JEDINO MENJAJUĆI SEBE PROMENIĆEMO SVET
Brod se obično kreće tamo gde ga mi usmeravamo, plovi rekom koju mi izaberemo, jedra mu pune vetrovi kojima se mi okrenemo, a veslari tog broda smo svi mi.
Vi se sigurno kao i ja pitate kud se danas kreće poljuljani srpski brod. Na koju se stranu krma nagnula? Plovimo li pravom rekom? Duvaju li povoljni vetrovi po naša jedra i imaju li veslari naši dovoljno snage da se do cilja otisnu?
Snagu i ako imaju, ništa je bez volje. One volje koja pokreće planine i čiji se vidici daleko do pučine protežu. A volja je neizbežni saputnik hrabrih, vodilja pobednika koji su spremni na promenu. Volja je ona pokretačka snaga u svima nama.
Osvrnimo se tako na situaciju u kojoj je naša Srbija danas. Davičo je napisao: u blatu smo među patkama i svinjama, a Srbija nas hrani postom, bajkama i uspavankama. Nije potrebno puno znanja da bi se shvatila ozbiljnost problema. I ko nam danas može pomoći, ko nas može povesti u svetliju budućnost? Mi sami. Da, mi koji ćemo velike reforme započeti od sebe. Nije nam potrebno prazno mudrovanje i cinizam već svest da početak svih promena mora biti u nama. Jedino menjajući sebe, svoje radne navike i životnu okolinu, promenićemo zaista i sistem. Reformisaćemo sve ono što ne valja, a vodilja će nam biti oni svetli primeri koji su zasijali na plavom evropskom nebu.
Reći će neki možda danas da snage za promene posustaju i da su nas reforme pomalo umorile. A ja želim da vas sve još jednom podsetim da je raspeti Hrist vaskrsao, da se Feniks iz pepela izdigao i da se zaboravljena Srbija 1918. ponovo probudila. I ne samo probudila već i postala blistavi primer svoj Evropi kako se sloboda i otadžbina vole i brane. A gde je onda naša nada danas? Nada su Tesla, Milanković, Pupin i mnogi drugi naši sunarodnici koji su reformisali istoriju sveta. Ako su oni promenili svet, zašto mi ne možemo Srbiju? Zašto da mi nemamo tu snagu danas?
Znate i sami da reforma znači preobražaj, preuređenje radi usavršavanja i popravljanja. Zašto se onda neki i danas plaše reformi? Samo ako osećanje nade i volje nadvlada u nama, a ostavimo se praznih reči i cinizma, doći ćemo neminovno do boljitka. Boljitka koji svi već dugo čekamo. To bolje sutra je u stvari danas, ovde na ovom mestu, a svi smo se okupili da bismo pomogli stvaranju bolje Srbije.
Sedeti sa strane i mudrovati je najlakše. Ja pozivam sve te besposlene mudrace da se ostave tog rđavog posla i postanu mornari na onom pobedonosnom brodu koji će povesti Srbiju napred.
Bogdan Ristić
Pobednička beseda projekta Demokratska stranke Beseda Zoranu u čast – Kragujevac, 7. februara 2012