NAŠA BUDUĆNOST
Da li je budućnost Srbije u njenoj spoljnoj politici ili je promena na bolje posledica toga što je budućnost u nama
Još jedna važna pouka Svetog Vladike Nikolaja Srpskog (Velimirovića):
”Mi se nalazimo još u jednom zimskom stadijumu naše istorije, pokriveni senkom i hladom.
No sutra može našem narodu granuti sunce, koje će rasterati tu zimsku senku i hladnoću.
Ako budemo sad, u ovom zimskom stadijumu pribirali snage, mi ćemo lako procvetati, kad nas prolećnja svetlost obasja i zagreje.
Budemo li sad prenebregli to pribiranje snage, uzalud će prolećnje sunce truditi se oko nas. Mi ga nećemo osetiti ni kad dođe ni kad prođe, kao što to suva biljka ne oseća.
U vremenu u kome mi živimo, draga braćo, mi ponavljamo svaki dan jedan smrtni greh. Taj smrtni greh i sastoji se baš u tome, što mi ne pripremamo unutrašnju moć našu za dan nadmetanja, koji nam ide u susret, no polažemo sve samo na spoljašnje okolnosti. Mi sedimo ukraj puta vezani i čekamo, da veze naše spolja oslabe i popucaju, ne brinući se o tome, da se možemo kretati onda, kad se odrešimo. Mi spavamo pod senkom i hladom zimskim i čekamo pasivno, da nas sunce prolećnje razbudi i oživi, ne misleći mnogo o tome, da li će sunce imati šta u nama da razbudi i oživi.
Mi smo stavili našu nacionalnu budućnost u isključivu zavisnost od našeg ministarstva spoljnih poslova. Mi smo se već saživeli s mišlju, da buduća srećna Srbija zavisi isključivo od vešte diplomatske igre, koju naši efemerni rukovodioci spoljnom politikom zapliću i raspliću.
Mi smo prestali da verujemo, da buduća srećna Srbija zavisi jednim delom od svakoga od nas posebno, te i ne učinivši ono što od nas zavisi, mi upiremo oči u jednoga čoveka, u ministra spoljnih poslova, i očekujemo od njega ono, što mala deca očekuju od jednoga mađioničara .
Mi verujemo samo u veštu šahmatnu igru svetske politike.
Mi očekujemo, kao mesiju, jednoga veštoga ministra spoljnih poslova, koji će na dasci diplomatskog kockanja srećno pomaći figuru i dobiti.
Jednom rečju: mi smo stavili našu sreću na kocku, i čekamo, – samo čekamo. Mnogo je vučenja bilo i mnogo pomicanja, no naša kocka još nije dobila. Zato smo pritisnuti tim smrtnim grehom ponavljamo svaki dan: ništa od nas ne može biti!…”
—
Tako je govorio Sveti Vladika Nikolaj.
Za pametnog (i više nego) dosta…
Zbog ovakvih tekstova i misli ne možemo da (pravdajući se) kažemo kako već naši preci (pre jednog veka) nisu imali od koga da čuju važna upozorenja i sudbonosne pouke.
Imali su. Ali nisu poslušali i zbog toga su nas poslali u mutnu i neizvesnu budućnost velike dezorijentacije. Budućnost koja je danas već prošlost i sadašnjost, a preti da ostane takva i u godinama i decenijama koje tek nailaze…
Nepromenjeni, nemamo nikakve šanse u velikoj životnoj utakmici. Unapred smo poraženi i iuzgubljeni, ako se ne dosetimo toga šta nas zaista muči, raspinje i slabi (iz generacije u generaciju). Ako ne prestanemo da potcenjujemo veru u Boga, ljubav prema Otadžbini, međusobnu solidarnost, iskrenu spremnost na samousavršavanje i neumorno jačanje srpske plemenitosti. Uz stalnu i budnu spremnost na borbu sa sobom, isto kao i sa našim spoljnim neprijateljima.
Dragoslav Bokan
Izvor: FB autora