bježi mi, kugo,
Zajam ti moram vraćati već!“
Onamo, ‘namo, za brda ona,
Kazuju da je zeleni gaj
Pod kim se dižu Dečani sveti;
Molitva u njih prisvaja raj.
Onamo, ‘namo! za brda ona,
Gdje nebo plavi savija svod,
Na srpska polja, na polja bojna,
Onamo, braćo, spremajmo hod!
Onamo, ‘namo, za brda ona,
Pogažen konj’ma klikuje Jug:
„U pomoć, djeco! u pomoć, sinci!
Svetit’ me starca svet vi je dug!“
Onamo, ‘namo! – sablji za stara
Negova rebra da tupim rez
Po turskim rebrim’: da b’jednoj raji
Njom istom s ruku ras jecam vez.
Onamo, ‘namo, za brda ona,
Milošev, kažu, prebiva grob!…
Onamo!… Pokoj dobiću duši
Kad Srbin više ne bude rob.
Nikola I Petrović Njegoš